Svoj život još od najranijih dana posvetila je umetnosti. Na operskoj sceni Srbije, Anastasija Holc (eng. Anastasiya Holz) sigurnim stopama, uz veliku ambiciju i profesionalni angažman stvorila je sebi put najuspešnije mlade operske dive.
Anastasija Holc, solistkinja Evroazijskog simfonijskog orkestra koji je sastavni deo Beloruske filharmonije, jedne od najprestižnijih filharmonija bivšeg Sovjetskog Saveza, od nedavno je solistkinja Kirgijske opere, filharmonije Udmurtske republike u Rusiji i Irkutske filharmonije i teatra. Njena neobična priča, kao i mešavina ruskog i srpskog porekla daju joj epitet nesvakidašnje, autentične umetnice, koja se pored uspešne karijere ostvarila i kao mama jedne šestogodišnje devojčice.
Anastasija često putuje po svetu, i na relaciji je Beograd-Rusija-Kazahstan-Minsk, a o svojoj karijeri i planovima pričala nam je nakon snimanja specijalnog izdanja jedne srpske emisije.
Rođeni ste u Srbiji ili u Rusiji?
Rođena sam u Srbiji. Završila sam master i specijalističke studije iz klavira, solo pevanja i kamerne muzike u Rusiji. Imam rusko poreklo sa očeve strane, ali prvi kontakt sa Rusima sam ostvarila tek tada.
Koliko dugo se bavite ovim poslom?
Klavir sam počela da sviram sa četiri godine, a na solo pevanje sam krenula dosta rano, sa 12 godina. Dakle, od 12. godine sam učenica operskog pevanja.
Da li smatrate da se u Srbiji, operskom pevanju posvećuje dovoljno pažnje u medijima?
Nažalost, ne bih rekla da je dovoljno pažnje posvećeno operi u medijskom segmentu i zaista mi je žao zbog toga. To sam spomenula i u jednom intervjuu. Gde god sam dolazila, na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, uvek je komunikacija sa medijima (PR) bila maksimalno profesionalno sprovedena. I kada je reč o gostovanjima na njihovim televizijskim formatima i u različitim emisijama. Moram da napomenem i da su uvek bila direktna uključenja i prenosi naših koncerata i predstava, što se ovde retko dešava. I zaista mi je žao zbog toga.
Da li pratite srpsku estradnu scenu, i kakvi su Vaši utisci o aktuelnim muzičkim zvezdama? Poznato je da na našim prostorima folk muzika okuplja veliki broj slušalaca, kao i reperi Coby, Rasta i mnogi drugi koji su aktuelni među omladinom.
Ja u suštini mogu da slušam sve. Ne slušam Cobyja, i ne slušam “narodnjake” ali nemam ništa protiv njih. Ukoliko su oni uspeli u toj svojoj sferi, svaka im čast. Nama, da kažem školovanim i obrazovanim muzičarima je mnogo teže. Ali, svako bira neki svoj put. Ja ne verujem da bih se pronašla u toj sferi i srećna sam što se bavim zanimanjem koje volim.
Gde nastupate u letnjoj sezoni?
Sad se za nas sezona završava. U avgustu imam predstavu “Karmen”, i igram ulogu Mikaele sa Irkutskom filharmonijom u obnovljenom Irkutskom teatru u Rusiji. U septembru mislim da ću nastupati u Srbiji, zatim u Minsku, i onda od oktobra kreće ta sezona sa Kirgijskim teatrom, u kojem ću igrati glavnu žensku ulogu Dezdemone u “Otelu”, kao i “Pajacima” na ruskom. Tumačiću glavnu sopransku rolu Nede. To je nešto potpuno novo. Do sada sam pevala na italijanskom, dakle u originalu. A evo Kirgistanci i Kazahstanci traže izvođenje na ruskom jeziku.
Odakle postoji ta ljubav prema umetnosti, operskom pevanju i muzici? Da li je ta sklonost kod vas nasledna?
Mama mi je bila pijanista, pa možemo reći i da je malo nasledno, ali ona se nije time profesionalno bavila, već je bila profesor u školi. Prababa mi je svirala violinu. Ne znam, možda sam povukla na njih tu sklonost ka umetnosti generalno. Volim muziku izuzetno.
Kako izgleda biti mama i imati uspešnu karijeru?
To je jako teško. Sada je sve lakše kako je moja ćerka starija. Napuniće šest godina u avgustu. Prve dve, tri godine kada sam je vodila po koncertima po Evropi, Aziji i svuda po svetu, bilo je strašno. Jako teško. Nikada neću zaboraviti te trenutke kada ona traži svoju mamu dok ja nastupam. To su stvari koje se urežu u pamćenje, ali preživele smo i to.
Kada ćete nastupiti u Srbiji?
U Srbiji imam koncert 21. juna u pozorištu “Dobrica Milutinović”. Rado odlazim u Sremsku Mitrovicu. Iako je pozorište malo, i dramsko, oni me uvek toplo dočekaju, i srdačni su beskrajno, tako da će mi biti zadovoljstvo da nastupam i pred srpskom publikom, a ovom prilikom i pozivam sve zainteresovane da nam se pridruže.
Šta biste poručili ženama koje bi želele da se bave poslom kojim se Vi bavite?
Da se naoružaju strpljenjem, čeličnim živcima. To je posao koji vas iscrpljuje ne samo fizički već i mentalno. Postoje razna iskušenja, razne ponude kod nas, a u svetu još više. Treba biti svoj, i čvrsto se držati svojih ambicija, a sve što se dalje dešava prepustiti svojoj sudbini.
Anastasija Holc, mlada operska diva, studirala je u klasama istaknutih profesora poput Jasmine Šajnović i Vojislava Avramovića. Prvu međunarodnu nagradu osvojila je 1998. na pijanističkom takmičenju Artur Rubinštajn u Parizu, nakon čega su usledile brojne republičke i internacionalne nagrade.
U Operski studio Madlenianum primljena je 2010.godine, kao jedna od najperspektivnijih mladih umetnica.
2016. godine postala je Laureat “Belbrand award” muzičkog priznanja u Minsku, a njeni grandiozni koncerti u svetu su veoma posećeni. U Beogradu u statusu docenta predaje na Odeljenju Univerziteta Slobomir, a kroz rad sa učenicima pokazuje i svoju pedagošku stranu.
Anastasiju slušam i pratim par godina.Divna osoba i umetnik!