“Srpska vojska jača, krajnje je vreme da Hrvatska povede računa”

A. Čukić - Vesti

U poslednjih nekoliko godina zemlje članice NATO-a, sada ih ima 28, po pravilu značajnije povećavaju vojnu potrošnju, naročito posle učestalih kritika iz SAD.

Te kritike su se na zadnjem samitu ministara odbrana članica već pretvorile u poluultimatum. SAD su svim članicama koje još nisu dostigule ciljanu stopu od dva odsto BDP-a kao minimum izdvajanja za vojsku dao rok od šest nedelja da konkretno, na papiru, navedu kako će to postići, piše hrvatski “Večernji list”.

Da li je li ovo najava da bi oni koji ne troše dovoljno za vojsku mogli da ugroze svoje članstvo u Savezu? Stvaranje nove paradigme moći između SAD, Rusije i Kine znači i novo redefinisanje NATO-a. SAD više ne žele da budu besplatni vojni i sigurnosni patron evropskim zemljama.

Hrvatski stručnjak za bezbednost Marinko Ogorec zasad ne veruje da će se odmah pred članice staviti izbor ili dva odsto BDP-a za vojsku ili napolje iz NATO-a, ali kaže da prelazni period neće biti dug i da hrvatski državni i vojni vrh o tome mora i te kako da vodi računa i bude svestan obaveza koje će proizlaziti iz dokumenta koji će za šest nedelja predstaviti NATO-u.

“Srbija značajno povećala vojni budžet”

Istovremeno, Srbija prethodne tri godine značajno je povećala vojni budžet, ugovorila strateške i kvalitetne vojne nabavke novih sistema i saradnju sa Rusijom i Kinom. Brzo obnavlja i domaću vojnu proizvodnju, s jasnim ciljem da opet postane vojno dominantna na jugoistoku Evrope, priznajući da je samo Rumunija jača.

Ogorec potvrđuje da se Srbija postupno profiliše kao ozbiljna vojna sila na jugoistoku Evrope. Srpska saradnja sa Rusijom je vrlo intenzivna, pri čemu je potrebno naglasiti da je uz Belorusiju Srbija jedina evropska država koja je pristupila ruskom ODKB-u, organizaciji za kolektivnu bezbednost, doduše na nivou promatrača, ali sa tom vojno-političkom asocijacijom redovno učestvuje u zajedničkim vežbama, ističe Ogorec.

– Mislim da je krajnje vreme da o takvom razvoju srpske vojne moći povedu računa sve relevantne institucije Republike Hrvatske – upozorava Ogorec.

Činjenica je da se ubrzano menja i geopolitička slika i raspored vojne moći i u jugoistočnoj Evropi, piše hrvatski portal.

Sve se države, naime, ubrzano naoružavaju – Mađarska, Rumunija, Bugarska, sporo ih prati Hrvatska, a Srbiji to odgovara jer tako svojoj javnosti lako može da objasni znatno povećanje vojnih izdataka, sada već od gotovo milijardu dolara godišnje. Srbija spretno koristi donacije i pomoć ruskih i kineskih stručnjaka u razvoju oružja, zaključuje “Večernji list”.