Tim studenata Akademije strukovnih studija Beograd sa odseka Visoke hotelijerske škole pobedio je na evropskom takmičenju za inovacije u hrani, Ekotrofelija održanom u Parizu na najvećem sajmu hrane SIAL. Njihov Beetscuits
– organski ekstrudirani snek od bezglutenskih žitarica i tropa cvekle proglašen je za najbolji među proizvodima koje su napravili akademci iz petnaestak zemalja. Vođeni ambicijom da promene svet hrane i predstave tanjir sutrašnjice Anastasija Spasojević (vođa tima), Magdalena Sekulić, Nina Sinđelić i Stefan Terek napravili su originalne i zdrave pločice koje odlično idu i uz ajvar i uz pekmez.
Ekotrofelija je studentsko takmičenje koje promoviše inovativnost i kreativnost u prehrambenoj industriji kroz kreiranje novih ekoinovativnih proizvoda. Pobednički tim sa nacionalnog takmičenja Ekotrofelija Srbija, koje već deset godina organizuje Udruženje prehrambenih tehnologa Srbije učestvuje na međunarodnom takmičenju Ekotrofelija u Francuskoj, a obično su to studenti tehnoloških fakulteta. Ove godine, međutim, najbolji su bili gastronomi sa Akademije strukovnih studija Beograd.
Ukusno i zdravo
– Nije nam toliko bliska prehrambena tehnologija, jer smo mi gastronomi, odnosno kuvari. Želja nam je bila da se oprobamo na ovom takmičenju, ali stvarno nismo očekivali pobedu – kaže Anastasija Spasojević, vođa tima.
Svi članovi ekipe slažu se da su iz radoznalosti i želje za znanjem ušli u takmičenje kao potpuni amateri, a na kraju uz dosta truda izašli kao pobednici.
Na takmičenju koje je održano sredinom prošlog meseca u Parizu takmičili su se i studenti iz Slovenije, Holandije, Nemačke, Islanda, Hrvatske, Francuske, Danske, Italije, Španije, Velike Britanije, Grčke, Belgije i Portugala. Članovi tima iz Srbije bili su i najmlađi učesnici jer su tek na drugoj godini osnovnih studija, a osim zlatne medalje dobili su i 4.000 evra kao glavnu nagradu.
– Deca su došla sa idejom da se prijave na takmičenje, a zatim se proizvod razvijao mesecima. Receptura se optimizovala nedeljama dok nismo dobili ono što smo želeli, a radili smo na tome da se doda što više tropa cvekle, jer se on generalno baca, a zapravo je pun korisnih sastojaka za ljudski organizam. Proizvođač soka, na primer, iscedi cveklu, a ostatak baci. Mi smo uspeli da čak četvrtinu brašna zamenimo tropom cvekle. Sve ostale žitarice koje smo koristili su bezglutenske poput kukuruza i heljde, a za evropsko takmičenje koristili smo brašno od organskih žitarica i organsku cveklu. Đumbir je dodat kao začin da neutrališe ukus cvekle – objašnjava prof. dr Ana Kalušević, mentorka pobedničkog tima.
Suze radosnice
Prema njenim rečima, studenti su imali pomoć svojih predavača oko dizajna i pripreme prezentacije, ali i nekih radionica i firmi jer su svi prepoznali lepu studentsku preduzetničku priču. Ipak, put do medalje bio je pun izazova.
– Bilo je trenutaka kada smo hteli da odustanemo, ali timski smo skupili snage i rešili svaki problem. Uspeli smo i sve završili na vreme. Dan takmičenja bio je pun treme, međusobno smo se tešili i uspeli i to da prevaziđemo. Kada je došao red na nas ušli smo delimično opušteni i dali svoj maksimum. Mi smo bili zadovoljni, žiri je bio zadovoljan i mentorka je bila zadovoljna, naš prvi cilj smo ostvarili. Do proglašenja smo imali malo slobodnog vremena i to smo iskoristili za upoznavanje sa drugim timovima. Za vreme proglašenja tenzija je polako rasla, bili smo uzbuđeni i jedva smo čekali da čujemo rezultate. Ali znate kako to ide, prvo pozdravljanja pa predstavljanje sponzora i još malo govora, a tek onda proglašenje. Krenuli su od 3. ka 1. mestu. Kada smo čuli da smo prvi bili smo presrećni i oduševljeni, neki članovi tima su i zaplakali. Osećaj je neopisiv. Posle proglašenja ostali takmičari su želeli da probaju proizvod, dali smo im da proizvod probaju i uz naš ajvar i nisu mogli da veruju da postoji nešto tako dobro – priča za “Vesti” Stefan Terek, jedan od članova ekipe.
Bez alergena i aditiva
Međunarodni žiri u Parizu brojao je 19 članova, a srpski tim osvojio ih je jednostavnošću, ali i energijom.
– Studenti su iz recepture izbacili sve što može biti alergen, nisu dodavali ni šećer ni so, a koristili su isključivo tradicionalne žitarice i povrće koje je kod nas dostupno. Nisu želeli da ubacuju egzotične sastojke, kao što je tropsko voće ili slabo dostupne žitarice. Mislim da su žiri kupili jednostavnošću, receptura nije kompleksna nema puno sastojaka, a ove namirnice su lako dostupne i u Srbiji i u Evropi. Proizvod je namenjen i veganima i onima koji poste i svima koji imaju bilo kakav problem sa alergijama, kao i onima koji samo žele zdravu užinu. Može vrlo lako da bude zamena za hleb. Prednost koju će imati kad budu razvijali portfolio proizvod je što ekstrudiranje dozvoljava da se prave različiti oblici, tako da to ne moraju biti samo pločice. Ali o tom potom, meni će biti veoma drago ako uspeju u tome, jer za prethodnih deset godina nijedan srpski proizvod nije se našao na tržištu. Što se tiče evropskog takmičenja svake godine po neki tim bude toliko složan i uporan da plasira svoj proizvod na tržište. Ali neka statistika pokazuje da uglavnom to nije proizvod koji je pobedio. Ja se nadam da ćemo tim Srbije demantovati tu statistiku, da će ovo biti tim koji je pobedio na takmičenju i proizvod koji će pobediti na tržištu, jer su ova deca već pobila mnoge predrasude. Četvoro gastronoma, uspelo je da pobedi svoje kolege sa tehnoloških fakulteta na nacionalnom, a zatim i na međunarodnom takmičenju i Srbiji prvi put donese medalju i to zlatnu – ponosna je njihova mentorka.
Ideja iz kafića
Pobednička ekipa takmičila se pod nazivom Rooftop.
– Sam naziv tima kao i prvobitna ideja o proizvodu nastala je jedne večeri u kafiću na vrhu zgrade, pa odatle i taj naziv. Ono što nas je guralo bila je želja da se pokažemo i dokažemo i sebi i drugima da možemo. Pripreme su trajale dugo i koliko su bile naporne toliko i korisne, jer većinu stvari možete da radite od kuće, a da opet znate da ste celog dana radili nešto korisno. Imali smo i različite onlajn edukacije u vezi sa marketingom i promocijom proizvoda koje su još upotpunile naše pripreme. Dolazimo do dana takmičenja u Srbiji, ulazimo puni pozitivne energije ali jako brzo shvatamo da su svi stariji od nas, da su svi iskusniji i tu već naše samopouzdanje pada. Na samom prezentovanju pred žirijem zaboravljamo tekst, jer smo uplašeni i nesigurni. Timski smo uspeli da spasemo situaciju i ipak predstavimo proizvod u najboljem svetlu. Mogu reći da je u Srbiji to iskustvo bilo prelepo, druženje sa kolegama sa drugih fakulteta kao i sa sudijama i drugim profesorima, zatim nakon pobede razgovori sa novinarima, prelepo iskustvo. Odmah nakon pobede u Srbiji počinju pripreme za Pariz. Morali smo da menjamo ceo izgled pakovanja,, jer je naša ideja bila da pakovanje bude lepo i upečatljivo, ali ne napadno, dok smo sa druge strane želeli proizvod pristupačan svima – ispričala je Nina Sinđelić kako je izgledao njihov put do pobede.
Proslava u Diznilendu
Put u Pariz za Magdalenu, Ninu i Stefana predstavljao je poseban doživljaj jer su prvi put leteli avionom. Nezaboravno iskustvo upotpunila je proslava pobede u Diznilendu.
– To je iskustvo za pamćenje. Sve je toliko realno i neverovatno da smo se uklopili u ceo park i osećali se kao deca. Vožnje, rolerkosteri karneval i na kraju vatromet su bili za nas nešto veoma posebno – priča Stefan.
Čestitao i ministar
Studente je po povratku iz Pariza primio i ministar prosvete Branko Ružić.
– Zaista, istorijski uspeh. Prikazali ste Srbiju kao inovacionu destinaciju u oblasti hrane, a vaš proizvod je naša zemlja u malom. Vi ste dokaz koliko je važna podrška Ministarstva. Osim toga, vi ste promoteri srpskog znanja, veština i onog našeg borbenog karaktera i zajedništva koji u svemu pobedi kad hoćemo – naveo je Ružić i poručio im da nastave da rade kao i do sada.
Preduzetničke vode
Pobednički tim već razmišlja o plasiranju svog proizvoda na tržište. Ponude za distribuciju u Evropi dobili su već na samom takmičenju.
– Potrebna su ozbiljna sredstva za proizvodnju, a mi smo samo studenti. Ipak, razmišljamo o osnivanju preduzeća. Postoje fondovi i krediti za mlade, pa se trenutno informišemo koje sve opcije postoje – objašnjava Nina.
Da će mladi gastronomi nastaviti svoju uspešnu priču u preduzetništvu nada se i njihova mentorka.
– Nadam se da od njih može da nastane neki start up
i da mogu da razvijaju i druge proizvode, jer ne bi trebalo da izađu na tržište sa jednim proizvodom već sa čitavim portfoliom. Koristili su prilično retku tehnologiju kod nas, ekstrudiranje. Poznata je decenijama, ali nije nešto što se u Srbiji često sreće. Najbolje bi bilo za početak da im to neko uslužno radi po njihovoj recepturi i nadam se da će u tome uspeti. Za sad bih se zahvalila svim kompanijama i institucijama koje su podržale takmičenje i ovogodišnje predstavnike Srbije – kaže Kaluševićeva.
