– Nije moglo da se podnosi do koje mere ja ne shvatam koliko je njemu potrebna podrška. Mediji bi, po toj filozofiji, trebalo da budu partneri: šta god da si drugačije rekao ili pomislio, ti si gad, đubre, Miškovićev plaćenik, ološ. Uslov da si normalan jeste da se zna da je Vučić genije. Mislim da on stvarno ne misli da guši ljude, već da samo insistira na objektivnost medija. A objektivan medij zna da takvog genija nije bilo – izjavila je autorka Utiska nedelje za poslednji broj nedeljnika "Vreme".
Medija kao pleve
U Srbiji ima 1.346 registrovanih medija. U odnosu na broj građana pokazuje se da na svakih 5.275 stanovnika dolazi po jedan medij, koji tako uglavnom zavisi od oglašivača.
Televizija je kao dominantan izvor informisanja više zastupljena kod starijih i onih koji imaju niži nivo obrazovanja, dok se mlađi više informišu preko internet izdanja medija, pokazuju rezultati istraživanja integriteta medija u Srbiji koje je sproveo Biro za društvena istraživanja.
ako premijer Srbije ovakve i slične komentare kategorički odbacuje, nemoguće je ne primetiti neverovatnu omiljenost Vučića koju potenciraju domaći mediji. On je u ovoj godini za naslovne strane bio važniji, atraktivniji od pevačice Svetlane Ražnatović (koja je imala šest puta manje naslovnica od Vučića – 145 naslovnica), svetskog asa Novaka Đokovića (275 naslovnica), ministra Ivice Dačića (252 naslovnica) i predsednika Tomislava Nikolića (181 naslovnica) zajedno, pokazuje analiza koju je sprovela Fondacija "Slavko Ćuruvija".
Premijer bez mana u 2014. godini štampan je na rekordnih 877 naslovnih strana 10 dnevnih listova u Srbiji (samo šest puta je naslovnica bila u negativnom kontekstu). Prosečno, Vučić je svakog dana bio 2,4 puta na naslovnim stranama, a 480 puta udarna vest, što je u proseku 1,3 puta dnevno, objavljuje sajt Cenzolovka. Kao poseban fenomen izdvojene su top medijske "izjave ljubavi" koje su tabloidi uputili premijeru: "Ima muda!", "Srbi mu neće oprostiti", "Heroji! Nole i Vučić spasavali mališane iz smetova."
I iz novina i sa TV ekrana iselili su se oni koji kritikuju režim. Po starom dobrom receptu hleba i igara, sem retkih izuzetaka, na stranama štampanih medija izostaju teme o narodu koji grca u problemima, bankama koje ga pljačkaju i propadaju, večitom srpskom invalidu – ekonomiji.
U najtiražnije medije uselile su se starlete, priče o Mimi Oro i sličnim pojavama, o kojima se gotovo voajerski izveštava, s namerom da se čita oci šokiraju, čude, zgroze ili nasmeju. Sve, samo da se ne zabrinu jer razloga za brigu i za akciju već imaju, pa neće valjda i mediji da im trljaju to još na nos. A i poslenici vlasti, što direktno, što posredno, sugerišu medijsku razbibrigu umesto ozbiljne analize.
Zato i ne čude rezultati ankete Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), gde ispitanici kažu da mediji u Srbiji imaju nizak nivo integriteta i kako praktično ne donose korist za građane kad je u pitanju predviđanje događaja u društvu, pomoć pri donošenju bitnih odluka i sagledavanje rezultata vladinih politika. Bot, cenzura i autocenzura – reči koje su u protekloj godini često korišćene u opisivanju sprege vlasti i medija. Mnogi su već zaboravili skandal kad je preko noći promenjena naslovnica tabloida "Alo" i napravljena nova, a smenjen urednik koji je bio njen autor. Niko sem "Vesti" nije pisao o tome da je ceo tiraž tog tabloida štampan za 24. seprembar 2014. "uništen i bačen" zbog naslovnice na kojoj je objavljeno da potpredsednik Srpske napredne stranke prima platu od oko 10.000 evra mesečno. Dokaz da je štampan novi tiraž tabloida jeste pres-kliping beogradskih dnevnih listova u kojem je fotografija naslovne strane sa izdanjem za unutrašnjost Srbije, koje se štampa pre beogradskog. Druge tabloide možda ne mori ta muka jer se njihovo utrkivanje u pohvalama vlasti najbolje vidi u statistici o naslovnicama sa premijerovim likom.
Drugačije mišljenje
"Politika" je jedan od retkih domaćih listova u kojima se povremeno može pročitati i "drugačije mišljenje". Međutim, taj list opterećen je i dalje problemom nejasnog vlasništva. Slična situacija je i u "Večernjim novostima". Među dnevnim listovima, list "Danas" je jedini otvorio svoje stranice drugačijim mišljenju od trenutno "politički poželjnog i dominantnog".
"Vesti", koje su mnogi analitičari pohvalili za nepristrasno i nezavisno izveštavanje, ne ulaze u ovu analizu jer se prodaju izvan Srbije.
Slična utrka postoji i u elektronskim medijima. Izveštavanje o majskim poplavama donelo je dilemu ko je zapravo javni servis – Pink ili RTS? Tragedija koja je zadesila Srbiju i zbog koje je uvedeno vanredno stanje donela je kritike Dunje Mijatović, predstavnice Oebsa za slobodu medija, što su neki internet sajtovi blokirani. Premijer je na te reči burno reagovao, optužujući misiju kojoj od 1. januara predsedava Srbija da protiv njega vodi "najprljaviju kampanju" i objavljuju "neistine i laži" o Srbiji. Zatražio je izvinjenje od Oebsa ili dokaze da Vlada sprovodi cenzuru i gasi internet sajtove. Nije poznato da su ljudi iz Oebsa na isti način reagovali povodom rešenja za promenu programskog prostora Utiska nedelje. Priča o toj emisiji povukla je za sobom temu vlasništva B92, odnosno da li je ista osoba ili firma vlasnik još jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom i da li se time krši zakon za čije se donošenje EU "onoliko" interesovala. Ali, EU izgleda ima druge prioritete u Srbiji, baš kao i mnoge istaknute javne ličnosti – borci za slobodu javne reči koji su jednostavno zaćutali, ali sigurno ne zato što misle da smo konačno osvojili slobodu.
Autocenzura i neznanje
Koliko je osetljiva sloboda medija u Srbiji pokazuje i podatak da je skoro svaki drugi novinar sklon autocenzuri. Više od trećine ispitanih (41 odsto) izjavilo je da su povremeno izloženi cenzuri, ali istovremeno blizu polovine tvrdi da se nikada nije srelo sa cenzurom, pokazalo je istraživanje Udruženja novinara Srbije (UNS). Kao najveće probleme profesije, novinari izdvajaju niske zarade (62 odsto), kao i neprofesionalizam i neodgovarajuće obrazovanje novinara (54 odsto). A isto istraživanje pokazuje i da najviše plate imaju novinari koji rade u javnom servisu, a zatim oni koji rade u državnim medijima, dok najnižu platu imaju oni koji rade u privatnim medijima.
Sutra – Srpski mediji kao ogledalo krize (2): Kad se digne suknja, raste gledanost
