Naši ljudi u Zigenu, gradiću u nemačkoj pokrajini Severna Rajna – Vestfalija, pod okriljem Crkve Car Konstantin i carica Jelena koja pripada Grčkoj pravoslavnoj crkvi, liturgijom, đačkom priredbom i slavskom trpezom u februaru su obeležili praznik Svetoga Save. Liturgijom je načalstvovao otac Neđo Janjić, a posebnu lepotu i svečan ton atmosferi dalo je pojanje crkvenog hora Sveta tri Jerarha iz Kelna.
Kum ovogodišnje slave bio je, sa svojom porodicom, Radoslav Jandrić koji je posle osvećenja slavskih znamenja uz radost i čestitanje deo slavskog kolača predao dugogodišnjem kumu Vladimiru Škari.
Posle slavskog obreda, oko stotinu ljudi i dece, parohijana ove manje brojne srpske crkvene zajednice, sa velikom pažnjom i u dostojanstvenoj tišini poslušalo je iskrene i mudre reči Svetosavske besede – besede koju otac Neđo godinama tradicionalno neguje pod okriljem kelnske parohije kojoj i Zigen pripada. Ovogodišnji besednik bio je mladi doktorand Lazar Milošević. U svoju besedu utkao je i stihove “Nebeske liturgije” vladike Nikolaja Velimirovića koji su se kroz njegovu interpretaciju punu ljubavi razvili kao velika rodna krošnja na koju su kasnije tokom priredbe deca parohije i učenici Srpske škole kao plodove nizali sa pažnjom recitovane pesme posvećene našem prosvetitelju.
Noseći muziku govora koje su njihove familije iz svih srpskih krajeva ovde donele i očuvale, sa velikim trudom i znanjem recitovali su učenici, njih oko dvadesetak, stihove naše narodne književnosti, Filipa Višnjića, Vojislava Ilića, Alekse Šantića, Orijane Livopoljac i mnogih drugih pesnika, a roditeljima, bakama, dekama, komšijama – srca su bila puna.
Tako duhovnom radošću ozarene goste i parohijane dočekala je i bogato pripremljena trpeza koju su, neumorno i od srca nudeći hranu, posebnom toplinom ukrasili kumovi sa svojim prijateljima.
Okupljeni oko oca Neđa, sa članovima hora i gostima, delili su parohijani, kako se to među svojima može, i brige i radosti, a velika sreća za njih bila je i obnova rada Srpske škole posle polugodišnje pauze.
Odvojivši par trenutaka za “Vesti” otac Neđo, dugogodišnji paroh dragocenog iskustva, govorio nam je o crkvenoj zajednici Zigena.
– Ovo je Parohija kelnska, bogoslužbeno mesto Zigen. Tako je od početka formirano da mi po blagoslovu vladike ovde u Grčkoj crkvi, pošto oni tada služe u drugom gradu, prve nedelje u svakom mesecu imamo službu. Dobro je da imamo, ali teško je to i radi sveštenika i radi naroda. Neko ne dođe jedne nedelje – znači doći će u drugom mesecu. Nije lako uspostaviti crkveni život. Ali trudimo se i, evo, i danas je puno naroda, puno dece, tu je i svečana priredba i slavski ručak. A pre svega, naši ljudi su zajedno u crkvi i u čast Svetome Savi koji nas okuplja – sa ohrabrujućim osmehom kaže otac Neđo.
Deca su zasluženo dobila svoj poseban kutak za svečarskim stolom punim najlepših probranih đakonija. Kao pravi mali junaci oni su se uz pomoć i podršku svojih roditelja organizovali i – kako nisu imali nastavu srpskog jezika koju godinama pohađaju – onlajn su vežbali i učili pesme i priče o Svetom Savi.
Njih tridesetak malo na srpskom, malo na nemačkom, posle svečanog programa prenosi svoje utiske, prebira važne teme i pravi planove za naredna druženja.
Čast je biti kum
Porodica Jandrić – Radoslav sa suprugom Renatom, ćerkama Milicom i Filipom i sinom Nestorom – veoma je ponosna i zahvalna Bogu na časti koja joj je ukazana.
– Osećamo veliku čast kao kumovi, ali istovremeno i veliku odgovornost. Crkva je danas puna, puno je dece, došao nam je ne samo otac Neđo, već i hor iz Kelna koji je sve tako ulepšao. Počastvovani smo što smo nešto ovakvo doživeli – sa iskrenom radošću priča Radoslav.
On ističe da u Zigenu ima oko 300 naših porodica.
– Ja sam se ovde rodio. Ranije je veza među našim ljudima bila jača, sada se to malo izgubilo – tako mi se čini. Crkvu ne ispunimo nedeljom kao braća Grci, a njih je ovde u gradu manje nego nas, ali su organizovaniji.
Druženje i posle nastave
Nastavu maternjeg jezik, koju za više od 102.000 stranih učenika u Severnoj Rajni – Vestfaliji organizuje Ministarstvo prosvete ove pokrajine, pohađa i nekoliko stotina naših učenika, a u Zigenu njih 30. Nastava počinje prvim razredom, a kraj završnim ispitom u desetom razredu. Pred Milanom, Dejanom i Filipom je završni ispit u aprilu, a iza njih nekoliko godina zajedničkog druženja i učenja.
Milana je, između ostalog, dobra košarkašica, odmah posle priredbe morala je i na utakmicu, pa smo pričali sa Dejanom i Filipom.
– U školi učimo i to je važno, ali još lepše je što smo zajedno, družimo se, upoznajemo jedni druge. Onda se i privatno družimo. Baš sada se dogovaramo da se nađemo na sportu. Predstoji nam završni ispit i time se školovanje u Srpskoj školi završava. Sigurno ćemo se i dalje družiti, a naš jezik koristiti i negovati – kaže Dejan.
Filip kao njemu važno ističe:
– Na časovima ne učimo samo naš jezik, već delom i našu geografiju i istoriju – a to baš volim i veoma mi je interesantno!
Identitet deci u nasleđe
Posle svečane priredbe deca su u ime svojih roditelja predala, u znak zahvalnosti, cveće Goranu Iviću koji je na sebe preuzeo ulogu predstavnika roditelja Srpske škole. Kao naš čovek koji je ovde rođen i školovan, Goran dobro poznaje naše ljude i njihove, kao i nemački sistem, propise i principe. Za “Vesti” Goran govori o smislu učenja maternjeg jezika, čuvanja tradicije i građenja jasnog identiteta, kao i o saradnji sa nemačkim vlastima.
– Veliki je izazov motivisati naše ljude da decu upišu u Srpsku školu jer oni na prvi pogled ne vide dugotrajnu korist. Ipak, to je veliki dobitak za samu porodicu, a ocena iz maternjeg jezika se u školi računa i ulazi u svedočanstvo. Veoma je važno da mi roditelji uvidimo smisao i prenesemo našoj deci. Motivacija treba da bude pozitivna i to znanje srpskog jezika i kulture treba da od roditelja bude doživljeno i objašnjeno deci kao nešto najlepše i izuzetno važno. Evo, vidite nas danas ovde kako nas je Sveti Sava okupio sa našom decom – kakvo je ovo bogatstvo i lepota, kako se svi ovde u srpskoj zajednici divno osećamo. Tim aktivnostima mi čuvamo naš nacionalni identitet, a to je to dugotrajno što treba sagledati i ostaviti našoj deci u nasleđe. Sa time su sigurniji, bez toga ne znaju gde pripadaju. Ko su? Nemci? Srbi? Nemci srpskog porekla? Zato je na nama roditeljima velika odgovornost – ističe Goran.
On kaže da naše ljude u tim našim težnjama nemačke vlasti mogu još više da podrže nego što mi to do sada koristimo.
– Kao naslednici sistema stare Jugoslavije dosta smo toga iskoristili, ali to može biti mnogo bolje. Mi mnogo više možemo dobiti ako smo na broju, ako znamo šta hoćemo – to je put da našoj deci i nama ovde bude mnogo bolje – poručio je Goran.
