Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović ocenjuje u intervjuu za “Vesti” da Srpska neće biti talac u slučaju nove migrantske krize, a da je jedino pravo rešenje u slučaju novog talasa izbeglica iz Turske i Grčke da zemlje zapadnog Balkana zajednički zaštite svoje spoljne granice.
Plašite se mogućnosti da bi migranti mogli da “okupiraju” Republiku Srpsku i ima li Srpska mogućnosti da to spreči?
– Migrantska kriza je jedan od najozbiljnijih bezbednosnih izazova u regionu, pa i šire, i Republika Srpska na taj način i tretira ovaj problem. Naše institucije od samog početka krize imaju jasan stav iza kojeg u potpunosti stojimo i danas, a to je da RS nema smeštajne i druge kapacitete za prihvatanje migranata i da ni po koju cenu nećemo dozvoliti da postanemo migrantsko prihvatilište. Niti Srpska snosi bilo kakvu odgovornost za urušavanje država iz kojih migranti dolaze, niti smo iz njihove perspektive prepoznati kao poželjna i krajnja destinacija. Prema tome, onim Evropljanima koji nas ubeđuju da moramo pokazati više humanosti u pogledu migrantske krize, poručujemo da oni otvore svoje granice, a ne da savetuju drugima da rešavaju tuđe probleme, za koje nismo ni najmanje odgovorni.
Čestitka za 8. mart!
Predsednica Republike Srpske iskoristila je priliku i posredstvom „Vesti“ svim ženama čestitala 8. mart – Međunarodni praznik žena.
– Obeležavanje 8. marta prilika je da se podsetimo na dug put koji su žene prošle kako bi ostvarile svoja prava i da još jednom ukažemo na potrebu daljeg unapređenja položaja žena. Učešće žena u političkom i javnom odlučivanju potvrđuje da je Republika Srpska zrelo demokratsko društvo i opredeljenje institucija Srpske, ali i političke partije kojoj pripradam, jeste da nastavimo sa kreiranjem politika i mera čiji je cilj da doprinesu unapređenju prava i položaja žena. Svim ženama čestitam Međunarodni praznik žena – 8. mart.
Ima li uopšte rešenja za ovaj problem?
– Smatram da zemlje zapadnog Balkana treba zajednički da štite svoje spoljne granice, baš kao što to u ovom trenutku radi i EU. Ako možemo slati svoje ljudi u mirovne misije u Avganistan i druge daleke zemlje, zašto se ne bismo ujedinili u odbrani svojih granica i prostora na kojem živimo.
Na svečanom prijemu povodom Dana Republike i 28-godišnjice od donošenja prvog ustava RS izjavili ste da je Srpska prinuđena da se svim sredstvima brani i bori za svoj integritet i ustavnu poziciju unutar BiH. Plašite li se eskalacije sukoba?
– Ne isključujem mogućnost da situacija eskalira, ali u političkom smislu, odnosno da se još manje razumemo kada je reč o Banjaluci i Sarajevu.
Ipak, mnogi će reći da se stvari u Bosni “kuvaju” u svojevrsno predratno stanje?
– Ukoliko ima takvih razmišljanja ona dolaze isključivo iz sarajevskih glava i to nije dobro zato što se narod zastrašuje bez razloga. Republika Srpska ne priželjkuje i ne provocira nikakvo predratno ili ratno stanje, nema govora o tome. Ne postoji nikakva ideja o ratu, već samo naša odlučnost da političkim i pravnim sredstvima branimo i odbranimo nadležnosti Republike Srpske.
Kako možete da opišete trenutne odnose između Republike Srpske i Federacije BiH?
– Politika RS je veoma jednostavna i jasna – želimo saradnju sa svima. Takođe, ne želimo ništa što je tuđe, ali istovremeno branimo sve one nadležnosti koje pripadaju Srpskoj na nivou BiH. To nekome očigledno smeta zbog čega i saradnja između dva entiteta nije onako dobra kao ranije. Sada su ti odnosi opterećeni ne samo određenim dugovanjima, već i nerazjašnjenim odnosima, kao i dodatnim političkim temama poput nedavne odluke Ustavnog suda da se Srpskoj otme imovina i prebaci na nivo BiH.
Zašto je to sporna odluka?
– Zato što ta imovina po Ustavu ne pripada u nadležnosti BiH, već upravo entiteta. Po tom osnovu već od 1995. i kraja rata izvršene su brojne privatizacije, brojne kompanije su po tom osnovu prodate i to ne samo u RS, već i u Federaciji.
Narodna skupština RS je donela niz mera kojima je obavezala svoje predstavnike na nivou BiH. Nije li to dolivanje ulja na vatru?
– Smatram da nije, zato što su problemi lako rešivi. Zaključci Narodne skupštine će biti primenjivani sve dok BiH ne uvaži realnost, a realnost je da Republika Srpska postoji sa svim svojim nadležnostima i da niko ne može donositi odluke mimo njene volje.
Na koji način RS može unaprediti saradnju sa dijasporom?
– Dijaspora je važan resurs Republike Srpske i naše institucije ostvaruju dobru saradnju sa udruženjima Srba u inostranstvu. Uvek sam insistirala na tome da je za Srpsku, za njenu budućnost i njen razvoj, važan svaki njen čovek, živeo on u otadžbini ili van nje. Upravo vođena tom idejom, ranije sam kao ministar, potom kao premijer, a danas kao predsednik Republike, uvek uz redovne aktivnosti ulagala dodatne napore da našu dijasporu institucionalno povežemo sa Republikom Srpskom. Brojni naši ljudi imaju velike kompanije, iskustva, veze i želimo da iskoristimo te njihove resurse na obostrano zadovoljstvo.
Započeli ste i “mapiranje” dijaspore. Kako napreduje ovaj projekat?
– Projekat mapiranja i identifikacije naše dijaspore započeli smo pre nekoliko godina, a cilj je da olakšamo sistemsku komunikaciju i unapređenje modela saradnje institucija Republike Srpske sa dijasporom. Zahvaljujući tom projektu, danas imamo mnogo veća znanja o tome gde i kako žive naši ljudi u inostranstvu, kako su organizovane naše zajednice, ko su uspešni ljudi našeg porekla koji rade u institucijama drugih država, međunarodnim organizacijama, nevladinom sektoru, zdravstvu, univerzitetima, biznisu u različitim zemljama sveta.
Forum dijaspore
Željka Cvijanović ističe da Republika Srpska svake godine organizuje Forum dijaspore.
– To je dobar je način da dijasporu okupimo u našim institucijama u Republici Srpskoj, a ne samo da je obilazimo. Zahvalna sam predstavnicima Srpske pravoslavne crkve i različitih udruženja, koja okupljaju naše ljude, što su pomogli da uspostavimo kontakte između naših institucija i naše dijaspore. Crkva i naša udruženja su suštinski važni za očuvanje identiteta i važno je i da im institucije Republike Srpske u tome pomognu.
U razgovoru je rešenje
Da li se novonastala situacija u BiH može prevazići?
– Može naravno, ali tako što će Ustavni sud prestati da donosi neustavne odluke, ali i tako što se na nivou BiH stvari početi rešavati na isti način i za građane u RS i u Federaciji. Međutim, umesto toga i dalje se izazivaju neredi i stalno dovode pod pitanje nadležnosti RS. Vidite, ukoliko imate volje za dijalogom, tada uvek može doći i do rešenja. Ali, problem je što u BiH nema pravog dijaloga. To se najbolje vidi iz činjenice da su od tri konstitutivna naroda – dva potpuno nezadovoljna stanjem u BiH, a onaj treći, umesto da ispunjava svoje obaveze i gradi odnos razumevanja sa drugima narodima, utočište od rešavanja problema pronalazi u stranim ambasadama i oslanja se isključivo na njihovu politiku smatrajući da je to dovoljno i da zato i ne moraju da se dogovaraju sa preostala dva naroda.
