Već 22 godine Davor Berber (45) gradi trenerski put na potpuno atipičan način za naše podneblje. Stasavao je u batajničkom BSK-u, Železniku, Radničkom (NB) i, ako izuzmemo ne tako davne epizode u niškom Radničkom (pomoćnik) i Novom Pazaru (asistent, pa šef struke), za njega se može reći da je pravi fudbalski – vladar Azije.
Radio je u Mongoliji, Bangladešu, Bahreinu, Indiji, Omanu, Hong Kongu. Naposletku, dobacio je čak do Maldiva. Da sve bude još zanimljivije – tamo je, do aprila 2022, šest meseci obavljao funkciju selektora ženske reprezentacije!
Maldivke napredovale
Poziv da preuzme žensku selekciju Maldiva bio je jedan od onih koji se ne odbijaju.
– Pristao sam, jer je u pitanju nacionalni tim, a FIFA dosta ulaže u ženski fudbal. Pod mojim vođstvom su igrane tri prijateljske utakmice u februaru. Pobedili smo Sejšele 1:0, u drugom meču izgubili od njih 4:0, pa doživeli poraz od Saudijske Arabije (2:0). Video se veliki pomak – prethodno se gubilo 16:0 od Vijetnama, 4:0 od Tadžikistana… Dao sam šansu mlađim devojkama, stvari su krenule napred, međutim, zbog spora koji se desio, više nisam bio u mogućnosti da ih vodim. Išli su na turnir u Tadžikistan bez mene, sve tri utakmice u grupi su izgubljene, s ukupnom gol-razlikom 19:0. Stvari su se vratile na nivo pre mog dolaska – priča gost “Vesti”.
Berber objašnjava gde je “zapelo”.
– Nastao je problem između predsednika fudbalskog saveza i ministra za finansije. Zbog toga ministar više ne daje novac savezu, svima su kasnile plate. Posle trećeg meseca dugovanja, moj menadžer ih je tužio. Sad je taj spor na FIFI, nadam se da će se sve rešiti u narednih mesec dana. Slobodan sam u izboru nove sredine.
Na Maldivima je Davor, jedno vreme, imao društvo kolege iz domovine. Miodrag Ješić je donedavno predvodio Maziju.
– To je njihov najbolji klub, imaju 12 reprezentativaca. Nacionalni tim u malom. Drago mi je da su na osnovu mog rada i kvaliteta doveli trenera iz Srbije.
A što se tiče naših fudbalera…
– Bilo ih je na Maldivima ranije pet-šest. Još je tamo Miloš Kovačević, igrao je u kulskom Hajduku.
Osvrće se Berber na svoju “azijsku karijeru”:
– Godine 2010. sam bio trener u stručnom štabu reprezentacije Bangladeša, pomoćnik Zoranu Đorđeviću. Osvojili smo zlatnu medalju na Olimpijadi Južne Azije, najvećem takmičenju u regionu. Posle je išla Mongolija (Deren), pa sam se vratio u Bangladeš (Šeik Dajmond). Izgubio sam finale kupa, ali sam osvojio prvenstvo.
Sledeća stanica beše Bahrein.
– Klubu Hit je cilj bio da ostane u ligi, a na kraju smo bili četvrti. Posle toga Indija, drugoligaš Vasko, pa opet Bahrein, Ist Rif. Iz druge lige sam ga uveo u prvu, osvojio Kup Bahreina. Proveo sam tri sezone i u Omanu, u klubu Sit s kojim sam iz Druge ušao u Prvu ligu. Posle toga – Hongkong u klubu Tai Po. Igrali smo kvalifikacije za azijsku Ligu šampiona, ali je počela korona pa sam se vratio u Srbiju – zaključuje Davor.
Nema sumnje da, uz ovakvu biografiju, Berber, koji trenutno čeka angažman u Beogradu, neće dugo sedeti skrštenih ruku.
Lako bez alkohola
Na Maldivima je zabranjena konzumacija alkohola osim u privatnim rizortima, ali to Berberu nije teško padalo.
– Nikad nisam bio sklon alkoholu. Bangladeš, Indija, arapske zemlje u kojima sam bio, recimo, ne važe za najčistije pa ljudi jedu ljuto da bi ubili bakterije. Ne mogu svaki dan ljuto. Ne prija mi, tako da tu nisam nešto uživao. Prestonica Omana Maskat mi je najlepši arapski grad, ima internacionalne kuhinje, evropske, italijanske. Ima pica, pasti… Mnogo Turaka drži restorane u arapskom svetu a oni jedu slično nama – roštilj, ribu… Tu sam se i hranio.
Mongolija je, kaže, specifična.
– Tamo su niske temperature, između Rusije i Kine. Zbog te zime, ljudi piju dosta alkohola i jedu masno. Ostao je stari deo komunizma, oni se i dalje razvijaju. Drago mi je što nosim iskustvo iz Ulan Batora, što su posle mene dolazili treneri s ovih prostora. Bahrein i Oman su isti, Indija i Bangladeš vrlo slični.
Kristalni pesak ne peče
S ushićenjem priča Berber o danima provedenim na Maldivima:
– Tokom cele godine, svaki dan leto, oko 30 stepeni u proseku. Kad je sunce, bude oko 34 stepena, ujutru i uveče dvadesetak. Beli maldivski kristalni pesak se ne greje, pa možeš usred dana, kad je sunce najjače, bos da hodaš po njemu i da te ne peče.
U dahu nastavlja:
– To je ekvatorijalni deo arhipelaga. Najbolji pojas na svetu što se tiče ostrva, plaža, providnog tirkiznog mora. Brže su mi prolazili dani kad sam imao aktivnosti. Imali smo treninge u večernjim časovima, ili sam bio u hotelu u karantinu radnim danima. Kad je takav raspored, ustanem, svako jutro sam na plaži, kupam se… Popodne sam pravio program za trening, odlazio da gledam utakmice domaće muške lige ili neki turnir za žene.
Postavio rekord u Pazaru
Ovdašnja Berberova priča je, makar u elitnom rangu, za sada kraća, ali uspešna.
– Bio sam pomoćnik Radoslavu Bataku u niškom Radničkom, pa u Novom Pazaru. Kada smo dobili otkaz, igrači su tražili da se vratim. Kao šef struke sam ostao sa Novim Pazarom u Superligi. Ušao sam i u istoriju kao trener sa kojim je ekipa imala, u proseku, najviše postignutih golova po meču.
