U Veneciji je otvorena izložba pod nazivom “Identitet” na kojoj tri srpske gracije, dve slikarke i jedna vajarka, predstavljaju svoja dela i jezikom umetnosti govore o otadžbini.
Tri ambasadorke Srbije – Jelena Borovčanin, Ivana Bukovac i Marija Marković, dominirale su umetničkom scenom u palati Pizani Revedin na svečanom otvaranju, u prisustvu brojne publike, kojoj se ispred naše zemlje obratila Ivana Stojiljković, generalna konzulka Republike Srbije u Trstu, ističući značaj izložbe koja govori o identitetu i snažnoj sponi “između onog tamo i ovog ovde”. Goste su po tradicionalnom srpskom običaju, pogačom i solju, dočekali mladi članovi udruženja Sloga iz Basana del Grapa u narodnoj nošnji.
Među brojnim gostima koji su uživali u izložbi bili su i predstavnici italijanskih institucija, firmi, umetnički kritičari, gosti iz Srbije. Kako bi ova značajna izložba bila organizovana, svoj doprinos u realizaciji dali su: Generalni konzulat Republike Srbije u Trstu i generalna konzulka Ivana Stojiljković, udruženje “Paolina Paulon” iz Vićence, Savez Srba u Italiji i nekoliko sponzora.
– Reč “identitet”, koja je latinskog porekla, predstavlja individualnost koja svaku osobu čini jedinstvenom. Na pitanje “ko sam ja” svako bi dao različit odgovor. Identitet, predstavljanje sebe različitog od ostalih. Pojedinci mogu da imaju isto interesovanje i cilj, ali ne mogu da budu isti, i upravo ta razlika i jeste ono što čini svet lepim. Tri umetnice istog porekla, istog kulturnog nasleđa i sličnih interesovanja, zahvaljujući talentu pokazale su svoja umetnička dela zadivljujuće lepote i posebnosti – istakla je Ivana Stojiljković.
Umetnice – čuvarke korena, na tri različita i originalna načina su interpretirale pojam i koncept identiteta. Koristile su različite materijale. Marija je drvetu i kamenu udahnula dušu, Ivana uljem na platnu i radom heklanim kosom veliča korene, dok Jelena staklu daje život i tako izražava unutrašnje stanje duše.
Jelena Borovčanin, Kruševljanka poreklom, magistar je političkih nauka i samouka umetnica, a staklo pretvara u umetničku magiju, što je neuobičajena tehnika.
– Pomoću sedam mapa prikazujem sponu između Srbije i Italije kroz istoriju i tako povezujem svoj identitet. Početna mapa je “Rimsko carstvo”, slede “Sirmijum”, “Putevi Marka Pola”, a poslednja u nizu je “Venecija”, i tako predstavljam svoje korene i sponu sa Italijom. Ističem veze Srbije i Italije kroz istoriju. Svoje iskustvo sa staklom dovela sam u vezu sa venecijanskim staklom, koje je poznato po Muranu. Bili su prisutni i moji specijalni gosti – vlasnici galerije Murano koji se bave izradom staklenih predmeta. U svojoj tehnici koristim i italijanske novčiće. Ova izložba za mene je veoma značajna, pogotovu što se dešava u Veneciji, u Italiji, u zemlji Mikelanđela, zapravo u kolevci umetnosti – kaže za “Vesti” Jelena Borovčanin.
Ivana Bukovac je akademska slikarka koja živi i radi u Padovi. Po završetku srednje dizajnerske škole stigla je u Veneciju, gde je studirala slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti.
– Posvetila sam se slikarstvu, a u želji za inovacijom u sopstvenom umetničkom istraživanju rodila se ljubav i interesovanje za narodnu nošnju, kao otelotvorenje folklora. Folklor me vraća korenima iz kojih proizilazi identitet. Sve to projektujem uljem na platnu, kolektivni identitet predstavljam licima i nošnjom. Instalacija od kose govori o odnosu između sećanja i ljudi koji su deo njega. Reč je o radu koji je isheklan kosom različitih ljudi. Kosa, uobičajeno korišćena za dokazivanje identiteta datog lica, dobija ulogu identifikatora, koji može biti protumačen kao čuvar individualnosti pojedinca, kao i uspomena vezana za nju. Tkanjem kose različitih ljudi oni, tako kombinovani, gube svoj individualni karakter i postaju deo potpuno novog kolektivnog identiteta – živopisno objašnjava Ivana svoju neuobičajenu umetničku tehniku.
Izložba je otvorena do subote 4. novembra. Ulaz je slobodan, a radno vreme palate Pizani Revedin od utorka do nedelje je 10.30-13.30 i 14.00-18.30.
Deo srca ostaje u otadžbini
Marija Marković, akademski vajar, nedavno se već predstavila čitaocima “Vesti”. Poreklom Beograđanka, obrazovanje je stekla na Akademiji likovnih umetnosti u Veneciji, a stvara i predaje u srednjoj školi u Peskari. Prvi rad Marije Marković na izložbi je panj sa korenjem koji u sebi ima bebu (beba od kamena majela). Instaliran je na zemlji u formatu kruga (znak beskonačnosti i ljubavi).
– Rad predstavlja rađanje – korenje – ko smo i šta smo, odakle potičemo. Drugi rad je panj sa korenjem koji u sebi sadrži srce (srce od kamena majela). Simbolika je jasna: iako smo otišli iz naše zemlje, deo našeg srca uvek ostaje u otadžbini sa rodbinom. Ovaj panj je postavljen na zemlji u obliku trougla koji predstavlja ravnotežu. U ovom slučaju ta ravnoteža emotivno je povezana sa srcem jer se nalazim van rodnog mesta, i to predstavlja želju da održim ravnotežu zarad opstanka. Treći rad je seme u kamenu postavljen na zemlji u obliku kvadrata, znaka stabilnosti. Predstavlja moju stabilnost ovde u Italiji i moje seme koje ja postavljam ovde, kao novi početak. Četvrti rad je srce od terakote (pečena glina). U srcu se nalaze ljubav, to su osobe koje nas vole i koje mi volimo, koje nosimo sa sobom u našem srcu. Oni nama pomažu da idemo napred, jer njihova ljubav pokreće naše srce da kuca – objašnjava za “Vesti” Marija Marković.
Gradimo most
Publici se obratila i Lidija Radovanović, predsednica Saveza Srba u Italiji.
– Veliko mi je zadovoljstvo što smo pružili podršku u organizaciji ovako važne izložbe, jer naš cilj i jeste da između Italije i Srbije gradimo most. Srbija i Italija imaju vrlo važne istorijske veze i prijateljski odnos koji postoji vekovima. Saradnjom između nas koji živimo u dijaspori, italijanskih i naših institucija u Srbiji, možemo da doprinesemo izgradnji vrednih i značajnih projekata, poput ovog.
Vrednost i veština
Kustos izložbe je profesor Saverio Simi de Burgis, koji je pripremio i katalog. On je, inače, Ivani i Mariji bio profesor na Akademiji. Obraćajući se prisutnima De Burgis je istakao da je prepoznao vrednost i veštinu tri mlade umetnice koje raznolikošću umetničkog izraza prikazuju temu identiteta.
– Identitet obuhvata mnoge teme, počevši od ličnog, fizičkog pa i nacionalnog, predstavlja traženje svoga ja i mogućnost da opravdamo svoje traganje dobivši smisao, u čemu su tri umetnice bile veoma uspešne.
Govorio je i Nikola Paulon, predsednik kulturnog udruženja “Paolina Paulon” iz Vićence, koje je podržalo organizaciju izložbe. Ovo udruženje pomaže mladim talentovanim umetnicima koji dolaze u Italiju iz celog sveta, a Nikola Paulon je inicirao održavanje ove kolektivne izložbe i spojio naše umetnice koje se ranije nisu međusobno poznavale.
