Reporteri “Vesti” zabeležili su priče i utiske učesnika Svesrpskog dečjeg sabora u Beogradu, koji su stigli iz 11 zemalja, od Evrope, preko Sjedinjenih Američkih Država, do Australije. Šta su sve doživeli tokom boravka u otadžbini, šta su imali prilike da vide, kako su se proveli u kućama vršnjaka domaćina i još mnogo toga čitajte u narednim brojevima našeg lista.
Za petnaestogodišnju Anđelu Traživuk dolazak u Srbiju je povratak kući, iako je rođena u Sidneju. Uvek je osećala posebno uzbuđenje kada sleti na beogradski aerodrom, a tako je bilo i ovog proleća kada je došla sa svojim drugarima na Svesrpski dečji sabor.
– Ja živim u Sidneju gde sam i rođena. Ali, imam dva doma – Australiju i Srbiju. Oba osećam svojim. Za to su zaslužni moji roditelji Rade i Nikolina koji su me naučili odakle sam potekla i da to ne treba da zaboravim nikada. S druge strane, Australija nam je pružila utočište i lep život, i na tome smo veoma zahvalni. Mama i tata su rođeni u Hrvatskoj gde ih je zadesio rat, pa su izbegli u Srbiju. Teška situacija, nemaština, kriza, netrpeljivost koja je vladala u Srbiji, naterala ih je da svoje mesto pod suncem pronađu na drugom kraju sveta – počinje svoju priču simpatična tinejdžerka.
U Srbiju dolazi često, a najlepši trenuci detinjstva upravo je vezuju za divna druženja sa rodbinom tokom raspusta.
– Ne umem da objasnim, ali kao da u meni sve legne na pravo mesto kada dođem u Srbiju. To mogu da razumeju samo oni koji žive u tuđini. Jednostavno, koreni su čudo. Uvek kad stignem, prvo odem na burek, to mi je omiljeno jelo – kaže Anđela.
Kako kaže, u kuću se uvek pričao srpski jezik.
– Nije zato što je moj jezik, ali srpski je prelep. Pohađala sam i Srpsku nedeljnu školu “Vuk Stefanović Karadžić”. Kada sam bila mlađa, roditelji su mi predložili da krenem na dopunsku nastavu, a kako sam rasla, sve sam bolje razumevala njen značaj i zavolela je. Tamo sam upoznala i mnogo dece srpskog porekla koja žive u Australiji – kaže Anđela.
Iako je tek tinejdžerka, ona savršeno dobro razume da je važno čuvati tradiciju i jezik, jer bez toga nema ni naroda.
– Na Saboru sam uživala. Divna prilika da upoznam mnogo vršnjaka iz Srbije, da uživam u prirodi koja je predivna toliko da se to rečima ne može opisati. Obišli smo nekoliko muzeja, Hram Svetog Save, kao i Tršić, i mnogo sam toga naučila. Rodno mesto Vuka Karadžića je na mene ostavilo najjači utisak. Mislim da je to najlepše selo koje sam ikada videla – ispričala je Anđela.
Kao prava princeza, ima i svoje vitezove.
– Imam tri brata, tako da sam miljenica u kući. Vuk i Aleksa su stariji od mene, a Strahinja mlađi. Velika smo porodica, tako da je u kući uvek veselo i bučno – ispričala je Anđela.
U gostima kod Jovane
Anđela je tokom trajanja Sabora bila smeštena kod svoje vršnjakinje Jovane iz beogradske Osnovne škole “Starina Novak”.
– Da sam birala, ne bih bolje izabrala. Jovana je tako fina devojka, zanimljiva. Baš smo se sprijateljile. Veoma smo slične. Njena porodica i ona su pazili na mene s puno ljubavi, divni su domaćini. Nadam se da će biti prilike da i oni posete mene. Moja vrata su uvek širom otvorena – ispričala je Jovana.
Zadovoljna i nastavnica
Danica Dobrić, nastavnica srpske nedeljne škole “Vuk Stefanović Karadžić” iz Sidneja ističe da je dolazak na Svesrpski dečji sabor prava poslastica za đake.
– Sve ono što sa njima učimo na časovima, sada mogu bolje da dožive. Naša škola nosi naziv velikog Vuka, pa su imali priliku da obiđu i njegovo rodno mesto što je predivno. Iako su daleko od Srbije, sva ova dečica Srbiju mnogo vole iako su rođena daleko i doživljavaju je kao nešto posebno – kaže Danica.
