Srpska pesma daleko od zavičaja

0

Velika svečanost, proslava 50- godišnjice crkvenog hora "Sveti Nikola", pri istoimenoj srpskoj pravoslavnoj crkvi na Nash Rd u Hamiltonu, održana je protekle subotnje večeri u Srpskom četničkom spomen-domu "Đeneral Draža Mihailović" u hamiltonskom predgrađu Vajnona. Gost hamiltonskog hora na ovoj izuzetnoj duhovnoj manifestaciji bio je hor "Svetog Đorđa" iz Kanzas Sitija.
Na proslavi značajnog jubileja u Vajnoni, kojoj je prisustvovalo više od 400 gostiju, blagoslovio je i održao molitvu protojerej-stavrofor Milojko Dimitrić, starešina hrama. Program su otvorili, pesmom naravno, oba hora pevanjem "Očenaša" i izvođenjem kanadske, američke i srpske himne "Bože pravde". Program su vodili Aleksandra – Sandi Đeneralović, članica i sadašnja predsednica hora, i Džordž Pejić, bivši predsednik i dugogodišnji član hora "Sveti Nikola".

Protinica 42 godine diriguje

U jesen 1972. prota Nikola Stojsavljević je prešao da bude hamiltonski paroh, zajedno sa svojim sinom Stevom. Tada je supruga đakona Steve, Mira Stojsavljević, preuzela ulogu dirigenta hora, koju i danas uspešno obavlja.
– Kao dirigent ovog hora više od četiri decenije, zahvalna sam Gospodu Bogu i članovima hora koji su me podržali da ovaj dan dočekam – kaže protinica Mira Stojsavljević, koja je već 42 godine dirigent ovog hora. Do sada smo sve radili na dobrovoljnoj bazi, nadam se da će tako biti i dalje.

Oni su prvi zapevali

Istorijat hora "Sveti Nikola", usko je vezan za osnivanje nove CŠO Sveti Nikola u Hamiltonu, 1964. godine. Članovi prvog odbora bili su Jovo Borović, Milica Čelar, Petar Manojlović, Dragan Oreščanin, Ilija Parojičić i Slavko Zubac. Prve probe hora održane su u kući Đure i Melanije Pavlović, a nedeljna služba i probe održavane su u Ljueens centru, čiji su vlasnici bili Marko i Milica Čelar. Među prvim članovima hora bili su Anđa Bilić, Mira Đurđević, Mima i Zoran Kobilski, Slavko Manojlović, Draga Mijakovac, Desa Abramović, Mara i Deni Oreščanin, Nensi i Vera Parojčić, Đorđe Pejić i Radmilo i Petar Todorović. Slavko Zubac je bio dirigent hora, dok je profesor Čanko Čankov bio instruktor. U to vreme duhovni vođa i sveštenik bio je Borko Borčić.
Od 1968. do 1972. horom je dirigovao Radmilo Todorović, a pošto je profesor Čankov otišao u penziju, njegov posao su nastavili Petar Bila i Beti Labaš.

Otpevana je Mokranjčeva pesma "Tebe, Bože, hvalim", u znak zahvalnosti Bogu što ovaj hor tako dugo i uspešno deluje na duhovnom polju u srpskoj dijaspori, daleko od rodne grude. Za sve preminule članove pojana je "Večnaja pamjat".
Nakon večere, hor "Sveti Đorđe" iz Kanzas Sitija otpevao je "Srpske zvuke" Slobodana Zelića, "Osmi sastav" Nikole Resanovića i "Lovačke pesme" Isidora Bajića. Slavljenici, hor "Sveti Nikola" iz Hamiltona otpevao je četničke pesme Slobodana Zelića i splet narodnih pesama iz Srbije.
Na kraju programa horovi su zajednički sa orkestrom Prijatelji, koji je goste zabavljao tokom cele večeri, otpevali pesmu "Kolovođa", čime je završen zvanični deo proslave pet decenija hora "Sveti Nikola" iz Hamiltona.
Jedan od najznačajnijih događaja u istoriji hora svakako je poseta njegove svetosti patrijarha Pavla 21. oktobra 1992. godine. Tada su zajedno sa horom "Stevan Mokranjac" odgovarali na arhijerejskoj liturgiji u crkvi Sveti Nikola na Barton St, a uveče na molitvi u hramu Sveti Nikola na Nash Rd. Jedan od značajnijih događaja u istoriji hora bilo je ustoličenje vladike Georgija, kao prvog episkopa Eparhije kanadske SPC na Pokrov Presvete Bogorodice, 1984. godine, koje je obavljeno u crkvi Sveti Nikola i od tog dana ovaj hram je stekao zvanje saborni. Za trajno sećanje bitno je svakako i učestvovanje na osvećenju manastira Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Miltonu, 1995 godine. Godinu dana kasnije, hor "Sveti Nikola" je odlikovanom ordenom Svetog Save.
Hor "Sveti Nikola" je tokom proteklih 50 godina sa velikom ljubavlju služio svojoj pravoslavnoj crkvi.
Prohujalo je mnogo vremena, uspomene se prebiraju, ali ono što je trajno jeste vera da će i naredne generacije sa istom energijom i ljubavlju, uz Božju pomoć, negovati srpsku duhovnost hiljadama kilometara daleko od otadžbine.

 

 

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here