Umetnički centar SOKO počeo je 2020. godine da organizuje balove u Bazelu. Taj prvi Svetosavski bal u januaru 2020. bio je u tom trenutku nešto zaista novo i drugačije i svi su jedva čekali da se ponovi. Nažalost, zbog pandemije naredne dve godine nije bilo velikih okupljanja, ali je UC SOKO na sve načine pokušao da uspostavi tradiciju i 2021. i 2022. godine snimljeni su Svetosavski balovi i emitovani na njihovom Jutjub kanalu, o čemu su “Vesti” pisale.
Ove godine moglo se konačno dalje uživo, ali su salu dobili tek za mart. Kako kažu, to im se učinilo naprikladno za Svetosavski, pa su priredili Srpski bal u Bazelu, uz želju da sledeće godine bal opet bude Svetosavski. Balu je prisustvovala i konzulka Ana Kontić iz Generalnog konzulata u Cirihu kao zvanični predstavnik Republike Srbije, što je celom događaju dalo mnogo na težini.
Posle višemesečnih priprema sve je bilo spremno za veliko veče, sala se punila i polako postajala tesna. Žene su zaista izgledale prelepo u dugim haljinama, muškarci u svečanim odelima i uglavnom sa leptir-mašnama. Članice ženske pevačke grupe UC SOKO bile su obučene u tradicionalne starogradske kostime i dodatno su obojile čitav ambijent. Unosili su se dodatni stolovi i kad su se gosti smestili, bal je mogao da počne.
Andrijana Adamović, predsednica UC SOKO, pozdravila je sve goste, zahvalila sponzorima bez čije podrške ovaj događaj ne bi bio na zavidnom, a onda je glumica Vesna Stanković iz Beograda pripovedala kako su nekada izgledali balovi u Srbiji i Evropi. Tema pomalo nepoznata i svi su pomno slušali i učili.
Potom je usledio blok gradskih igara i valcera, a počeo je, naravno, Kraljevim kolom, kojim su obično balovi i otvarani. Stevan Branković, iskusni folklorni igrač i koreograf, prezentovao je korake uz Andrijanu, koja je objašnjavala kako se igra koje kolo. Tako su se i oni stidljiviji odvažili da zaigraju, pa i sedmogodišnji Nikola Petrović. Pauze između blokova igara bile su ispunjene divnom starogradskom i narodnom muzikom, ali i valcerima i Vesninim pričama. Smenjivale su se dečja i ženska pevačka grupa UC SOKO, Sokolići i Sokolice, a poseban ton pevačkim delovima dao je sjajni Nenad Janjić – Vranjanac. Nešin glas i ogromno pevačko iskustvo zaista su mnoge odveli u neka lepa, stara vremena.
– Smatram da je bal u svakom pogledu uspeo i da su ljudi željni ovakvih događaja. Organizatori su uložili neverovatan napor, ali učesnici, pre svega muzičari, bili su sjajni, kao i glumica Vesna Stanković, čiji su tekstovi bili odlični i edukativni – kaže za “Vesti” Nenad Janjić.
Vesna Stanković ističe da joj je čast što je bila gost i deo programa.
– Ovo je moj prvi bal u životu. Naši ljudi u Bazelu su uspeli da organizuju ovako komplikovan događaj i četvorosatni raskošan program. Sve je mirisalo na nešto davno zaboravljeno, ali i na nadu da se neke lepe stvari mogu vratiti i negovati.
Na balu je pored Srba ovog puta bilo i stranaca, Švajcaraca, Slovaka, Austrijanaca, Marokanaca, Italijana pa čak i jedan Indus. Andrijana je prijatno iznenađena kako su odreagovali na našu muziku.
– Na kraju bala su mi svi prišli da se pozdravimo i da mi zahvale za divno veče. Bojažljivo sam pitala jednu Švajcarkinju, kako je ona to sve razumela jer se prvi put sreće sa našom kulturom, a i ceo program je bio na srpskom jeziku, ona mi je veselo odgovorila da je sve razmela – širok osmeh i otvoreno srce! Oduševio me taj njen komentar zaista, a znam i da je bio iskren jer je ona celo veče plesala – ne krije zadovoljstvo čelnica UC SOKO.
Bilo je to veče za pamćenje posle koga su svi otišli kući punih srca.
Divno i svečano
Bal je oduševio porodicu Radivojević, Mirjanu, Gorana i njihovu kćerku Magdalenu.
– Bilo je divno i svečano. Muzika i atmosfera su nas poslali u neko drugo, bezbrižnije vreme. Uz sjajan program, u isto vreme poučan i zabavan, ples i divnu muziku vreme je proletelo. Podsetili smo se nekih pesama i priča koje dugo nismo čuli, a neke smo prvi put sa uživanjem slušali. Naši drugari iz Umetničkog centra SOKO još jednom su organizovali bal za pamćenje i prepričavanje i još samo možemo da pitamo kada će biti sledeći – kažu uglas Mirjana i Goran.
Dolazimo ponovo
Švajacarkinje Sibil i Ilona su uživale.
– Čim smo kročile u salu u atmosferi se moglo osetiti uzbuđenje. Sala je bila svečano dekorisana, a gosti šik obučeni. I pored mog skromnog znanja srpskog jezika uspela sam da pratim većinu sadržaja. Ubrzo je zasvirala muzika i svi su otišli na podijum za igru. Već sa prvim kolom uhvatila sam se ukrug sa ostalima pokušavajući da imitiram tradicionalne srpske plesne korake. Sjajna zabava! Plesali smo celo veče u dobrom raspoloženju. U pauzama za igru izvodile su se fantastične pesme. I dečja i ženska grupa u lepim nošnjama pevale su tradicionalne pesme koje su nam dale uvid u muzičke korene Srbije, a posebno nas je očarala Andrijana lepotom glasa. Pored plesa i muzike dopalo mi se i gostoprimstvo. Nas dve Švajcarkinje veoma ljubazno su prihvatili ljudi za našim stolom, pa smo ćaskali i šalili se bez jezičkih i kulturnih barijera. Osećale smo se veoma prijatno i u potpunosti uživale u večeri. Veliko hvala organizatorima! Rado ću ponovo doći – ističe Sibil Getin.
Sjajan program
– Bio je ovo lep i nesvakidašnji događaj, odlična organizacija uz sjajan program. Počastvovan sam što sam mogao da celoj priči dam svoj mali doprinos. Prezentovao sam korake gradskih igara. Ovo je jedno divno veče koje nisam doživeo u skorije vreme – kaže Stevan Branković.
Ovo nam nedostaje
Bal ne bi izgledao kako treba bez nekoliko vrsnih muzičara, bivših i sadašnjih članova Narodnog orkestra RTS, koji su oduševili prisutne, svirajući skoro četiri sata sve, od gradskih igara, zapadnoevropskih valcera, do starogradskih i narodnih pesama, potpuno posvećeno prateći amatere, članove UC SOKO. U tom malom sastavu bili su: Slavko Mitrović Cale, harmonikaš, odlikovan ove godine Sretenjskim ordenom, Milan Ilić, violinista, Dušan Radoičić na violončelu, gitarista Zlatko Bendaković i kontrabasista Petar Mitrović.
– Prvo bih istakao zadovoljstvo što sam učestvovao u pripremi i izvođenju ovako ozbiljnog kulturnog programa. To je nešto što nam prethodnih decenija jako fali i nešto što nam je kao narodu izuzetno potrebno. Sama ideja o rekonstrukciji srpskog bala odmah mi se dopala i kada mi je to moja drugarica Andrijana predložila, nisam ni trenutak posumnjao u uspeh. Sa kolegama sam detaljno uvežbavao muzičke numere, dok je u isto vreme Andrijana u Bazelu radila sa Sokolićima i Sokolicama i uvežbavala korake naših starih dvorskih kola i igara. Naravno, veliki doprinos kvalitetu bala dao je i vokalni solista Nenad Janjić, tako da smo imali širok dijapazon numera. Istakao bih da je organizacija bila izuzetna, kao i gostoljubivost naših domaćina u Bazelu! Zaista divno iskustvo i voleo bih da to ponovimo sledeće i narednih godina – prenosi utiske Dušan Radoičić.
Sokolice i Sokolići
Andrijana Adamović, kao idejni tvorac i glavni pokretač ovog događaja, veoma je zadovoljna kako je sve to ispalo.
– Kada smo Jovica Milutinović i ja odlučili da ove godine ponovo napravimo uživo bal, nismo bili sigurni da li ćemo uspeti. Znali smo da imamo pevački deo, jer mi u UC SOKO prevashodno radimo sa pevačima. Imamo dečju i žensku grupu. Naši Sokolići, iako po godinama mladi, već imaju ozbiljno scensko iskustvo. Kod njih pored pevanje negujem lepo ponašanje i puno mi je srce kad ih neko pohvali kako su vaspitani i kako lepo pevaju. Nedavno sam od Jovice preuzela Sokolice. On zbog profesionalnih obaveza ne može redovno da drži probe, i mnogo mi je drago da su i one imale priliku da učestvuju u ovom događaju i da imaju privilegiju da ih prati ovako profesionalan orkestar. Neša Janjić je naš dugogodišnji drugar, čiji glas i interpretaciju obožavamo, i kad je on pristao da učestvuje u projektu, mogli smo da krenemo dalje. Stupila sam u kontakt s Dušanom koji je okupio ovu sjajnu ekipu i više nije bilo sumnje da ćemo imati pravu stvar. Nije nimalo lako naći orkestar koji može ceo ovaj reportoar da iznese. U Beogradu sam jesenas upoznala Vesnu Stanković, koju želimo da vidimo u Bazelu i u njenim monodramama, pre svega kao Milunku Savić, ali ovog puta bila je ideja da muzičke pauze ispuni interesantnim i poučnim pričama. Hvala im svima. Ništa od ovog ne bismo mogli da realizujemo bez pomoći nekoliko srpskih firmi iz Bazela – Tomi imobilijen, Miro kredit, Milo poc-blic, ND Bau i Liro kredit.
