Da Nikola Tesla "otkriva vek", to je skoro genijalni naslov knjige Mihaela Krauzea, nemačkog istoričara i reditelja, koji opominje da svi mi koji živimo u 21. veku ponekad lako zaboravljamo kakvo značenje u tehnološkom i kulturološkom smislu za nas imaju naučna otkrića. Krauze to radi – knjigom i filmom o Nikoli Tesli, srpskom geniju koji je kao malo ko uticao na život u prošlom i ovom veku i kao retko ko tako brzo pao u zaborav.
Knjiga "Kako je Nikola Tesla otkrio 20. vek" može da se kupi i pročita, rečeno je na njenom predstavljanju u berlinskom bioskopu "Uranija", ali ne radi se samo o tome. Radi se o Teslinoj aktuelnosti danas. Posebno u trenutku kad se u Kopenhagenu razgovara o sudbini čovečanstva i globalnom zagrevanju, veoma je važno da se zna o idejama Nikole Tesle i njegovim čistim tehnologijama.
Svet je danas nemoguće zamisliti bez struje, radija, telekomunikacija, bez integrisanih kola, daljinskog upravljanja ili radara – ali zar je moguće da se sve to pripiše samo jednom čoveku, pitao se zadivljeno ovaj nemački istoričar na početku svog istraživačkog rada.
Biografija autora
Mihael Krauze je rođen 1956. godine, studirao je istoriju i danas radi kao glumac i reditelj. Već godinama ovaj autor proučava život i delo Nikole Tesle. Snimio je dokumentarni film "Sve o Tesli – istraživanje" i u međuvremenu je sakupio zavidnu i u svetu najobimniju zbirku tekstova, crteža, knjiga i filmova o Nikoli Tesli. |
– Tesla je arhitekta moderne – rekao je on – ali mnogi ne znaju njegovo ime, niti ga povezuju sa nizom najvažnijih otkrića u modernom svetu.
Kad je 2006. godine obeležena 150-godišnjica rođenja Nikole Tesle, autor je pomislio da je to dobra prilika za dokumentarni film o ovom jedinstvenom fizičaru. "Koji film ćemo raditi kao sledeći?", pitao je kasnije moj producent dok smo jeli picu kod Italijana na ćošku i gledao me sa iščekivanjem. "O Tesli", rekao sam kao iz vedrog neba. "Ideja je bila jednostavno tu", objasnio je autor svoje motive da se upusti u avanturu sa srpskim genijem i opiše Tesline vizije o slobodnoj i tamnoj energiji svemira, koja je koncept za 21. vek.
– Tesla je kao retko koji naučnik probudio fantazije ljudi. Za neke je on bio biće sa Venere, za druge zatvorena, tajanstvena, stidljiva duša – rekao je Krauze.
Na putovanju ka Tesli autor je tražio naučnike i entuzijaste, koji se već dugo njim bave, institucije i mesta gde je Tesla radio. Počeo je od muzeja "Nikole Tesle" u Beogradu. Krauze je otkrio da u Srbiji vlada kult Nikole Tesle, da svako selo ima po jednu ulicu koja nosi njegovo ime, da se njime dičio i Tito u "propagandne svrhe", a danas podjednako Srbi i Hrvati… Ono što se autoru nije svidelo je što ogromna građa, dopremljena još davno iz Amerike u nekih 50 kovčega, koju su najpre prošnjuvale američke, pa ruske tajne službe, sada stoji praktično nedostupna jer još nije elektronski obrađena.
U svom 45-minutnom filmu, a zatim i u knjizi, ovaj istoričar se drži čiste faktografije, koja je sama po sebi već uzbudljiva. Za nemačkog istoričara je, međutim, najveća misterija da ne postoje nikakvi video, ni audio-zapisi o njemu. Postoji samo jedan kratki deo filmske trake gde se vidi snimak Tesline sahrane 1943. godine, kada su najveći profesori onog vremena nosili njegov kovčeg.
Publika u "Uraniji" je bila veoma zainteresovana da sazna što više detalja o Teslinom životu i radu, a Mihael Krauze je na svako pitanje odgovarao suvereno, znalački i zanimljivo. Neki od gostiju su videli paralelu sa genijalnošću Leonarda da Vinčija, sa čim se i autor zdušno složio. Tesla je uporno sledio svoje vizije iako nije mogao sve da ih sprovede u delo, rekao je autor. Zbog svega toga je i ova knjiga zanimljiva kao krimi-roman, u kojem nauka, novac, moć i nedovoljno razumevanje jednog genija igraju glavnu ulogu.
