Srpska heroina Milunka Savić, devet puta ranjavana, najodlikovaniji srpski vojnik u Prvom svetskom ratu. Francuska joj je dala orden Legije časti. Samo zbog nje je jedini put kasnio čuveni voz Orijent ekspres.
“Francuska vlada joj je nudila vilu, poslugu, život kakav zaslužuje. Ali, Milunka nije o tome ni trenutka razmišljala. Za nju je postojala samo jedna majka, koja se prema njoj odnosila kao maćeha”, napisao je Milan Bogojević u knjizi “Milunka Savić – ordenje i ožiljci”.
Francuski predsednik Emanuel Makron poželeo je da tokom svoje prve posete Srbiji oda počast baš njoj, srpskoj heroini, koja je personifikacija učešća svih naših žena u ratovima kao ratnika, dobrovoljaca, medicinskih radnika.
“Srpska Jovanka Orleanka” je žena pred kojom su stajali u stavu mirno pukovi Francuske, Srbije i drugih saveznika… Učestvovala je u tri rata i čak devet puta je ranjavana!
“Ti si ta u koju vojska gleda i kojoj se divi. Kada vide šta vojnik Milunka može da izdrži, izdržaće i oni sami”, rekao joj je oficir, objašnjavajući zašto mora da bude na čelu kolone prilikom povlačenja srpske vojske preko Albanije.
Maskirajući se kao dobrovoljac Milun, učestvovala je u Balkanskom ratu, potom Prvom svetskom ratu, i dobila brojna odlikovanja, između ostalog dve Karađorđeve zvezde i francuski orden Legije časti.
U Prvom svetskom ratu bila je deo čuvenog “Gvozdenog puka”, elitnog Drugog puka srpske vojske “Knjaz Mihailo”. Za vreme Drugog svetskog rata imala je svoju malu bolnicu na Voždovcu gde je lečila partizanske i četničke vojnike.
“Idem u rat, a kako ću u rat ako ne naučim da budem muško. Nije samo to: Milunka, obuci muške haljine, ošišaj kosu, utegni si*e i eto, postala si muško. Nego, brale moj, moram vežbati govor i držanje, jes’ držanje. Ja, Milun Savić, stidljiv momak, biću stalno na oprezu, da ne izgovorim pravo ime kada me pitaju”, reči su Milunke Savić, koju je u svojoj knjizi preneo Milan Bogojević.
Srbija se prema njoj odnosila maćehinski. Da su, na primer, Amerikanci imali takvu heroinu kakva je bila Milunka Savić, o njoj bi bi neko već snimio film i dobio Oskara.
Do 1972. godine živela je na Voždovcu u maloj kući ulici koja sada nosi njeno ime. Ta kuća nije bila zakonom zaštićena.
To je bila kuća od dve prostorije. U jednoj je bio ugalj za grejanje, a u drugoj je živela najodlikovanija Srpkinja, sa usvojenom ćerkom Zorkom koja je bila mentalno obolela, što je Milunka znala i kada ju je usvajala.
Kakva je to žena bila govori i to što su je jednom posećivali predstavnici Ambasade Francuske u Srbiji, a zbog nje je čuveni voz Orijent ekspres zakasnio prvi i poslednji put u svojoj istoriji.
Milunka je umrla 1973. na drugoj adresi, u naselju Braće Jerković, u stanu koji joj je poklonio tadašnji gradonačelnik Beograda Branko Pešić. Stan je bio na četvrtom spratu bez lifta, a Milunka je tada imala 80 godina i četiri teške ratne rane.
Penziju je dočekala kao čistačica u Državnoj hipotekarnoj banci u Beogradu, ali je i šila i radila mnoge druge poslove, kako bi preživela. Hranila se u Narodnoj kuhinji, imala je svega nekoliko haljina, a samo jednu reprezentativnu, zato je na većini fotografija vidimo u crvenoj haljini ukrašenoj ružama.
“Zar za Milunku ništa niste mogli bolje da nađete, zar žena junak još da se bori, i to danas za parče hleba?”, pitali su jednom prilikom njeni saborci Francuzi, koji su je redovno posećivali.
