Posluženje na srpskom štandu
Kada se prođe holandski izložbeni prostor sa vetrenjačom u prirodnoj veličini, baštom prepunom najživopisnijih lala i pored ogromnih kolutova holandskog sira koji se seku posebnim noževima ukrug, pa se naiđe na australijski deo na kojem se nude najrazličitije kengurove salame, odmah preko puta njega nalazi se nacionalni štand Srbije, koji usred sve te sajamske pompe deluje po nekima lepo, za neke, ipak, preskromno.
Peti nastupPeti po redu nastup Srbije na ovom sajmu finansiralo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije uz tehničku pomoć republičke Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA)i nemačka Organizacija za tehničku pomoć i saradnju (GTZ). |
U dekoraciji štanda dominiraju naše tradicionalne rukotvorine, proizvodi "Etno-mreže",u ponudi roštiljski specijaliteti i domaća alkoholna pića.
Najprominentniji gosti srpskog štanda prvog dana sajma bili su nemačka ministarka poljoprivrede Ilze Ajgner i berlinski gradonačelnik Klaus Voverajt, koji su probali originalnu srpsku višnjevaču.
– Gospodine Voverajt, hajde da vidimo ko je u boljoj formi – izazivala je nemačka ministarka prvog čoveka Berlina. Za rastanak je od srpskog ministra Saše Dragina dobila na poklon drvenu varjaču, a zatim nastavila obilazak štandova drugih zemalja.
I pored toga što važi za veliku svetsku pijacu namenjenu ljubiteljima dobrog zalogaja, berlinska "Zelena nedelja" je u prvom redu najveći evropski sajam prehrambene industrije i poljoprivrede.
Skoro četvrtina posetilaca koji prodefiluju za deset dana trajanja sajma, nekih 100.000 ljudi, ovde dolazi radi posla.
Zbog toga je i nacionalni štand Srbije
Sajam u brojkamaNa 75. "Zelenoj nedelji" učestvuje oko 1.600 izlagača iz 56 zemalja sveta. U 26 hala i na preko 100.000 kvadratnih metara posetiocima se nudi preko 100.000 specijaliteta sa svih pet kontinenata. Očekuje se da sajam vidi preko 400.000 posetilaca. Računa se da će svaki od njih do 24. januara, kada se završava "Zelena nedelja", ostaviti u proseku po 100 evra namamljeni mirisima i ukusima svetskih kuhinja i prehrambenih proizvoda. |
zamišljen kao "mesto gde se ostvaruju poslovni, a ujedno i politički kontakti na nivou bilateralnih i multilateralnih razgovora sa evropskim kolegama", čulo se od dr Saše Dragina, ministra za poljoprivredu Republike Srbije.
Predsednica Privredne komore Srbije mr Milanka Vučić kaže da je ovo izuzetna prilika da se naša delegacija informiše o novitetima u oblasti poljoprivrede, zakonodavstva i zaštite hrane i da učestvuje u svemu onome što Nemačka i Evropska unija utvrđuju kao smernice u agrarnoj politici za ovu godinu.
Prisustvo Srbije na "Zelenoj nedelji" je posebno važno u trenutku kada naša zemlja postaje značajan izvoznik u zemlje Evropske unije.
Od ukupno ostvarenog izvoznog suficita od 700 miliona dolara u protekloj godini, 500 miliona je sa zemljama EU. "Mi smo jedna od retkih zemalja u regionu koja uspeva ne samo da održi, nego i poveća ovu razliku u korist izvoza",napominje Dragin.
Poslednjih godina Srbija je značajno promenila i strukturu izvoza, od toga da je sve manje tradicionalnih poljoprivrednih proizvoda, kao što su žitarice, a sve više iz oblasti intenzivne proizvodnje, odnosno voća i povrća.
– Nije tajna da je srpska malina postala jedna od najtraženijih u Evropi, a ima još mnogo toga što bi bilo interesantno za stranog kupca – kaže Goran Đaković, član Izvršnog odbora Svetske federacije novinara koji prate poljoprivredu, navodeći primer porodične firme "Pčelinjak Kovačević" iz Valjeva, koji proizvode medovaču u koju stavljaju 24-karatno zlato.
Takvim ljudima svakako treba pomoći da dobiju sertifikate i izađu na inostrano tržište, i što je najvažnije, da povećaju kapacitete, jer samo tako mogu da postanu ozbiljni izvoznici.
Gotovi proizvodi koje Evropa traži su prerađevine od voća i mesne prerađevine, po kojima smo bili izuzetno zapaženi na evropskom i svetskom tržištu do početka 90-ih godina, kada je taj preferencijalni status izgubljen.
"Iz Brisela su dobijene naznake da ćemo dobiti slobodan izvoz krompira. Očekuju nas još pregovori o izvozu svinjskog mesa, pasterizovanog mleka i piletine u EU. To je sledeća lestvica koju treba da preskočimo u 2010. godini", napominje Dragin .
U razgovorima sa ministrima Holandije, Češke i nemačke pokrajine Baden-Virtenberg, naš ministar poljoprivrede je dobio potvrdu da pomoć Srbiji neće izostati ni tokom ove godine.
