Pre tačno tri meseca Nebojša Čović je napustio mesto predsednika Košarkaškog kluba Crvena zvezda posle 13 i po godina protkanih uspesima i brojnim trofejima i latio se velikog posla. Preuzeo je čelno mesto naše košarke, na kojem je već bio sredinom devedesetih, kada smo zabeležili sjajne uspehe neposredno posle ukidanja sankcija. Na novom radnom mestu Čovića čeka mnogo obaveza i izazova, o kojima je je govorio za “Vesti”, a osvrnuo se i na vreme provedeno na Malom Kalemegdanu.
Brojni problemi
Šta ste zatekli u KSS po dolasku na dužnost?
– Za ovih 90 dana mi smo napravili uvid u stanje koje smo zatekli u KSS i nisam zadovoljan. To je nekakav manir koji je vladao u prethodnom periodu da medalje pokriju probleme. Mislim da je KSS izgubio sistem i na tome ćemo morati puno da radimo. Postoji mnogo nepoverenja u odnosu na regionalne saveze po Srbiji iako bi to trebalo da bude jedinstvena organizacija, jer je KSS krovna organizacija. Imamo ogromne finansijske probleme. Revizori su radili reviziju i dali su negativno mišljenje s obzirom na to da je KSS u gubitku iznad visine kapitala. Ali, šta je tu je, radićemo da rešimo sve te probleme, a izvestićemo nadležne institucije oko nalaza revizora, jer to je naša obaveza. Sve to ne bi smelo da se odrazi na reprezentativne selekcije, kako seniorske, mušku i žensku, tako i mlađe kategorije, jer će svi oni imati puno važnih takmičenja tokom 2025.
Da li je bilo kontakta sa Vašim prethodnikom, Predragom Danilovićem?
– Ne, to izgleda da nije običaj, ali tu je bio bivši generalni sekretar Zlatko Bolić, koji je korektno dao informacije, međutim mnogo toga smo i sami morali da prikupljamo i analiziramo.
Bili ste na čelu KSJ devedesetih, kada je to bila dobro uređena organizacija?
– To su bile izuzetno teške godine, ali uspeli smo da rešimo niz problema i da se reprezentacija vrati na međunarodna takmičenja. Bilo je mnogo izazova, ali smo uspeli da uvedemo red uz pomoć ljudi koji su tada bili u Upravnom odboru, navešću neka imena: Bora Stanković, Nebojša Popović, Aca Nikolić, Raša Šaper, Ranko Žeravica… Svi oni su radili zajedno sa mnom na spasavanju naše košarke. KSJ, koji sam ja ostavio 1997. je bio uređena organizacija i tada smo dobili Kuću košarke. Želim da vratimo sistem u skladu sa novim vremenom u kojem se nalazimo, a tu podrazumevam sistem takmičenja, organizacije, registracioni pravilnik, zatim pravilnik o takmičenju, statut KSS koji takođe mora da bude drugačiji i usklađen sa zakonom o sportu. Takođe, bilo bi jako važno da dobijemo trenažni centar za košarku, nešto poput onoga što FSS ima u Staroj Pazovi, a u sklopu važne manifestacije kakva je Ekspo 2027. To će biti važno za našu košarku, koja je naš najtrofejniji sport i najveći sportski brend.
Želimo zlato na EP
Šta su najvažniji ciljevi u 2025?
– Najpre moramo da sredimo sva normativna akta i da izvršimo novu organizaciju takmičenja u Srbiji, sa razmišljanjem o formiranju srpske profesionalne lige i da vidimo kako ćemo u svim ligama naših takmičenja da promovišemo i animiramo što veći broj mladih košarkaša. Kada pogledate našu prvu ligu pa naniže, videćete da u klubovima imamo veoma mali broj mladih igrača od 18 do 20 godina, a taj prelaz iz juniorskog u seniorski status je najvažniji u njihovom razvoju. Moramo da proizvodimo košarkaše, uz zaštitu malih klubova. Mnogi velikani pričaju o razvoju, a pritom ne plaćaju ni obaveze koje su propisane odlukama Saveza, a to su nadoknade za razvoj igrača iz manjih sredina. Potreban nam je veći broj kompetentnih delegata i sudija, jer to nam nedostaje. Pozabavićemo se i obrazovanjem trenera uz pomoć ministarstva sporta.
Još nešto?
– Imamo i velike sportske ciljeve: želimo što je moguće bolje rezultate muške i ženske selekcije na EP, kao i svih mlađih selekcija. Neophodno je da zajednički unapredimo prvu Košarkašku ligu Srbije, kao i sva muška takmičenja, a takođe i žensku ligu Srbije, kako bismo joj podigli kvalitet i animirali što više devojčica da treniraju košarku u klubovima. Mi radimo na programu povratka jednog broja naših igračica i trenera iz inostranstva, ali za to je potrebno obezbediti uslove, a i vreme. Nije dobro, a ničemu ne služi da bilo ko kaže “mi nemamo ligu”, mušku ili žensku, jer to prvo nije tačno, a drugo takve izjave neće doprineti miru u kući, kao i neophdnom unapređenju liga. Posla ima mnogo, jer je puno toga bilo zapušteno, preko noći ne možemo promeniti ono što je bilo pogrešno godinama i svi treba da zasučemo rukave.
Dugo čekamo zlato “orlova”, koje nam izmiče već 18 godine, da li je EP 2025. prava prilika da ponovo budemo na krovu Evrope?
– Lopta je okrugla i ne želim bilo šta da prognoziram. Ima jako puno faktora koji odlučuju. Mi pre svega moramo da budemo stabilni. Potrebno je da finansijski stanemo na noge. Važna stvar je to što je Svetislav Pešić ostao, a cilj i naša zajednička želja je da budemo najbolji. Znamo koje su želje nacije i maksimalno ćemo se truditi da obradujemo sve navijače.
Da li ste bili u kontaktu sa reprezentativcima, pre svih Jokićem i Bogdanovićem?
– Sa Bogdanom jesam, sa Nikolom još ne, ali jesam sa njegovim ocem. To su sjajni momci, kao i svi ostali naši reprezentativci.
Crveno-beli u sigurnim rukama
Dolaskom u KSS napustili ste crveno-bele posle 13 i po godina. Čime ste najzadovoljniji tokom boravka na Malom Kalemegdanu, a šta je možda moglo bolje?
– Napravili smo sistem, Zvezda sada ima dobru podlogu da raste dalje i da se dodatno razvija i pravi još bolje rezultate. Ponosan sam na 25 osvojenih trofeja, verujem da će ova ekipa napraviti značajan uspeh u Evroligi i odbraniti sva tri trofeja. Možda je nešto moglo bolje da ispadne, onoliko koliko je moglo i gore. Ali, uvek treba poći od toga da smo krenuli od nule. Ne zaboravite da su Crvenoj zvezdi 2011. bili zaplenjeni koševi, nameštaj, kompjuteri… Sve je bilo uzeto. Verujem da će Zvezda ostati stabilna i da će nastaviti sa ovim konceptom koji smo postavili. Klub mora da vodi računa o raznim izazovima, pre svega kada je regionalna košarka u pitanju. Mnogi bi voleli da se Zvezda vrati na stare grane.
Verujete li da je Željko Drčelić dostojna zamena?
– Mislim da on može da napravi kontinuitet. Jeste nov u ovom poslu, ali je vredan i spreman da radi. Ima dobru osnovu, jer klub je postavljen na pravi način. Očekujem da odradi posao zajedno sa svim ostalim ljudima, koji su radili i sa mnom, a to su direktor Vasiljević, sportski direktor Dozet i ostatak menadžmenta, kao i Skupština i Upravni odbor.
Koja fotelja više “žulja”, Zvezdina ili u Savezu?
– Na svakoj od tih pozicija morate maksimalno da se posvetite i radite, a to znači 16 sati dnevno. Nijedna fotelja me nije žuljala, jer sam provodio malo vremena u njima. Ne spadam u grupu foteljaških funkcionera ni u prošlim vremenima, a ni danas. Ne prihvatam se posla koji ne znam da radim, a dovoljno sam kvalifikovan u regularanim školama koje sam završio.
Pratimo talente iz dijaspore
FSS ima dobro razvijenu mrežu skautinga srpskih talenata iz dijaspore, da li i vi imate plan praćenja naše dece u inostranstvu?
– Intenzivno radimo na tome. Imamo i mi mrežu skauta, a planiramo i brojne akcije, pre svega u Americi. To je Pešić dogovarao sa Jokićem i Bogdanovićem. Hoćemo da napravimo i brojne akcije u Evropi. Znamo gde su igrači koji su nam po ukusu i to je pod ingerencijom potpredsednika Saveza Nenada Krstića, koji se maksimalno angažuje oko toga posla. Uključeni su i treneri mlađih kategorija. Važno je da svu našu decu u dijaspori okupimo i da budemo u kontaktu sa njima.
Andrej Stojaković još nije odlučio za koga će igrati?
– Neka razmisli i kako god bude odlučio – poštovaćemo to. Ne pada nam na pamet da vršimo bilo kakav pritisak na njega.
Marina ima mnogo ideja
Košarkašice su nas mnogo puta obradovale u prethodnom periodu, očekujemo da tako i nastave?
– Dokle će devojke stići u smislu rezultata, videćemo, ali nikada ne treba smetnuti s uma da je to naša prva reprezentacija, barem što se tiče košarke, koja je osvojila zlatnu medalju pod imenom Srbija. Muškarci to još nisu uspeli. Ekipa je izmenjena, podmlađena, ali čeka je puno rada. U stalnom sam kontaktu sa selektorkom Marinom Maljković, koja ima dosta dobrih ideja.
Fale nam kadrovi
Naša košarka je nekad bila poznata po velikom broju stručnih i obrazovanih ljudi. Kakva je situacija danas?
– Nemamo dovoljno sposobnih ljudi. Kadrovski smo ispušteni i zapušteni, mislim da se u našoj košarci u poslednje vreme radilo dosta autistično, jer nije bilo nikakvih međusobnih odnosa na relaciji Savez – država. Mormo da napravimo mrežu i određenu racionalizaciju i da dođemo do toga da imamo školovane ljude u menadžmentu klubova, pa tako i u savezu. Postoji tendencija, ne samo u Srbiji, već i šire, da u sport ulaze ljudi koji nisu kompetentni. Oni misle da su sport i klubovi korporacije, ali to nije isti sistem organizovanja. Neki su se obogatili na ovaj ili onaj način i ponašaju se dosta bahato i to remeti određena pravila sporta, a pri tom su najglasniji u priči o regularnosti i misle da baš sve može da se kupi. U sportu ako se sve kupuje, onda to više nije sport. Takođe, nestrpljivi su da postignu uspeh, a u sportu je strpljenje neophodno i da polako gradite sistem. Za vreme rada u Zvezdi uspeo sam da pomognem da se formira nekoliko ljudi koji su sada vrlo iskusni i obučeni za rad u vrhunskom sportu. Važno je da shvate da svaki novi dan donosi nove izazove i novo učenje.
Pamti se zlato 1995.
Dali ste značajan doprinos osvajanju jedne od najdražih medalja srpskih ljubitelja sporta: čuveno zlato u Atini. Kako gledate na taj period danas?
– Ponosim se Atinom, zato što je Skupština Beograda, na čijem sam čelu bio pružila Savezu maksimalnu podršku. Kao funkcioner uspeo sam uz pomoć tadašnjeg predsednika Miloševića i Ričarda Holbruka, koji je u to vreme bio pregovarač u vezi Vens-Ovenovog plana, da izdejstvujem ukidanje sportskih sankcija i da zatim odemo na EP. FIBA i Bora Stanković su nam izašli u susret i napravili dopunsku kvalifikacionu grupu u Bugarskoj, preko koje smo otišli na EP u Atini, uzeli zlato i tada prvi put promovisali čuveni balkon u okviru gradske Skupštine. Vrlo sam ponosan i na srebro u Atlanti 1996, ta medalja je ogromna, takoreći supermedalja i doček posle OI nikada neću zaboraviti.
Vujoševiću su vrata otvorena
Da li ste ostali pri želji da u KSS zaposlite Duška Vujoševića?
– Što se tiče nas u Savezu, vrata su otvorena. Potrebna nam je pomoć svih stručnih i kompetentnih ljudi, koji su se dokazali u košarci. Vujošević spada u tu grupu ljudi, bez obzira kakve smo relacije i razmimoilaženja nas dvojica imali. Što se mene tiče, to je prošlost.
Filip ima svoj put
Sin Filip je posle igračke karijere krenuo vašim stopama i sada predvodi FMP. Dokle može da dogura?
– On je školovan čovek i bivši košarkaš sa sasvim pristojnom karijerom, isključivo svojom zaslugom, ne na mojim leđima. Drugi kada pričaju o njemu zapravo govore o sebi, jer misle da su svi drugi kao oni. Da li će se dalje baviti košarkom ili ne, to je njegova odluka. Marljiv je, vredan, ima puno znanja i iskustva.
Nova godina radno, kod kuće
Kako ćete provesti Novu godinu i imate li poruku za čitaoce “Vesti”:
– Novu godinu ću dočekati radno, kod kuće, ne idem nigde. Svima želim puno zdravlja pre svega, jer kada ste zdravi tada imate uslove da ispunjavate sve želje u životu. Čeka nas godina koja će biti vrlo interesantna i izazovna po svim pitanjima. Događaju se velike promene. Svim našim košarkašima i košarkašicama želim puno uspeha u klubovima i medalje sa reprezentacijom.
