I ove godine proizvođači krompira imaće dobru zaradu, jer je ostvaren dobar prinos, a srpski krompir je tražen i na svetskom tržištu.
Prvi put u istoriji izvozi se u Poljsku, koja slovi za velikog proizvođača, ali i druge evropske zemlje, pa treba obratiti pažnju da se sačuvaju dovoljne količine i za domaće tržište.
Milan Simović iz Dobrinje zadovoljno trlja ruke, jer je i ove sezone proizveo deset vagona krompira, piše RTS. U skladišnom prostoru zadržao je semenski krompir, a za domaćinstvo tek nekoliko džakova.
– U proizvodnji krompira važna je količina. Ako čovek ima količinu, tu se dobit može očekivati, ali ispod toga slabo, jer veliki su troškovi, naročito u proizvodnji krompira – kaže Simović.
Podbačaj roda u drugim evropskim zemljama ide na ruku srpskim proizvođačima. Međutim, problem je neorganizovanost u domaćoj proizvodnji krompira.
– Jedini put je da se nađe modus da oni budu zajedno, da imaju veći posed, bar pedeset hektara zemlje, da rade bar pet, deset hektara godišnje. Da kupe dobre mašine i tako udruženi da mogu da budu konkurentni na globalnom tržištu – objašnjava Ratko Vukićević, predsednik Asocijacije proizvođača krompira Srbije.
A na tom tržištu cena krompira raste. Domaći proizvođači kažu da pokušavaju da se izbore kvalitetom, ali na cene ne mogu da utiču.
– Ako je pogodna godina u drugim zemljama i rodi dobro krompir, a kod nas ovde isto rodi, a kod njih bude cena veća, normalno da će naš krompir sa lošijom cenom da prođe – dodaje Simović.
Brdsko-planinski krajevi zapadne Srbije idealni su za proizvodnju. Udruživanje prozvođača, poštovanje standarda vode do profita, ali treba oživeti sela, tamo gde to još nije kasno, kažu proizvođači.
