Pravi je to izazov, ali i uživanje za dramaturga i reditelja Natali Amel i njenih 13 glumaca, od kojih četvoro "naše gore list" Aleksanadar Milanović (u ulozi Stefana Lazarevića), Julica Bukvić (Mara), Tanje Panić (Vukosava) i Slobodan Stanković (Jug Bogdan). Na probu su došli ambasador Dušan Bataković i pisac Komnen Bećirović, a uz njih i i "Vesti".
Glumačke mukeSlobodan Janković je debitant u glumi, pa svaki put kad počne da govori monolog Jug Bogdana, prvo pogleda u plafon, što rediteljka Natali odbija: -Hej, stani, stani, ne može tako, gledaj pravo. Ali kad Slobodan gleda pravo, tekst zaboravi. Muke nad mukama za glumca-početnika. Glumci Francuzi su sigurniji. Sva naša imena izgovaraju bez greške, jedino zaškripi kod Kruševca. – Ali, ne mogu stalno da gledan u publiku – protestuje Zzan-Pjer u ulozi cara Lazara. – Moraš. U publici će sedeti Srbi. Unjih gledaj kad govoriš ovu poruku – naređuje rediteljka. |
– Srbe sam zavolela zbog pevača Željka Joksimovića. Otkrila sam njegove pesme, slušala ih, slušala, mnogo su mi se dopale, pa sam rekla "Sada hoću nešto da saznam i o njegovoj zemlji".
Pre dve godina sam na Salonu knjiga u Parizu otkrila knjigu na francuskom "Boj na Kosovu" i odmah se zaljubila u tekst, istovremeno istorijski i religiozni i zaželela da to predstavim publici.
Krenula sam u potragu, pročitale brojne knjige iz tog perioda, nešto zamolila da mi se prevede, adaptirala tekst i predložila mom direktoru na uradimo spektakl – priča ljupka Natali, koja uz dramaturški i rediteljski posao, sama izrađuje kostime vizantijskog stila, preslikavajući ih sa slika, freski, ikona, ali igra i glavnu ulogu, carice Milica.
Mesto gde će biti igrana predstava "La bataille de Kosovo -1389 – Boj na Kosovu", kako saopštava Natali, je mali prostor u kojem se daje šezdesetak predstava godišnje, u dva šestomesečna tematska ciklusa, koji sada nosi naziv: "Zatvori i ljudi".
– Ličnosti u "Boju na Kosovu" govore na francuskom i srpskom jeziku, jer se spaktakl obraća Francuzima, ali i našim prijateljima Srbima i ta dvojezičnost dobro ide, treba slušati, kao da su delovi opere – analizira Natali.
A seća se ovoga:
– Nisam bila u Srbiji. Letos sam išla u Crnu Goru, na žalost, more je sa crnogorske strane. Nosila sam tekst da mi se prevede. Imala sam sreću da u teatru radim s jednim vašim odličnim glumcem Sašom Petronijevićem i on mi je mnogo pomagao, mnogo pričao o Srbiji. Radeći na ovom projektu srela sam mnogo Srba i svi se prepoznaju po izuzetnoj ljubaznosti.
Od septembra traju priprema na ovom spektaklu i Natali napominje.
– "Bitka na Kosovu" je poznati epski tekst, ja ne pratim politiku i ništa ne preslikavam na današnje vreme, nema u tekstu Kosova-danas.
A Natali iskreno priznaje:
– Imam tremu. Nije lako preneti jedan strani tekst, oslikati i vašu religiju. Spektakl traje 85 minuta, puno je muzike, ubacila sam i jednu pesmu Željka Joksimovića.
Zašto tri prsta?
– A zašto sa tri prsta? – pita glumac koji treba da se preskrsti kao pravoslavac. |
