Srbija na tlu Francuske širom je otvorila vrata znatiželjnicima i prošlog vikenda, za 12 sati rezidenciju srpskog ambasadora obišlo je 1.500 posetilaca. Bila je to promenada, uglavnom stranaca, koji nisu krili zadovoljstvo viđenim, kao ni ljubaznošću koju su im upriličili domaćini.
Spontana šetnja zlatno-kristalnim salonima iz perioda bel epok arhitekture priređena je u okviru Dana nasleđa, manifestacije koja se održava 31. put i u okviru koje se javnosti otvaraju sva značajna zdanja i vrtovi koji su, inače, nedostupni, a u koju se, ponudivši na uvid rezidenciju ambasadora, Srbija uključila pre desetak godina.
Porodični obilazak
I, zaista je doživljaj slobodno ući u tu, za svakodnevne prolaznike, zagonetnu palatu Tremoaj, "mali muzej" koji je 1936. godine postao vlasništvo Kraljevine Jugoslavije, a sada je najskuplja nekretnina u svetu u vlasništvu Republike Srbije. Prvi ambasador koji je u njoj imao svoj dom bio je Božidar Purić (1936/40), a do danas ih se izmenilo zaista mnogo.
– Treba iskoristiti Dane nasleđa i upoznati svoj grad. Živimo nedaleko odavde, znamo da palata ima prelep pogled na Ajfelov toranj. Šteta, ne možemo da uđemo u vrt, zbog mnogo kiše trava i zemlja su mokri, doći ćemo iduće godine – govore Žerald (39), Stefan (28) i Pol (11).
Brižit Banjo pažljivo razgleda svaki predmet.
– Sused sam, a ovaj vikend je lepa prilika da uđem. Iskreno, ne znam mnogo o Srbiji, ne gledam TV, građanski rat u eks Jugoslaviji je vrlo komplikovan, vaša istorija i politika su manipulisani spolja, mislim da to ni vi ne razumete – analizira Brižit.
Porodični obilazak organizovali su baka Ameli, kćerka Klodil, zet Frederik i sinovi Roman (2) i Armond (6), pa kažu:
– Deluje elegantno. Dopadaju nam se slike – dok Armond dodaje:
– Najlepši su lusteri, voleo bih ovde da imam koncert. Ja sviram violinu, a kad moj brat naraste, on će svirati klavir i gitaru.
Zamislile poslugu
Dve studentkinje, Lazarevčanka Dijana Lekić i Beograđanka Ivona Milisavljević, kao da su ušle u svet bajki, pa vragolasto nabrajaju:
– Otkrivamo Srbiju u Parizu. Posetu nam je preporučio kolega Filip Savatić, iz Amerike je, studira ovde. Oduševljene smo. Evo, zamišljamo da živimo ovde, onda bismo imale brojnu poslugu, zaposlile bismo zemljake. A, iskreno, nemamo pojma ko je ambasador Srbije.
Dok s jedne strane roditelji ne uspevaju da stignu navijenog dvadesetomesečnog Stanislasa, u najudaljeniji ugao, uz pomoć štapa i kćerke An-Mari, dogegala se madam Timsit (78) i sela da predahne. Prijavljuje da ju je očarala lepota rezidencije, a pita jesu li Srbi iz Češke.
Kroz poseban emotivni doživljaj prolaze Francuz Alister i Dragica Stijepić, sreća iz njih isijava, pa lepotica otkriva:
– Prvi put smo ovde, očekivala sam manji prostor, ovo deluje pompezno i divno. Dolazak u rezidenciju je njegov predlog, a produžavamo do crkve Sv. Sava. On je Francuz, ja sam Beograđanka, upoznali smo se na studijama u Sloveniji, a razlog mog dolaska u Pariz je ljubav. Sporazumevamo se na engleskom, a uverite se, on je više naučio srpskog, nego ja francuskog. Je li, dobro ga vaspitavam?
|
Usijani foto-aparati
Srećni zbog posete |
Žaklin i Klod se naoružale. Fotoaparati im se usijali i otkrivaju:
