Mark D. Šifaneli, nekadašnji pripadnik američkih specijalnih jedinica tokom 1998. i 1999. godine, boravio je na Kosovu i Metohiji u okviru Verifikacione misije OEBS.
O onome što je tada video i saznao nedavno je u SAD objavio knjigu “Potvrđeno – sa Verifikacionom misijom na Kosovu”.
Ova knjiga trenutno može da se kupi samo preko Amazona, a Šifaneli, koji je danas uspešan advokat u Americi, kaže da je još u potrazi da se prevede i na srpski.
On u intervjuu za “Vesti” otkriva do sada mnoge nepoznate detalje iz rada verifikatorske misije, ali i tvrdi da bombardovanje SR Jugoslavije, koje je počelo 24. marta 1999. godine, nije sprečilo već proizvelu humanitarnu katastrofu.
Knjiga o istini
Šta Vas je opredelilo da posle 25 godina objavite knjigu o događajima na KiM?
– Knjigu sam zapravo uradio za relativno kratko vreme. Bila je gotova 2000. godine, jer su mi sećanja bila sveža, a kada sam odlazio iz Prištine, neposredno pred bombardovanje, poneo sam mnogo beleški, podataka o diskovima, izveštaja koje sam napravio, brifinga i tako dalje. Nisam bio zadovoljan kako su se stvari odvijale i znao sam da će “humanitarna intervencija” biti humanitarna katastrofa. Ali objavljivanje knjige 2000. godine bilo je mnogo teže nego danas. U međuvremenu je protiv Hašima Tačija podignuta optužnica, krenula su dešavanja na severu KiM i postao sam svestan da će uskoro 25 godina od mog boravka na KiM. Pritom, štampanje knjige je danas mnogo lakše nego što je bilo, ali više nisam imao izgovora da ne objavim ono što sam video i saznao.
Većina zapadnih stručnjaka je očekivala da će se agresija NATO na Srbiju završiti za samo nekoliko dana. Da li ste i Vi mislili isto?
– Nekoliko dana pred početak te akcije bio sam u Zagrebu i slušao razne vojne analitičare koji su tvrdili baš to što kažete, da će sve biti gotovo za nekoliko dana, jer će se zbog bombi narod u Srbiji pobuniti protiv Miloševića. Znao sam da se to neće dogoditi. Dovoljno sam vremena proveo na Kosovu da znam da Kosovo nije Bosna. Potpuno je drugačiji scenario, potpuno je drugačija perspektiva kada stvari posmatrate sa 30.000 metara i kada ste na tlu. Nakon 72, 73 dana, svet je i dalje gledao bombardovanje, a Jugoslavija nije kapitulirala.
Kako vojnik to objašnjava?
– Madlen Olbrajt je nekoliko meseci ranije u Rambujeu zapretila Jugoslaviji da će ukoliko ne ispuni sve tražene uslove uslediti bombardovanje. Ali verujem da je vaša vojska tu informaciju imala i ranije. Jednostavno su se izmestili iz garnizona i nagomilali snage oko Kosova. Na taj način nisu prekršili Sporazum Holbruk – Milošević po kojem na toj teritoriji nije smeo da bude veći broj pripadnika VJ. Dakle, čim su izašli iz kasarni počela je njihova priprema za rat. I to je bila potpuno racionalna odluka i operacija. Taktika je bila odlična. U isto vreme su se pripremili da se na tlu bore protiv tadašnje OVK, a sa NATO u vazduhu.
Kako se američki oficir specijalnih jedinica uopšte našao na Kosovu među verifikatorima?
– Nekoliko meseci pre nego što ću se pridružiti misiji OEBS, posle 22 godine aktivne službe, dao sam otkaz u vojsci. Do tada sam boravio u Aziji, na Bliskom Istoku i u Južnoj Americi. Pozvao me je prijatelj i pitao: “Hoćeš li da ideš na Kosovo, da radiš za OEBS?” Iskreno, nisam tada puno znao o Kosovu, šta se tamo dešava. Sve što sam znao bile su crno-bele vesti iz medija. Prvih nekoliko nedelja sam proveo u Beogradu i tu stekao prijatelje među Srbima, shvatio sam srpski mentalitet, a zatim u Prištini stekao nove prijatelje. Jedan od njih je bio mladi Albanac Kastriot Keljmendi, zvali smo ga Katčo, bio je sin poznatog advokata Bajrama Keljmendija. Kada je počelo bombardovanje on je nastradao sa ocem i bratom.
Šta je bio Vaš posao u Verifikacionoj misiji?
– Radio sam u Logističkom centru u kome je nas nekoliko prikupljalo podatke koje je na dnevnom nivou, iz svih delova Kosova, slalo oko 1.200 verifikatora. Moj posao je bio da sve te informacije obradim i da od njih napravim dnevne i nedeljne izveštaje.
Svesni ste da većina ljudi u Srbiji tvrdi da je to bila obaveštajna baza?
– Čuo sam razne priče, ali one nisu tačne. Centar je bio otvoreni izvor obaveštajnih podataka. Dakle, nije bilo klasifikovanih dokumenata, strogo poverljivih tajni ili tajni uopšte. U stvari, jugoslovenska vojska je na osnovu sporazuma Holbruk – Milošević mogla da vidi svaki dokument koji imamo. Ništa nije bilo zaštićeno. Ali morate da znate da je to bila diplomatska misija koju su činili predstavnici više zemalja: SAD, Velike Britanije, Francuske, Rusije… Ali i da je svaka od zemalja iz Kontakt grupe prethodno imala svoje misije na Kosovu. Možda su neki imali “tajne zadatke”, ali nisam video ili čuo za to.
Početkom nedelje navršeno je 24 godine od događaja u Račku za koje su optužene tadašnje srpske i jugoslovenske snage.
Koja su Vaša saznanja o tom događaju?
– To je tragedija, bez ikakve sumnje. Ko je šta učinio pitanje je na koje mislim da nikad nećemo dobiti odgovor.
Prekretnica u sukobu
Ipak, Vilijem Voker, šef misije, odmah je okrivio srpsku stranu?
– Kada je Voker rekao to što je rekao bilo je veoma brzo. U istragama možete da do podatak dođete brzo i bez provere ili polako, ali dokumentovano. On je učinio kako je učinio. Znam da postoji interesovanje zašto je to izjavio. Ne mogu da govorim u ime ambasadora Vokera, ne znam. Ali ne mislim da je operacija Račak planirana. Incident koji se naziva masakrom jeste zločin. Ko je to učinio, kako je do toga došlo ne znam. Do danas nemam odgovor. Video sam tokom godina mnoge istrage i ovo je za mene nerazjašnjen zločin. Ali iskreno verujem da je Voker reagovao emotivno. Ono što je video očigledno ga je potreslo i optužio je srpske snage bezbednosti za ta ubistva, jer neki od mrtvih ljudi su zaista ubijeni. To je van sumnje. Ali ne verujem da je to uradio namerno, kako bi isprovocirao reakciju NATO ili stvorio veći pritisak međunarodne zajednice da se NATO umeša.
Sa kojim podacima je raspolagala Verifikaciona misija OEBS?
– Posmatrači Verifikacione misije bili su aktivni širom Kosova, uključujući i oblast oko Štimlja u centru regiona. Sredinom decembra već sam znao da Štimlje postaje žarište, jer je to strateški kritično područje, ulaz u Duljsku visoravan koji je gledao na nekoliko kritičnih puteva. Što je najvažnije, naši timovi su izveštavali o tome da prisustvo OVK u toj oblasti raste. Pritom, mnogi kosovski Albanci u oblastima oko Štimlja bili su zabrinuti. OVK je pojačavao napore da regrutuje mladiće i devojke u tom području, a nekoliko ih je kidnapovano. U stvari, postojali su izveštaji očevidaca od kosovskih Albanaca koji su živeli u oblasti kidnapovanja OVK. Jedan mladić Albanac je prijavio da je pre pušten nakon što su ga pripadnici OVK optužili da je simpatizer Srba i da je bio među dvadesetak zatvorenika koje je OVK osudila na prinudni rad u okolnim selima, uključujući i Račak.
Račak je poslužio za bombardovanje SRJ. Da li je to po Vama bila prekretnica sukoba na KiM?
– Bez sumnje, incident u Račku je bio prekretnica u sukobu jer je pojačao napore Kontakt grupe da nešto učini, odnosno da strane dovedu u Rambuje na pregovore. Pre Rambujea, jedino opravdanje za NATO bombardovanje moglo je biti kršenje sporazuma Holbruk – Milošević, i dok je uklanjanje određenih jedinica VJ sa Kosova bilo merljivo, druge vrste kršenja je bilo teško tačno utvrditi. Bilo je mnogo izuzetaka i suptilnosti u Sporazumu Holbruk – Milošević koji bi se mogli tumačiti kao različite stvari za različite strane. Pored toga, međunarodna zajednica je kritikovala OVK zbog toga što je nastavila da sprovodi borbene operacije poput zaseda ili terorističkih akata, poput otmica i kidnapovanja. Teško je bilo reći da su VJ i MUP bili u prekršaju, jer su odgovorili na ove napade. Ali u Rambujeu je bilo potrebno samo da SRJ odbije da potpiše sporazum iz Rambujea. Podsetimo se, navodi zapadnih diplomata, npr. Klinton i Olbrajt, da je trebalo zaustaviti “etničko čišćenje” i ‘genocid”. To je dosledno bilo njihovo opravdanje za ‘humanitarnu intervenciju”.
Kada su kosovski Albanci potpisali na drugom sastanku, budućnost se svela na potpis, što je bila jasna posledica odbijanja SRJ da potpiše.
Izgovor za bombardovanje
U knjizi tvrdite da etničko čišćenje nije bilo uzrok NATO bombardovanja već njegova posledica?
– Termin “etničko čišćenje” se zloupotrebljava, pogrešno primenjuje i zloupotrebljava otkako je skovan nakon posebno nasilnih sukoba u Ruandi, a potom i u Bosni. To je kao reč “genocid”, koja se nasumično baca – posle nekog vremena gubi na važnosti. Što se Kosova tiče, ima onih koji kažu da su VJ i MUP tamo vršili etničko čišćenje i genocid tokom letnje ofanzive i Kosovske Verifikacione misije. Drugi koji kažu da su Albanci izvršili etničko čišćenje kosovskih Srba još od pre Prvog svetskog rata. Ono što sam video na Kosovu, i ono što sam zaključio sa lica mesta na terenu, jeste da – dok su se dešavala ubistva, otmice i drugi zločini – sa obe strane, ni letnja ofanziva od strane VJ/MUP, niti u bilo kom trenutku tokom Verifikacione misije i pre NATO bombardovanja nije bilo dokaza o etničkom čišćenju. Zapamtite, Kosovo je pre NATO bombardovanja bilo veoma raznoliko – Srbi, Albanci muslimani, hrišćani, pa čak i katolički Albanci, Romi ili Romi neki muslimani i neki hrišćani, Turci itd. i naravno Srbi iz Krajine koji su već patili od jednog rata. Sve ovo objašnjavam u knjizi, i zašto ne verujem da je došlo do etničkog čišćenja, ali je to korišćeno kao izgovor za bombardovanje…
Nisam ničiji lobista
– Veoma je važno da naglasim da ne radim ni za jednu vladu, da nisam lobista, da nemam veze ni sa jednom grupom ili programom. U periodu 1998-1999 bio sam vojni izvođač sa iskustvom u gerilskom ratu, sa pobunjenicima i obaveštajnim službama. Moja knjiga “Provereno”, otuda nije ni “prosrpska” ili “proalbanska” – a ako je pročitate, videćete da nije ni pro-američka. Što se tiče tog trenutka u istoriji ja sam kritičan prema glavnim zapadnim diplomatama koje su vršile pritisak na rat “humanitarne intervencije” protiv SRJ i koji je rezultirao – kao što sam znao da će – humanitarnom katastrofom… – ističe Mark Šifaneli.
Zadivljen sam promenama u Srbiji
Da li pratite situaciju na Balkanu, posebno na Kosovu? Kako ocenjujete položaj srpske zajednice?
– Trudim se da pratim situaciju na Balkanu. Srbija i Beograd su u procvatu, ekonomski, u turističkom i drugim oblastima. Prošlog leta sam posetio Beograd prvi put posle nekoliko decenija i zadivljen sam transformacijom posebno, s obzirom na to kako je bilo kada sam bio 1999. Tada je bila zaista depresivna era, sa sankcijama, kriminalom na crnom tržištu i očigledno bombardovanjem. Ali mi je bilo drago da vidim da se srpski narod nije promenio.
Bajden ili Tramp
Da li je za Srbiju bolje da za novog predsednika bude demokrata (Bajden) ili republikanac (Tramp)?
– U SAD ima dosta konzervativnih političara koji podržavaju drugačiji pristup Balkanu, za razliku od, verujem, sadašnjeg predsednika u meri u kojoj razume kakav je pristup njegove administracije. Nema razloga da se Srbija ponovo prikazuje kao nekakva država partija na Balkanu, a malo ljudi u SAD koji su ovde na konzervativnoj strani politike veruju da jeste. Mnogi su protiv prodaje protivtenkovskih raketa džavelin, ili bilo kakve vojne pomoći Kosovu, jer za tim nema očigledne potrebe.
Svet se prilagođava
U svetu besne dva velika rata. Da li vam je mir vidljiviji ili još veći sukob, u globalnim razmerama?
– Svet prolazi kroz periode velikog prilagođavanja, poput ciklusa. Svaki put u istoriji je drugačiji, neki periodi prilagođavanja su revolucionarniji od drugih. Mislim da je ono čemu smo svedoci još uvek period prilagođavanja koji je počeo s krajem raspada Sovjetskog Saveza i krajem Hladnog rata. Tamo gde su nekada postojale dve velike sile, a obe te sile su od tada u ovoj ili onoj meri u opadanju. Još se nije u potpunosti odigralo, ali obično kad je hegemon, velika sila, u opadanju, rat ima tendenciju da usledi.
