Srna: Organi kidnapovanih Srba prebačeni uglavnom u Siriju

pixabay.com

Agencija Srna objavila da je veći deo organa Srba kidnapovanih sa Kosova i Metohije isporučen na Bliski istok u Damask, glavni grad Sirije, što se i navodi u izveštaju šefa Misije za istrage zločina iz Skoplja i Prištine Emona Smita, koji, inače, nosi oznaku ”strogo poverljivo”.

Agencija navodi da je u posedu poverljive prepiske Smita sa šefom Misije za istrage Patrikom Lopezom Teresom u kojoj Smit na Teresov zahtev dostavlja izvještaj o ishodu razgovora koje je imao sa šefom Unmikovog Ođeljenja za pravdu Polom Kofijem u vezi sa zločinima na KiM, sa posebnim osvrtom na “žutu kuću” na severu Kosova i Metohije.

Smit je naveo da se svedok “B”, koji živi u predgrađu Prizrena, pridružio OVK u septembru 1998. godine i da mu je ispričao o prvoj isporuci u kojoj je on učestvovao od 2. jula 1999. godine.

“Tada je, kako mi je sasvim pouzdano posvedočio, ”po dobijanju naređenja od svog komandanta da ode iz Suve Reke u Uroševac sa još jednim vojnikom (vozačem) i da preda neka dokumenta jednom visokom oficiru OVK, i da nakon toga izvrši svako naređenje koje eventualno dobije” postao aktivan učesnik trgovine organima”, napisao je Smit.

Svedok “B” je detaljno opisao kako se sa grupom pripadnika OVK odvezao do Talinovaca, gde je u podrumu jedne kuće OVK držala petoro zarobljenih Srba, “dva starija čoveka od 60 godina, dva mladića između 20 i 30 godina i jednu ženu stariju od 50 godina”, koji su bili “prljavi i raskrvavljenih glava, a jedan od njih je na sebi imao vojničku košulju”.

Jedan od pripadnika OVK iz Uroševca, nazvan “Treći tip”, prema rečima svedoka, Srbe je psovao i pretio da će sada morati da “plate za sve što su uradili Albancima”.

“Zgrabio je jednog starijeg čoveka i pitao ga gde mu je sin. On je ćutao. Zatim se zagledao u mlađe Srbe i potom ih izveo napolje. Stavio im je lisice na ruke i ukrcao ih u kombi. Potom su se njih trojica odvezli nazad u Suvu Reku i tamo su prenoćili. Veoma rano, sledećeg jutra, druga patrola OVK privela je još jednog Srbina”, ispričao je svedok.

Prema njegovim rečima, “Treći tip” je razgovarao sa njima, dao im neko pakovanje i zatim oko 6.00 časova ujutru preuzeo zarobljenog Srbina.

Svedok “B” rekao je da im je doneo doručak i da je bio iznenađen da je hrana za zarobljenika bila tako obilna.

“Oko 6.30, zajedno sa “Trećim tipom” došao je još jedan Albanac obučen u civilno odelo (doktor). On je naredio Srbima da skinu košulje i onda ih upitao da li su udarani motkama, pendrecima ili slično. Srbi koji su pokupljeni u Talinovcima kazali su da su primili više udaraca u glavu, i da je to bilo sve. Naređeno im je da se obuku i oko 7.00 su poslati u Prizren”, navodi se u izveštaju.

Smit prenosi da je svedok “B” bio veoma iznenađen načinom na koji su zarobljenici bili tretirani. Pomislio je da će biti razmenjeni za zarobljene Albance, ali su po dolasku u Prizren napravili pola sata pauze i potom je sedmoro njih produžilo prema granici.

“Tada su im, kako mi je ispričao, stavili “trake” na usta, već su bili vezani lisicama i naređeno im je da ćute ili će biti streljani na licu mesta. Prošli su granicu bez problema pozdravljajući nemačke vojnike kratkim trubljenjem sirenama”, naveo je Smit.

Svedok je ispričao i da je put bio zakrčen “izbeglicama koje su se vraćale”.

“Odvezli su se do Kukeša i tamo su pokupili još jednog Albanca, koji je sišao u Bićaju, južno od Kukeša. Takođe su, “Četvrti tip”, obučen u civilno odelo i “Treći tip” iz Uroševca, napustili vozilo u Bićaju. Tamo su ukrcali dva druga čoveka – kasnije se ispostavilo da je jedan od njih Arapin iz Egipta. Odvezli su se do Burela u centralnoj Albaniji, gde su “isporučili” Srbe”, napisao je Smit.

Smit je citirao svedoka “B” da je “prevoznicima” bio potreban ceo dan da stignu do Burela jer je put bio veoma loš.

“Tipovi koje su pokupili nisu bili pričljivi. Jedan od njih je zadnjih pet godina živeo u Turskoj i on je progovorio nekoliko reči kada im je rekao gde da voze”, napisao je Smit.

On je naveo da mu je svedok “B” kasnije rekao da se osećao veoma neprijatno “u društvu ta dva tipa”.

“Oni nisu dozvolili njemu i drugom vozaču da uopšte razgovaraju i naredili su im u toku vožnje da se zaustave dva puta, da bi mogli da razmotaju tepihe i mole se Alahu. On nam je rekao da je kasnije čuo od “Trećeg tipa” da je drugi “verski fanatik bio Egipćanin”, dodao je Smit.

Druga “isporuka”, kako je napisao Smit, obavljena je 14. jula kada su se “B” i njegov “kolega” odvezli do Grekovaca, sela između Prizrena i Suve Reke, a odatle u selo Dubrava pa ponovo u Grekovce i potom u neki deo istočno od Grekovca “u blizini dva manastira gde su pokupili troje Srba na obali reke Dušnice”.

Kasnije, kada su bili na putu za Prizren “pokupili su još dva “srpska” zarobljenika od jedne jedinice OVK.

“Ustvari, jedan od njih je bio musliman srpskog porekla. Nije mi rekao kako je to znao. Ta dvojica su bili užasno pretučeni i rekao mi je da je kasnije primetio da je pod u kombiju bio prekriven njihovom krvlju. Tada su imali još dva vojnika OVK u pratnji u kombiju i u to vreme sa njima u konvoju je bio mali kamion. Kada su stigli u Tusus (dio Prizrena) odveli su Srbe u kuću jednog lokalnog Albanca, a iz malog kamiona izveli su još šest Srba”, navodi se u izveštaju.

Svedok je rekao da su svi Srbi bili zatvoreni u istoj kući, a da su se sledećeg dana tri Albanca i tri srpska zarobljenika odvezla do Kukeša, gde su se sreli ponovo sa Turčinom-Albancem, koji je ovaj put bio sam, rekao je svedok “B” i ispričao da je “Treći tip” Turčina-Albanca oslovio sa “zdravo Mahmut, a ovaj mu je odgovorio ”salam alejkum””.

“Mahmut nam je prebacio što kasnimo i sa nekim zastrašujućim pogledom upozorio da bi bilo bolje da se držimo dogovora jer avion ne može da čeka na nas”, prenosi Smit reči svedoka, dodajući da se konvoj odvezao dalje do Fuše-Kruje.

Stigli su kasno noću jer je put je bio užasan.

“Objasnio nam je da je vozio do ranča u blizini varoši. Posle nam je u razgovoru rekao da su tamo našli četiri Arapina i dva Albanca, koji su došli takođe sa severa, iz Bajram Curija. Dva Arapina su bili u uniformama OVK. Rekao nam je da je u kući bio užasan smrad, i da su svuda po zidovima bile ispisane molitve iz Kurana. Zatvorili su Srbe u jednu sobu”, napisao je Smit.

Sledeće jutro “B”, njegov kolega vozač i “treći tip” su se vratili nazad na područje Kosova i Metohije.

Tokom povratka ih je “treći tip” upozorio da o svemu ćute i da će biti dobro nagrađeni. On im je objasnio da su rat i haotični vakuum koji je nastao po završetku rata bili izvanredna situacija za “biznis”, da već imaju isuviše “porudžbina” i da im je Mahmut bio od velike pomoći u ubeđivanju “klijenata” da oni nisu prevaranti.

“Treći tip” je rekao da je suvozač “B” rekao da “ih” ni on sam ne voli, ali da plaćaju dobro i da mu je suvozač na pitanje “koga njih”, odgovorio “klijente”.

U izveštaju se navodi da je treća isporuka obavljena posle trodnevne pauze jer je druga grupa OVK uzela kombi svedoka “B” i obavili su jednu vožnju do Kukeša, da bi se vratili istog dana.

Svedok “B” je 18. jula obavio još jednu “isporuku” tri srpska zarobljenika iz Suve Reke. “Treći tip” im se pridružio pred granicu u drugom kombiju, a potom je prešao u kombi koji je vozio “B”.

U drugom kombiju su takođe bila dva srpska zarobljenika. Sve zajedno su ih odvezli u Bićaj, gde su ih isporučili lokalnom “čoveku” koji je radio za “jedan čuveni klan” i istog dana su se vratili u Prizren kada su naredbodavci svedoku “B” dali uslovni odmor do 19. avgusta, ali je u tom periodu njegov zamenik sa “Trećim tipom” obavio nekoliko “isporuka” sa druge dvije grupe OVK da bi ga tog dana pozvali da im se javi hitno.

“Tog 19. avgusta prvo su se odvezli do Landovice, a potom do sela Pirane gde su se zaustavili u blizini reke Barde. Tu su preuzeli 10 do 12 zarobljenih Srba i ukrcali ih u kamion, ovaj put je to bio crveno-prašnjav “volvo” kamion. Potom su između Pirane i Landovice pokupili još šest-sedam zarobljenih Srba – navodi se u izveštaju.

Svedok je naveo da im je “Treći tip” objasnio da je ovako lakše da ih sve pokupe u grupi i prebace ođednom u Albaniju jer njihov “posao” postaje sve osetljiviji i da je bolje da se ne “kockaju” sa KFOR-om i ostalim frakcijama OVK.

Stigli su u Kukeš isti dan i prespavali su na seoskom gazdinstvu, gde je već bilo pet srpskih zarobljenika.

Sledeće jutro “Treći tip i kolega svjedoka “B” produžili su do Burela sa četvoro srpskih zarobljenika u kombiju, dok su ostali u oblasti Kukeša.

Ovog puta su otišli u drugi kraj Burela, u jednu kuću koja je iznutra izgledala kao mala medicinska klinika sa ogromnim prizemljem koje je ličilo na restoran.

Smit je naglasio da je “Treći tip” rekao da se većina ljudskih organa isporučuje na Bliski istok, posebno u Damask. “To je Sirija”, objasnio je on i dodao da su neprestano lokalnim naoružanim ljudima isporučivali zarobljene Srbe.

U tom objektu “B” je uočio jednog muškarca tamne kože i sa bradom, koji je verovatno bio Arapin.

Svedok “B” i druga dvojica su proveli noć u drugom kraju Burela i sledeći dan su otišli u Tiranu, gde je “Treći tip” posetio Mahmuta i Arapina koga je “B” video tokom prve posete.

Ostali su sledeći dan u Tirani, a potom se vratili na Kosovo i Metohiju, i to je bilo sve.

Kolega vozač svedoka “B” mu je rekao da je on u okviru drugih grupa OVK prebacio oko 60 srpskih zarobljenika u Albaniju, ali da je samo polovina njih “korišćena” za trgovinu organima.

On je dodao da su neki od njih bili podvrgnuti medicinskim pregledima i testiranjima u Kukešu i Bićaju, kao i da su Mahmut i njegovi prijatelji, “Treći tip”, visoki zvaničnici OVK i albanski gangsteri zaradili čitavo bogatstvo, dok su njima davali “mrvice hleba”.

“Kolega vozač” nije verovao u Mahmutovu priču da su imali visoke troškove zbog toga što su morali da “unajmljuju avion” i da ljudski organi ne mogu zauvek da ostanu u frižideru.

“Na kraju mi je svedok rekao da su Baškim Ibrahimi i Azem Hodža bili zaduženi na albanskoj strani za ovaj “biznis” i da su radili za iste “ljude” koji su organizovali šverc oružja za OVK u toku rata. Nije hteo da imenuje “krupne ribe”. Takođe nije rekao skoro ništa o učešću OVK u svemu ovom, ali je napomenuo da su veoma “važni ljudi” bili uključeni u ovaj posao, i da ne sme više ništa da kaže jer se plaši za bezbednost porodice”, dodao je Smit.

On je preneo da mu je svedok rekao da su čak i neke albanske devojčice katolikinje sa severa Albanije bile kidnapovane i da su, umesto da budu poslate u Italiju da se bave prostitucijom (što je do tada bila praksa), poput mnogih drugih bile takođe iskasapljene kako bi im bili uzeti organi.

Posle te zadnje “isporuke”, svedok “B” nije obavio više nijedan transport, ali je rekao da veruje da se “biznis” tamo i dalje nastavlja, ali bez transfera preko granice. O jednoj stvari je bio apsolutno siguran, a to je da “Atlantska OVK brigada” nije imala ništa sa ovim “biznisom”, preneo je Smit.

U nastavku dokumenta koji je dostavljen Srni navedena je Smitova prepiska-dopis izvesnom predstavniku Unmik administracije koja je zavedena pod oznakom “strogo poverljivo” i počinje “UJEDINJENE NACIJE Interna administracija UN Kosovo UNMIK Referenca: DOJ/DIR/2774/pec/03 od 12. decembar 2003. godine” sa natpisom “Dragi gospodine Sač”.