Bivši oficir Kfora zadužen za odnose s javnošću Kristijan Kaš već godinama razmišlja o Srbiji i o nepravdi koju su NATO i zapadne zemlje priredile srpskom narodu. U svojoj domovini Norveškoj Kaš je i politički aktivan. Javnost u Srbiji i njen ministar spoljnih poslova Ivica Dačić trebalo bi da navijaju za njegov politički uspon u konzervativnoj partiji Demokratija Norveške, jer se on zalaže za povlačenje priznavanja Kosova.
– Moj cilj je da se borim da Norveška povuče priznanje takozvanog Kosova. Već sam s mnogima razgovarao o tome, a kao član partije Demokratija, pre dve godine sam pokušao da uđem u parlament. Da se to desilo predložio bih vladi da povuče priznanje – rekao je Kaš.
Ovaj nekadašnji novinar već je poznat čitaocima “Vesti”. Pisali smo o Norvežaninu koji je u toku sedmomesečne službe u okviru Kfora od decembra 2000. godine postao svestan toga da je realnost na terenu sasvim drugačija od propagande NATO-a i zapadnih medija.
– Bio sam deo NATO-a na Kosmetu. Neki mi kažu da je kasno za kajanje, ali Srbi imaju pravo da budu ljuti. Ne mogu da ih nateram da prihvate moje izvinjenje. Mogu samo da tražim oproštaj. U mojoj zemlji ne znaju dovoljno šta se dešava u Srbiji – izjavio je Kaš reporteru “Vesti” još 2011. godine, nakon što je kao bivši oficir NATO-a uputio javno izvinjenje srpskom narodu za “neuspeh u zaštiti manjina na Kosovu”.
“M”rš iz Srbije
Tako se Skandinavac, koji na reveru nosi bedž sa ćiriličnim natpisom “NATO dahije m”rš iz Srbije” pridružio listi zapadnjaka koji su svojim delovanjem i knjigama nastojali da razbiju medijsku blokadu o stvarnim dešavanjima i pozadini bombardovanja Srbije. U srpskoj javnosti oni se uglavnom dočekuju raširenih ruku kao zračak nade da bi istina ipak mogla da pronađe svoj put do šireg auditorijuma.
Jedan deo javnosti na ove solo igrače gleda kao na generale koji posle bitke pokušavaju da se iskupe i spasu sopstvenu savest, iako su neki od njih zbog odbijanja da se vojno angažuju protiv Srba gubili činove i završavali u zatvoru kao izdajnici.
Takav je slučaj sa bivšim francuskim obaveštajcem majorom Pjer Anri Binelom, koji je u jesen 1998. godine kao šef kabineta francuskog predstavnika pri NATO-u predao “srpskoj vezi”, generalu Jovanu Milanoviću, plan napada alijanse na SRJ. To je gotovo šest meseci odložilo agresiju NATO-a, prvobitno planiranu za 12. oktobar.
Zbog ovog čina, Vojni sud u Parizu mu je decembra 2001. oduzeo čin i osudio ga na pet godina zatvora. Kako je pre toga devet meseci proveo u pritvoru, iz zatvora je pušten u aprilu 2002.
Od Ogara do Ricudisa
Ništa bolje nije prošao ni Grk Marinos Ricudis. Potporučnik ratne mornarice i kapetan broda odbio je da učestvuje u agresiji na SRJ, okrenuo svoj brod “Temistoklis” i vratio ga nazad u luku.
Penzionisani francuski pukovnik Žak Ogar, koji je komandovao francuskim specijalnim snagama tokom rata na Kosovu 1999. postao je poznat po pružanju pomoći ugroženim pravoslavnim manastirima na Kosovu. Pre svega manastiru Devič, koji je u junu 1999. godine bio cilj napada albanskih pobunjenika.
Iskusni ratnik iz afričkih sukoba i padobranac Legije stranaca nije blistavo okončao karijeru. Prevremeno je penzionisan. U razgovoru za “Vesti” rekao je da mu je drago što nije ratovao protiv Srba i što je “osvetlao obraz” Francuza i svoje porodice u kojoj je on 12. generacija oficira.
Humanost iznad svega
Godinama kasnije, nakon što je njegov čin doživeo presudu vojnog suda u Francuskoj, major Binel bio je slavljen u Srbiji za čije medije je objašnjavao da je želeo da Miloševiću javi kolika će biti jačina napada.
– Učinio sam to da bih sprečio žrtve. Video sam šta se spremalo, da će bombardovati Srbiju, Beograd, velike gradove! Nisam to hteo. I Milošević je povukao trupe. Ali, nažalost, našli su drugi predtekst da bombarduju – govorio je Binel.
Božji zakon iznad ljudskog
Grčka, iako članica NATO-a, iz političkih razloga nije učestvovala u vazdušnim napadima na SRJ, ali je uputila u jadranske vode ratni brod “Temistoklis”. Ricudis je smatrao da je i to previše.
– Kao pravoslavac ne mogu da učestvujem u napadu na bratski narod – pravdao se Marinos Ricudis, kojeg je podržavao veći deo grčke javnosti, ali i mnogobrojne kolege.
Plemeniti motiv ga nije spasao zatvora. Vojni sud osudio ga je 1999. godine na dve i po godine zatvora zbog odbijanja da izvrši naređenje.
Ipak, pamte se njegove reči u sudnici: “Božji zakon jači je od zakona ljudi.”
Knjigom protiv laži
Nakon suočavanja sa sopstvenom savešću, neki su seli i napisali knjige kao najbrži način da se stvarno stanje stvari na terenu predoči široj javnosti.
Žak Ogar je autor knjige “Evropa je umrla na Kosovu”,
Srbi su uglavnom bili zahvalni pojedincima koji su im pomagali i nastupali mimo politike zapadnih zemalja i njihovih vojnih komandi iako su rizikovali sopstvenu karijeru, građenu decenijama.
Francuza Binela predsednik Srbije Tomislav Nikolić 2013. godine odlikovao je zlatnom Medaljom za hrabrost “Miloš Obilić”. Njegov sunarodnik Žak Ogar dobio je najviše odlikovanje SPC, Orden Svetog Save.
SPC dodelila je i kapetanu Marinosu Ricudisu iz Pireja Orden Svetog cara Konstantina, “zbog njegove žrtvene ljubavi prema bratskom srpskom narodu, odbijajući da učestvuje u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine”.
Crkveno priznanje nije dobio Norvežanin Kaš, ali on se obratio srpskoj crkvi sa molbom da bude primljen pod njeno okrilje.
