Čuvena latinska krilatica “In vino veritas” ime je vinoteke u Iverdonu u francuskom delu Švajcarske. Iz seoceta Viteževo, u istočnoj Srbiji, vino je prevalilo put od vinograda do švajcarskog grada, odnosno banje Iverdon, zahvaljujući izuzetno korisnoj i lepoj ideji Nebojše, Zorana i Gorana Stevanovića.
– Naše vino nalazi sebi tržište i tamo gde se nikad za njega nije čulo i gde nikad niko nije okusio ni gutljaj dobrog srpskog vina, crnog ili belog – nevažno – jer je i jedno i drugo sada na dobrom glasu i baš je traženo – kažu naši sagovornici.
Braća Stevanović, Zoran i Goran, i njihov brat od strica Nebojša, odlučili su da Švajcarcima promene iz korena mišljenje i sliku o srpskom vinu i rakiji, a posebno onima koji se dosta dobro razumeju i vole dobru kapljicu, što se u narodu popularno kaže. Obaviti taj ozbiljni zadatak, odnosno misiju, još bolje rečeno, vinsku misiju, nije nimalo lako, niti jednostavno, ali im izgleda i po svemu sudeći, odlično polazi za rukom, jer Nebojšine kolege s posla, Švajcarci, nektar iz Srbije više ne kupuju po prodavnicama i hipermarketima, nego isključivo u vinoteci In vino veritas.
Prst sudbine
Ideja je rođena ranijih godina, kada su braća Stevanović odlazila na godišnje odmore u rodno Viteževo, seoce smešteno i ušuškano između Petrovca na Mlavi i Svilajnca.
Zoran Stevanović je u Švajcarskoj najduže, došao je početkom devedesetih godina kako bi izbegao suludo i ratno vreme koje je zahvatilo Balkan. Put ga je odveo u Švajcarsku, pa zatim u Austriju, u Beč, kuda je tragao za boljim životom, ali ljubav njegovog života, koju je sasvim slučajno sreo, odvodi ga ponovo u Švajcarsku. Njegova kratka odiseja se završava u ovoj zemlji gde se ženi i stvara svoju porodicu. Ubrzo potom u Švajcarsku dolazi i njegov brat Goran, potresen dramatičnim događajima u susednoj Rumuniji, u kojoj se odvijala narodna revolucija tokom koje je pogubljen njihov predsednik Nikolaj Čaušesku. Goran je tada bio na odsluženju vojnog roka na granici sa Rumunijom i imao je zadatak da hapsi sve prebegle pripadnike Čaušeskuove policije koji su bežali iz Rumunije od surove kazne koja im je sledila ukoliko budu uhvaćeni živi.
– Video sam na smrt preplašene ljude, policajce, strah u njihovim očima je i mene uplašio. Shvatio sam koliko smo mi, ljudska bića, mali i jadni – kaže naš sagovornik za “Vesti”
Gorana je su ti prizori duboko potresli i skoro istraumirali. Video je da se nešto strašno sprema, slutio je da bi taj scenario mogao da se preseli i u našu domovinu, pa je odmah pošto je skinuo uniformu počeo da pakuje putne torbe. Nimalo lak potez za jednog mladog čoveka, omladinca od 21 godinu, kako je on rekao za samog sebe. Ali sila zakon menja, sudbina je neumitna, odlučio je da sreću okuša u tuđini. Krenuo je put Švajcarske, gde je njegov brat Zoran već pripremao teren za zajednički život.
Vreme iskušenja
Dva mlada čoveka tek zakoračila u život morala su da se bore i uhvate u koštac sa sudbinom i realnošću na Zapadu. Bili su naoružani dobrom voljom i snažnom željom da rade. Nisu imali ni iskustva, ni dovoljno zrelosti za takvu neravnopravnu borbu. Život nema alternativu, ni reprizu, shvatili su i počeli da se svim silama bore za početak novog života i opstanak u Švajcarskoj. Tako su gradili budućnost, radili, stvarali porodična gnezda i živeli udaljeni od otadžbine i kućnog praga u rodnom selu Viteževu. Pre desetak godina u Švajcarsku je stigao i njihov brat od strica, Nebojša Stevanović, u potrazi za boljim životom, kao i Zoran i Goran, dvadeset godina pre njega. Ista situacija i ista iskušenja. Neprestana borba za goli opstanak. Sve se ponovilo: bitka za novi život, za mesto pod suncem, hvatanje u koštac sa sudbinom. Samo što Nebojša nije sam, ima i svoju porodicu, koju dovodi sa sobom, suprugu lekarku i jedno dete.
Posao i život u Švajcarskoj kao da nisu ispunili potpuno trojicu Stevanovića, kao da im je nedostajalo nešto od domaćeg ambijenta, od iskonskih ukusa i od zavičajnog kutka. Tako su došli do ideje da bi mogli komad otadžbine da presele, da donesu u Švajcarsku. Od zamisli do realizacije trebalo je vrlo malo. Bio je dovoljan jedan godišnji odmor. Tokom jednog leta provedenog u rodnom Viteževu ideja je jednostavno poletela i doletela do Iverdona, malog grada u francuskom govornom području Švajcarske, u kantonu Vaud.
– “Inauguracija”, odnosno svečano otvaranje vinoteke In vino veritas
dogodilo se 17. oktobra 2020. godine, u zlo i nemilo doba vladavine korone virusa, no mi smo ispoštovali sve epidemiološke mere i normative predostrožnosti koje su predviđene švajcarskim pravilnikom u vezi sa sprečavanjem širenja virusa – ukazuje Goran Stevanović.
Pohvale kao nagrada
Da bi svoju zamisao ostvarili u punom sjaju, Stevanovići su pozvali ljubitelje “pića bogova” na svečani čin. Naši zemljaci, iz svih bivših republika SFRJ, s ushićenjem i radošću odazvali.
– Dobra kapljica ujedinjuje uvek i ne razdvaja one koji vole dobar gutljaj prepečenice ili dobre loze. Vinarija Virtus iz Viteževa nam isporučuje odlične proizvode. Nikad nisam našao naša dobra vina koja osvajaju zlatnu medalju kako bih mogao da svojim kolegama na poslu odnesem na poklon kvalitetna pića. Pomislio sam da bih mogao lično da se potrudim na tom polju i tako je rođena ideja da otvorim vinoteku. Tu su me podržala moja braća od strica, Zoran i Goran i sada ubiramo, što se kaže, plodove našeg truda i napora – otkriva Nebojša.
Ovaj 37-godišnjak je po profesiji vozač inženjerskih mašina. Posle neuspelog bavljenja svojom profesijom u Srbiji, sada u Švajcarskoj upravlja vozom na privatnoj železnici firme “Sables and Gravires la poisine”. U skladnom i harmoničnom braku je Dijanom Stojanović, koja je lekar po profesiji, ali trenutno ne radi zbog uzgoja dece. Sadašnja profesija joj je roditeljstvo, ali kad zatreba nešto oko pripremanja priloga i serviranja u vinoteci vrlo rado i dobrovoljno uskoči.
Srpska vina našla su svoju drugu domovinu – Švajcarsku, zahvaljujući zalaganju, trudu i uloženom vremenu vredne braće Stevanović.
– Od vinograda do čaše, naše vino prevalilo je hiljadu i više kilometara kako bi zadovoljilo nepce sladokusaca i ljubitelja dobre kapljice, ali uspeh je vidljiv i pohvale koje dobijamo od Švajcaraca predstavljaju nam drugu platu, onu moralnu, koja nam mnogo znači u ovoj životnoj i poslovnoj misiji, koja je u povoju i koja treba tek da se usavrši i stabilizuje – uverava nas Nebojša…
Od “utehe” do likera od maline
Zoran nam objašnjava kako se trenutno, zbog režima korone, organizuju degustacije u vinoteci:
– Ljudi se najavljuju i mi rezervišemo degustaciju na svaka dva sata, svaka degustacija grupe ljudi traje 120 minuta, onda dolazi druga grupa i sve tako naizmenično. Veoma je popularna rakija “uteha”, proizvođača Pod mirnim krovovima iz Donje Toponice. Drago mi je što kupci, između ostalih, dobro poznaju vinarije čije mi proizvode prodajemo. Cilj nam je da plasiramo samo kvalitetna vina i rakije. Imamo i pića za lepši pol kao što su likeri od raznih voća, od dunje, kruške, breskve do maline. Našim damama ne sme ništa da bude uskraćeno, što se narodnim jezikom kaže, da zafali. Mi smo, ipak, džentlmeni sa Balkana, a to je dosta za početak.
Prazni rafovi
– Nije jednostavno pored francuskih i italijanskih vina koja su ovde na izuzetno dobrom glasu da se i mi izborimo za svoje kupce i klijente, ali se prvi odlični rezultati već vide. To su prazni rafovi koji će se uskoro ponovo napuniti. Svi Švajcarci koji su probali naše vino postali su naši verni klijenti. Dolaze samo u vinoteku In vino veritas – zadovoljno konstatuje Nebojša.
