Početak nove školske godine dopunske nastave na srpskom jeziku u organizaciji Ministarstva prosvete Srbije, svečano je obeležen u Berlinu. U Crkvi Svetog Save, na Vedingu, gde se nedeljom i održava nastava, moleban je služio protojerej-stavrofor Veljko Gačić.
Predavanja u svečanoj sali crkve drži učiteljica Marija Aleksić, a veronauku će i dalje predavati, veroučiteljica Radmila Milovanović. Na više mesta u Berlinu dopunsku nastavu, uz Mariju Aleksić, predaje i učiteljica Mirjana Stefanović.
Posle zasluženog letnjeg odmora Marija Aleksić je pripremila nove sadržaje kojima će tokom cele školske godine animirati decu i podstaći ih da na kreativan način zavole i usvoje gradivo koje se u školi obrađuje. Koje će se vannastavne aktivnosti, pored redovne nastave, još odvijati, učiteljica nije konkretno navela jer je želela da prijatna iznenađenja za učenike budu ravnomerno raspoređena tokom godine. Ona je podelila pohvalnice đacima koji su učestvovali na konkursu Dani ćirilice Bavanište.
Na okupljanju u Crkvi Svetog Save bila je i Marija Košelj Mišić koja je došla sa ćerkom Natašom i sinom Milošem.
– Ćerka je peti, a sin drugi razred u srpskoj školi. Školom smo izuzetno zadovoljni, oboje znaju da pišu ćirilicu, preostaje im samo da i dalje napreduju. Ovde smo četiri godine, došli smo iz Beograda, deca su ovde krenula u školu. Ja sam učiteljica po struci, a suprug Ivan je informatičar. Trenutno ne radim i sada sam u procesu priznavanja diplome. Posle toga ću moći da radim u školi ili u nekom vrtiću, to ćemo još da vidimo. Potrebno je da mi priznaju diplomu, kao i odgovarajući nivo jezika. Tokom leta smo išli u Srbiju i tamo proveli skoro ceo letnji raspust.
Desetogodišnja Ivana ističe da je u školi svima lepo.
– Jako sam zadovoljna što sada mogu bez problema da pišem ćirilicu. Takođe, znam i da čitam i da brojim na srpskom. Radujem se što, kada odemo kod babe i dede na raspust u Beograd, sa njima bez problema mogu da pričam srpski.
Milan Mišić ponosno kaže da sada polazi u drugi razred.
– U prvom sam naučio kako se kažu brojevi na srpskom i naučio sam šta je plus i minus. Na srpskom već znam da brojim preko sto. U srpskoj školi nam je dobro, a to znači super, i super je što takvu školu imamo ovde u Berlinu. Imam tu drugara sa kojima se družim i van škole, a najbolji drug mi je Andrej. I u nemačkoj školi ima đaka sa kojima mogu da pričam srpski, kao što je na primer Sofija. I kad odem u Beograd, kod babe i dede, imam dosta drugara, a srpski sam dobro naučio, tako da ne primećuju da živim negde daleko od Srbije. U slobodno vreme idem na folklor u Zlatni opanak, a bavim se i sportom. U jednom klubu treniram stoni tenis. Na folkloru najviše volim da igram uz pesmu “Dođi Mile”. Bio sam na takmičenjima u stonom tenisu, do sada nisam bio prvi, ali sam dobio majicu – odsečno nam je rekao osmogodišnji Miloš.
Da deca znaju ćirilicu
Novoj školskoj godini obradovale su se sestre Lana i Hana Gajić, koje su došle sa mamom Katarinom i tatom Predragom.
– Hana kreće u prvi razred, a Lena u drugi. Ja sam prezadovoljna školom, vrlo je bitno da deca znaju ćirilicu, srpsku istoriju, bez kojih nema ni srpskog naroda. Dok smo bili u Beogradu, deca su još bila mala, tako da im je ovo prvo iskustvo sa srpskom školom. Obe dobro znaju srpski, Lena je prošle godine naučila ćirilicu, sad još samo da je i Hana nauči. Kod kuće čitamo srpske bajke, istoriju za sada ne tako puno. Znaju naravno da otpevaju i našu himnu. A dosta se trudimo i oko veronauke. Ovde je najbitnije da nauče srpsko pismo i ćirilicu, a sve ostalo mogu da uče u nemačkoj školi – kaže Katarina.
O sebi i suprugu navodi:
– Ja sam se skoro zaposlila kao pomoćnik lekara, trenutno spremam još neke ispite i kad ih položim moći ću i ovde da radim kao lekar. Suprug već više od tri godine radi kao električar, njemu je dobro na poslu, on se dobro snašao, a inače je snalažljiv čovek.
Milino pitanje ministru
Marija Miloradović i njena ćerka Mila Til su takođe bile vesele povodom početka nove školske godine:
– Idem u peti razred u srpskoj školi, gde mi je jako lepo i mnogo zabavno sa drugaricama i drugarima. Često se igramo zajedno, pričamo ili idemo ovde na igralište. Naučili smo da čitamo i pišemo na srpskom, naučili smo nekoliko pesama. I u nemačkoj školi imam puno drugarica i drugara, a među njima je i drugarica Anđelina, sa kojom mogu da pričam i na srpskom. Kada odemo u Srbiju, najviše volim da provodim vreme kod babe i dede u Pančevu, i u Jagodini kod drugog dede. Lako se sporazumevam sa svima na srpskom, a najviše se družim sa jednom komšinicom – kaže nam Mila
Mama Marija dodaje da je Mila vrlo je aktivna i u brojnim vanškolskim aktivnostima dopunske nastave na srpskom, tako da se njoj sve jako dopada.
– Na primer, učiteljica Marija je prošle godine organizovala video-konferenciju a deca su imala mogućnost da razgovaraju sa ministrima Vlade Srbije i postave im pitanja. Tako je i Mila imala priliku da ministru sporta, Vanji Udovičiću postavi pitanje. Pitanje je glasilo, kako na nekom sportskom takmičenju da podnesemo pritisak tokom takmičenja da treba da pobedimo, a kako da podnesemo razočarenje kada naš tim izgubi? Ministar Udovičić je prvo pohvalio Milu za postavljeno pitanje i odgovorio da uvek treba gledati u budućnost, i da će i pritisci i eventualna razočarenja, jednog dana biti daleko iza nas.
O svojoj profesionalnoj angažovanosti, Marija navodi:
– Ja sam u Berlinu 11 godina. Građevinski tehničar visokogradnje. Trenutno ne radim, jer sam na prekvalifikaciji posle koje ću moći da radim kao ekonomista, što nema mnogo veze sa mojim građevinskim zanimanjem. Rodom sam iz Jagodine, ali sam dugo živela i studirala u Beogradu, a onda me je ljubav dovela u Berlin, kada je Mila imala samo dva meseca.
Pohvale učiteljici
Svečanom početku nastave prisustvovali su i brojni roditelji koji primećuju veliki angažman učiteljice Marije i pozivaju sve naše ljude koji imaju deca uzrasta osnovne škole da ih upišu u besplatnu Dopunsku školu na srpskom jeziku.
Jedna od onih koji hvale učiteljicu je i njena imenjakinja Marija Miloradović.
– Jako sam zadovoljna ovom dopunskom školom, učiteljica se veoma fino angažuje oko svih učenika. Moja ćerka Mila je već u prvoj godini naučila da čita i piše sva slova, a učeteljica Marija je uspela kod dece i da razvije interesovanje za srpsku kulturu. Ona je svojim radom zaista mnogo doprinela da naša deca ovde, po znanju ne zaostaju za vršnjacima u Srbiji.
