Hoću reći da je Miloševićev RTS navijao za Miloševića, bio je njegov servis, kao što je Koštuničin i Tadićev RTS navijao i navija za njih dvojicu. Gde je razlika?
U načinu navijanja, jeziku saopštavanja, umivenosti…
RTS je navijao za Miloševića kao što zajapureni, ostrašćeni i nevaspitani klinci na tribinama navijaju za Zvezdu ili Partizan, Hajduk ili Dinamo, Želju ili Velež…urlaju, igračima i upravi spominju oca i majku, pevaju uvredljive pesme, vređaju sudije.
Na drugoj strani imamo navijače, uglavnom su takvi na zapadnim tribinama stadiona, koji aplaudiraju u znak podrške i samo povremeno, u izuzetnim situacijama, skandiraju imena igrača, oduševljeni nekom fudbalskom bravurom.
E, to su navijači Koštunice i Tadića, to je današnja Radio televizija Srbije. U oba slučaja radi se o navijanju i može se razgovarati samo o modelu navijanja, obliku i sadržaju. Ali… navijanje je navijanje.
Povod za ove redove je slučaj Hrvatske televizije (HRT) na kojoj je Aleksandar Stanković, u svojoj emisiji "Nedjeljom u dva", pustio prilog novinara Saše Kosanovića o braći Drobac, Srbima iz Zagreba, kojima je hrvatska država u prvoj polovini devedesetih oduzela stan od 90 kvadrata i oterala ih u neki bedni smeštaj na 13 spratu, bez struje i vode.
Jedan od te braće izvršio je samoubistvo skočivši kroz prozor tog nazovi stana. U onom njihovom komfornom stanu već godinama živi Jadranka Kosor, početkom devedesetih novinarka Radio Zagreba, pa aktivista HDZ-a, potom potpredsednica a danas predsednica HDZ-a i Vlade Hrvatske.
Taj slučaj se godinama povlači po javnosti a Kosor se uvek branila tvrdnjom da je sve urađeno po zakonu. I na tome je ostajala. Sada, nakon što je priča podgrejana na HRT-u predsednica je podnela privatnu tužbu protiv Stankovića i HRT-a.
I šta to govori? Na stranu slučaj braće Drobac, o tome se može raspravljati satima, ovde u prvi plan izbija za Srbiju i srpsku televiziju nezamisliva situacija; da najuticajnija ličnost u Hrvatskoj, a Jadranka Kosor to jeste, podnosi privatnu tužbu protiv državne televizije. Iz toga se može zaključiti samo jedno: Kosor nema ni delimičnu kontrolu nad tom televizijom.
To se u Beogradu ne može dogoditi ni slučajno, ni u snu. U Beogradu je pre mesec dana smenjen glavni urednik NIN-a samo zato što je u javnost pustio detaljnu informaciju o onoj Zorici Tomić kojoj Srbija plaća stan u Parizu u visini 7.000 evra mesečno. Tadić, Cvetković, Dinkić, Đelić… na RTS-u defiluju samo kao uspešni, demokratični, državotvorni, genijalni, za narod dušebrižni političari.
Sve bi se nekako i progutalo da upravo oni svakodnevno ne ponavljaju da su mediji u Srbiji slobodni. Generalni direktor RTS-a , Tijanić, ne govori ništa. Možda i zato što ga niko ne pita zašto mu je televizija takva kakva je.
