Važni događaji u Srbiji koji su se odigrali na Sretenje, Prvi srpski ustanak 1804. i donošenje Ustava 31 godinu kasnije, dva su prelomna događaja koja su obeležila dalji tok istorije srpskog naroda, a koja u sebi sadrže dve borbe, oslobodilačku i slobodarsku, kaže za „Vesti“ istoričar prof. dr Momčilo Pavlović i ističe da je obeležavanje ovog datuma u Srbiji od velike važnosti za identitet naroda ma gde živeo.
Ti značajni istorijski datumi, prema njegovim rečima, označavaju sa jedne strane početak borbe za oslobođenje od turske vlasti, a sa druge samostalno uvođenje određene zakonitosti u tada autonomnoj kneževini Srbiji i njeno ustavno uređenje.
– Izazovi sa kojima se suočavao srpski narod, tada i kasnije, kao što su borba za celovitost države i njen teritorijalni integritet, ali i borba za dostojanstvo Srbije i njenog naroda, prisutni su delom i danas. Na Balkanu smo i danas upisani tamo gde smo uvek i bili, na svim mapama sveta, ali smo kao retko koja stara, ali i moderna evropska država, izuzev možda Poljske i Rumunije, uvećavali i smanjivali svoju zemlju – priča Pavlović.
Momčilo Pavlović napominje da su prioritetni zadaci Srbije očuvanje mira, jačanje ekonomije i porast životnog standarda.
– Samo nas pobede na svim planovima čine priznatim i značajnim. Setimo se reči srpskog vladara tokom čije je vladavine 1878. godine Srbija postala nezavisna država, kralja Milana Obrenovića koji je kazao: „Spolja mudri, unutra čvrsti, to je politika Srbije.“
Obeležavanje Sretenja je, prema rečima ovog istoričara, od značaja za kulturno-istorijski identitet Srba koji je inkorporirao, s pravom se može reći, dva najznačajnija događaja u poslednjih nešto više od dva veka.
– To su buna protiv Turaka koja je 74 godine kasnije, 1878, kulminirala međunarodno priznatom nezavisnošću Srbije, kao i donošenje Ustava Knjaževstva Serbije 1835. u Kragujevcu, na Kneževoj livadi. Ovi događaji su važni zato što je, u tom trenutku, bez obzira što je Srbija bila autonomna kneževina u sastavu Otomanskog carstva, reč bila o oslobođenju od ropstva i početku ustavnosti Srbije, to jest o uređenju njene državne strukture. Bez obzira na to što je Sretenjski ustav suspendovan posle svega šest nedelja, od tog momenta do danas Srbija je ustavna država i od tada se neprekidno može pratiti razvoj naše ustavnosti – rekao je Pavlović
On ukazuje da je Srbija od tada promenila 13 ustava od kojih su neki bili demokratski, neki oktroisani, ali, kako navodi, bitka onih koji se bore za ustavna prava i očuvanje ustava i onih koji se bore za promenu ustava traje do danas.
Duhovno jedinstvo
Prof. dr Momčilo Pavlović u osvrtu na strategiju državne i nacionalne politike i odgovoru na brojne izazove, ukazuje da su potrebni oni koraci kojima će se Srbija prilagoditi međunarodnim okolnostima i ukrštenim odnosima velikih sila u svetu.
– Moramo da izgradimo državu po meri vitalnih interesa naroda koja štiti celovitost zemlje, ali i duhovno jedinstvo srpskog naroda, ma gde on živeo. Ti koraci su da se aktivno učestvuje u međunarodnim odnosima, da Srbija bude pozicionirana na najbolji mogući način prema najmoćnijim zemljama, najpre evropskim, a onda i ostalim i prema velikim silama. Ono što je najvažnije, svetu treba predstaviti novo lice Srbije, moderne, demokratske, stabilne, koje će potpuno izbrisati negativnu propagandu iz devedesetih godina prošlog veka kada je Srbija optuživana za ratove i predstavljana kao glavni krivac za razbijanje nekadašnje Jugoslavije, da bi potom bila strahovito i surovo kažnjena i oduzimanjem dela teritorije.
Kuća nasred puta
Momčilo Pavlović ističe da Srbiju čekaju izazovi i u bližoj i u daljoj budućnosti, da su ogromni, ali ne zavise samo od nje i njenih građana.
– Istorija ne miruje. Ona nameće stalno nove probleme, a kada je reč o nama, važnu ulogu igra specifičan položaj Srbije na Balkanu. I, onda u 19. veku, i sada smo na prelazu od Istoka ka Zapadu i obrnuto – ukazuje ovaj istoričar uz napomenu da istorija i geografija prostora umnogome opredeljuju našu sudbinu.
Sutra – Sretenje, praznik slobode i demokratije (3): Kolevka identiteta
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
