– Mi mu dođemo kao opančari, a ljudi su gladni vesti. Pre neki dan, u jednom dnevnom listu, se pojavila informacija da je književnik Branko Ćopić skočio sa mosta koji se od tada zove Brankov, a da je ime tako dobila i Brankova ulica! Da li je taj novinar čuo za Branka Radičevića? Hajde da se to nekom omaklo na nekom internet portalu, ali je neviđen blam da se takva informacija pojavi u dnevnim novinama koji se nazivaju "najčitanijim".
O medijskoj sceni u Srbiji Vidojković nema niti jednu lepu reč. U njoj, ističe, glavnu reč vode – tabloidi.
– Naročito tabloidi služe da se javno mnjenje masovno i za kratko vreme usmerava sa jedne na drugu stranu, sa jedne na drugu temu, onako kako vlasnici žele, a nije tajna da su oni pak, u dosluhu sa vlastima. A ova vlast je očigledno opsednuta time da kontroliše sve što izlazi u javnost. I naši mediji učestvuju u jednom udruženom pozorišnom poduhvatu Aleksandra Vučića. Druga važna tema medija su starlete.
Nije bolja situacija ni sa kulturom, obrazovnim programima, jer je politika uvek u fokusu medija
Fejsbuk za informisanje
– Mi živimo Velikog brata u kome su mediji kontrolisani, a svima su dostupni. Slobode su mnogo manje nego kada su mediji bili elitističniji, dostupni manjem broju ljudi i skuplji. Tada su imali imali neku vrednost, ovako kada su mediji obezvređeni ostaje mi samo da se informišem na Fejsbuku – kaže Vidojković.
– U ovoj zemlji zamrli su i kultura i obrazovanje i zdravstvo i sve ostalo. Ovde je politika glavna vest i estradna, i životna i politička, zato što nam životi zavise od političara koji su od početka 90-ih pa do danas sve više i više uzdizani na nivo zvezda ili čak i polubožanstava. Ništa to nije novo. To se radilo u Americi na prelomu između 19. i 20. veka. Tablodi i žuta štampa su stvarani da bi se ljudi masovno zaglupljivali. I ne treba potcenjivati uticaj masovnog medija na prosto ljudsko biće ili glasača – upozorava Vidojković.
Srpski mediji kao ogledalo krize:
1. Srpski mediji kao ogledalo krize (1): Samo da se premijer ne naljuti
2. Srpski mediji kao ogledalo krize (2): Kad se digne suknja, raste gledanost
3. Srpski mediji kao ogledalo krize (3): A za novinare metalna štangla
Autor romana "Urednik" koji je, što je retko za Srbiju, za deset meseci imao tri reizdanja, kaže da je razočaran kolegama po novinarskom peru.
– Neverovatna mi je količina kukavičluka ljudi koji su odgovorni za pravljenje vesti, kao što mi je i frapantno kako su ljudima koji su spremni da laju na sva usta odjednom sva vrata zatvorena. Ako si novinar, moraš da budeš hrabar, ako nisi hrabar, onda ne radiš u novinama, nego u marketinškoj agenciji. Jesu li u medijima ostale samo sluge, šlihtare, oni koji nisu sposobni da se kritički osvrnu jer se plaše za radno mesto, ili su na vreme izbačeni oni koji mogu? Slobodno novinarstvo je svedeno na nivo Don Kihota. Eto, vaše novine su očigledno izuzetak.
Pisac koji ima iza sebe objavljenih osam romana, jednu zbirku priča, dok je još jedna trenutno u štampi, smatra da je ovo vreme "tempirano da bude lošije po medije" u odnosu na sve godine koje smo od 90-ih pa na ovamo doživeli. Slobodna piščeva i kritička građanska misao daju mu za pravo da ode korak dalje.
– Treba se setiti perioda kada su mediji na ovaj način gubili moć govora. To je bilo 1991. godine neposredno pred rat, i 1998. i 1999. neposredno pred bombardovanje. Da li se iza ovog ućutkavanja slobodne misli krije neko pokretanje ratne privrede na nekom regionalnom nivou? Imamo indukovan rat sa Islamskom državom, izazvane revolucije po celom Bliskom istoku, i treba da budemo glupi da ne vidimo da je sve to namešteno. To su te američke fore, a mi smo u toj koaliciji. I sutra kada se vrate Albanci koji su tamo ratovali kućama u Makedoniju i na Kosovo, ne bi me čudilo da se odjednom ne nađe ministar Nebojša Stefanović u koaliciji sa Hašimom Tačijem protiv nekih radikalnih elemenata.
Ćutanje Zapada
– Ono što medijskoj slobodi u Srbiji nikako ne pomaže je što tzv. zapadnih zemalja uglavnom ćute na pritiske na medije. Oni podržavaju ovu vlast, i tek tu i tamo upute neku kritiku. Demokratija i ljudska prava su i tamo su na ispitu i tamo gde su stvoreni i kod nas uvezeni, a mi kao mala zemlja i više puta temeljno uništena nacija, ne možemo da smislimo neku alternativu.
