Srpske rane ima ko da vida u tuđini

Uručenje u "Vestima" : Violeta i Radosav Vulić

 

Dragi naši čitaoci i zemljaci širom Australije, da li znate da ste prošlog meseca najviše koristili levu ruku, onu koja je bliže srcu, punu dobrote. Desnom rukom pisali ste divna pisma podrške i ohrabrenja nevoljnicima u domovini koje je čak i nada napustila. Ono što ste vi plemeniti ljudi iz Australije učinili tokom septembra je apsolutan rekord, ali ne samo zbog cifre od 7.980 AUD, koliko ste donacija uputili štićenicima "Vesti" i nadmašili sami sebe u darivanju, već što se iza ove brojke krije nešto mnogo dublje i jače, a to je iskazana saosećajnost prema bližnjem u nevolji. A ta ljubav je, kaže stara mudrost, kao planina. Teško je doći do vrha, ali jednom kada se to uspe, pogled je predivan.
Mesec avgust protekao je u znaku velike brige prema maloj Sofiji Šušić, teško bolesnoj bebi iz Nikšića, koja se već uveliko nalazi na lečenju u Rehabilitacionom centru u Igalu. A tokom septembra vaše želje i misli bile su upućene na prvom mestu porodici Vulić iz Beograda i njihovom sinu Nebojši, obolelom od cerebralne paralize, za koga ste reagovali munjevito na prvi i jedini apel u "Vestima". Ponovna molba za pomoć nije bila potrebna. Njima ste ukupno poklonili 2.700 AUD, iako ovi prognanici s Kosova nisu tražili novac, već samo medicinski aspirator od nepunih 400 evra, neophodan za izlazak njihovog sina iz bolnice. Pozvali smo ih u goste u "Vesti" kako bismo im naknadno uručili poklon od 700 AUD Radenka Karišika iz Sidneja kao i 200 dolara Anđelke Đurović iz Melburna, sve u nadi da ćemo ih nagraditi za strpljenje i sa tolikim željenim aspiratorom. Ali, ponekad i pored najboljih želja, ne ide sve baš lako.

Miljenica: Jelena Pavlović

Zbog ovog aparata nisu plakali samo Vulići, već i naša donatorka Manda Milutinović iz Filingen-Šveninegna u Nemačkoj koja je uplatila gotovo 500 evra kako bi nakon silne potrage dobila aspirator. Na žalost, tokom transporta došlo je do njegovog oštećenja, pa je ova plemenita čitateljka, rodom iz Modriče u Bosni, ne čekajući da se refundira šteta, kupila novi aparat kod druge firme. Ali, gle igrom sudbine, dugo očekivani aspirator je već u rukama porodice Vulić. I stigao je 1. oktobra na njihovu kućnu adresu, iako se dečak još nalazi u bolnici, oprhvanim novim teškim infekcijama. Aparat je kupljen preko dobrovoljca, zemljaka iz Ćuprije, u jednoj beogradskog privatnoj firmi. Donator je anonimni zemljak iz Čikaga. Mnogo hvala i jednom i drugom.
I kraj septembra se završio u Australiji ne malim prilozima: 600 AUD poslala je anonimna donatorka iz Sidneja, 400 za porodicu Dragana i Dragane Ljubisavljević iz sela Stropsko sa juga Srbije i njihovih jedanaestoro mališana, a 200 dolara za Lazara Petkovića iz Banje Koviljače, 24-godišnjeg borca protiv karcinoma testisa, već dve decenije. Na tekući račun samohrane majke šestoro dece Slavice Devidžić iz Zvečana sa Kosova već je prispelo 200 AUD a koje je poslala porodica Damnjanović iz Sidneja i to ne prvi put. I 80-godišnja starica Miljojka Aksentijević, najsiromašnija žiteljka najsiromašnijeg sela Žunjevići na Rogozni obradovaće se daru od 120 AUD anonimnog donatora iz Liverpula, baš kao i porodica Pešić iz Anđelinkovca, prilogu od 100 dolara koje upućuje stalna dobrotvorka Gordana iz Vulongonga.
I eto na kraju ove priče o dobroti, šta mi mali i obični ljudi koje veže Humanitarni most, možemo poručiti s jednog kraja sveta na drugi sem da je više blagosloven onaj koji daruje, nego onaj koji prima! I neka tako navek ostane.

B. R.