Ima li lepšeg događaja i uzbuđenja za slikara, člana beogradskog Art studija "Mali Monmartr", od zvaničnog primanja kod čelnika Republike Monmartr, doteranih u svečane odore, kao za paradu, sa crnim šeširima, plaštevima, crvenim šalovima i ordenima? Takav doček upriliči se pravim ambasadorima zemalja sveta, kada dobošari ("Les P´tits Poulbots"
) u prekrasnim oficijelnim uniformama (iz 1813. godine), uvežbanim ritmičnim tamburanjem kroz ulice predvode kolonu u čast gostiju, ovaj put malih Beograđana.
– Joj, ja ovo nikad neću zaboraviti! – govori Anka Pavlović.
Ksenija Imperl dodaje:
– Sve je drukčije nego u Beogradu. A kako su se potrudili da nas ugoste!
Katarina Mijatović je rekla:
– Fenomenalna dobrodošlica, sve je savršeno i drukčije nego bilo gde, a i oseća se koliko umetnost utiče na sve.
U jutarnjim časovima srpski mališani crtali su na Trgu Tertru, onom gde su nekad slikali i slavni impresionisti, a koji i danas vrvi od umetnosti i turista. Na to su im dobošovali vršnjaci, pa su došli čelnici Republike Monmartr, lepim govorom, povezujući značaj bratimljenja Monmartra i Skadarlije. Obratio im se predsednik Republike Monmartr Alan Kokar, izljubili su se sa počasnim predsednikom ,Žan-Mark Taritom i ministrima, a ambasador Srbije Rajko Ristić je izjavio:
– Sa titulom počasnog predsednika Republike Monmartr dužan sam da se odazovem kad me pozove moj predsednik. Ovo je prva akcija saradnje Monmartr-Skadarlija i, naravno, nastavljamo. A, deco, vaša budućnost je i naša budućnost.
Potom su domaćini predložili: "Svi na slikanje." Tad počeše škljocati aparati turista iz celog sveta, takva atrakcija se mora ovekovečiti. Upriličen je i slatki koktel za male beogradske slikare, njihove predvodnike Bojanu Simić i prof. Bojanu Lukić, za talentovane drugare-slikare iz Pariza Viktoriju Radosavljević, Vanju Vazjesko, Ivana Đurđevića, Nikolu Funtunjerovića, Teodoru i Elenu Papić, učiteljice dopunske škole Danijelu Stamenov i Svetlanu Lakićević, konzulku Natašu Božović, organizatora ove svečanosti Milovana Ćirovskog, za roditelje i novinare.
Ćaskajući, mali Beograđani su priznali da su pokušavali celi Pariz "staviti u džep".
– Najviše mi se dopao muzej impresionista Orsej, a od slikara Renoar i Dega. Kupila sam knjigu o Orseju i razglednicu za roditelje – otkriva Ana Mijović.
– Volim ja Skadarliju, ali je Monmartr nešto drukčije, još lepše. Gde se god okreneš, detalji su za slikanje – iskrena je Milica Lavadinović.
Nađa Petrović ocenjuje:
– Sve je jedinstveno i prelepo. Pariz je kao iz sna.
Svi oni želeli bi da kad narastu budu slikari. Monmartr im je apetite razbuktao.
|
Mašti u susret
Predavanje u KCS |
