Nemački diplomata Kristijan Šmit, kog Srpska ne priznaje za visokog predstavnika u BiH, upozorio je u poslednjem intervjuu “Dojčlandsfunku” da postoji mogućnost uvođenja sankcija RS i da se o tome intenzivno razgovara kao o reakciji na “težnje za otcepljenjem”.
Ova otvorena pretnja sankcijama za pojedine političare u Srpskoj nije dobar znak. Predsednik Srpske demokratske stranke Mirko Šarović za “Vesti” ističe da Srpska ne sme i neće biti talac političke sudbine Milorada Dodika.
– Srpska će postojati i biti snažna i nakon što Milorad Dodik ne bude na vlasti. Politički je neodgovorno prema narodu i RS reći da je Srpska Milorad Dodik, što možemo da čujemo ovih dana od njegovih saradnika. Kada su Pedi Ešdaun i Karlos Vestendorp smenjivali predstavnike SDS-a niko od tih ljudi nije svoju političku sudbinu poistovećivao sa Srpskom – podseća Šarović.
On tvrdi da Dodik dizanjem nacionalnih tenzija pokušava da stvori atmosferu koja će mu pomoći da dobije još jedne izbore.
– To je legitimna partijska kampanja. Ali kada bude trebalo snositi odgovornost za postupke u toj, ponavljam, partijskoj kampanji, Dodik ne treba da se krije iza Srpske. Nijedan pojedinac ne sme da se poistovećuje sa RS i da svoju sudbinu poistovećuje sa sudbinom našeg naroda – kategoričan je Šarović.
U tandemu s Bakirom
Lider Partije demokratskog progresa Branislav Borenović za naše novine kaže da se nada da će biti dovoljno svesti da zbog poteza pojedinca, ma ko on bio, ne ispaštaju RS i naš narod.
– Dodik je krenuo u opasnu avanturu i pitanje je šta će to proizvesti. Ostaje činjenica da je on sramnu Inckovu odluku o kojoj smo postigli konsenzus iskoristio za svoje političke ciljeve, ostavljajući taj prvobitni problem po strani. S druge strane, njegov koalicioni partner Bakir Izetbegović je to iskoristio za ratne pokliče i tobožnju odbranu svog naroda i BiH. To je dobro uigran tandem koji već godinama odlično funkcioniše u haosu koji zajedno stvaraju – smatra Borenović.
On dodaje da se ova kriza već negativno odražava po RS.
Narod će presuditi
– Ko će ovde investirati ako smo opet predstavljeni kao loši momci, a politička situacija takva da bi mogla da eksplodira svakog časa? S druge strane, mi se vrlo dobro sećamo mračnog vremena iz mandata Pedija Ešdauna, kada je u jednom danu smenjeno 59 srpskih funkcionera, prvenstveno iz SDS-a, a zatim iz PDP. Glavni egzekutor je bio Grejm Dej, šef banjalučke kancelarije OHR-a, koji je karijeru u BiH završio kao savetnik u kabinetu tadašnjeg premijera Milorada Dodika. Koliko god on tada likovao i politički profitirao, mi nismo za eventualno povlačenje bonskih ovlašćenja i tu vrstu sankcija. Smatramo da najbolje sankcije narod treba da da na izborima. Da li će pojedine zemlje uvesti sankcije Dodiku lično, zbog nepolitičkih razloga, kao što je korupcija, to je već pitanje za njih – naveo je Borenović.
Kampanja u Skupštini
Branislav Borenović smatra da je kampanja za izbore već počela.
– To sam rekao i na posebnoj sednici Narodne skupštine, za koju sam naveo da je, nažalost, predizborna. U oktobru su najavljivali donošenje 140 novih zakona, zatim se to pretvorilo u pet informacija sa po nekoliko zaključaka. Dodik je najavljivao osnivanje Vojske RS, zatim je to prešlo u ideju da se prepolovi broj vojnika u OS BiH, pa demilitarizaciju sa vojskom, šta god mu to značilo – kaže Borenović.
Pod lupom svaka uplata
Šmit u izjavi nemačkim medijima nije do kraja rekao na kakve sankcije misli. Međutim, u intervjuu je rekao da je “zamislivo da se uslovi svaka uplata koja stiže u BiH”.
– Takođe, da oni koji se ponašaju suprotno Dejtonskom sporazumu, odnosno eventualno usmeravaju sredstva u sopstveni džep, budu izloženi sankcijama – rekao je Šmit u intervjuu “Dojčlandsfunku”.
On je dodao da kao visoki predstavnik ima nadležnost da odluči o tim merama i istakao da je zahvalan novoj šefici nemačke diplomatije Analeni Berbok što je rekla da može da iskoristi ovlašćenja.
Šmit je ocenio i da politički i faktički RS još nije blizu secesiji.
– Ne verujem da vidimo veliki plan, neku veliku strategiju, već samo pokušaje i pitanje koliko daleko može da se ide, a to je velika opasnost i prikradajući oblik disolucije (raspada) BiH – rekao je Šmit.
On je dodao da se “secesionističke težnje Milorada Dodika” koji je, kaže, nekada bio veoma konstruktivan, ne mogu videti bez pogleda u kalendar.
– Iduće godine se održavaju izbori, a Dodik, koji je član Predsedništva BiH, želi i u RS da vodi predizbornu kampanju – rekao je Šmit.
Mutna igra Sarajeva
Delegacija EU i Ambasada SAD u BiH iznele su zajedničku deklaraciju o odgađanju pregovora o reformi Izbornog zakona u BiH, za šta je optužena RS. Državni vrh Srpske ponavlja da sve treba da se reši dijalogom, a predsednica RS Željka Cvijanović kaže da do dogovora nije došlo jer ne mogu da ga postignu političke partije iz FBiH, ne zbog nedavnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srpske.
– Pomaka nema, a bilo je i nekih najava bošnjačkih partija da se nameravaju povući iz tog procesa i sad im treba izgovor. To što se u Sarajevu nastoji svaliti krivica na RS je jeftin trik. U FBiH ni tri godine od prošlih izbora nisu sprovedeni rezultati. Da Izborni zakon treba menjati i sprečiti različite zloupotrebe jasno je i verujem da takva aktivnost ima podršku svih partija. Ali tu treba prvo rešiti legitimno predstavljanje koje traže hrvatske partije – istakla je Cvijanovićeva i dodala da je pomoć sa strane dobrodošla, ali suštinski je ključna volja domaćih političkih aktera.
