Na testovima iz srpskog jezika i matematike, koji su rađeni na probi državne mature, sudeći po nezvaničnim rezultatima, niko od maturanata u Srbiji nije osvojio maksimalan broj poena. Konačni rezultati još nisu poznati, ali prema onome što su nam rekli direktori škola i nastavnici koji su ispravljali testove, maksimum od 36 bodova iz matematike i 30 iz srpskog jezika – bio je nedostižan cilj.
Najbolje rezultate iz oba predmeta ostvarili su đaci Matematičke gimnazije u Beograda, u kojoj je maksimum osvojenih poena iz matematike bio 35, dok su neki učenici imali po 34, 33 i 32. Iz srpskog jezika đaci ove škole od maksimalnih 30 osvojili su 28 bodova.
U ovoj gimnaziji 70 odsto učenika kao izborni predmet uzelo je fiziku, a od maksimalnih 48 bodova jedan učenik osvojio je 47, a više njih između 40 i 47 poena.
– Lično bih volela da su rezultati još bolji, ali ja sam stroga i zahtevna – kaže za naš list direktorka Matematičke gimnazije Mirjana Katić. – Uverena sam da će na zvaničnoj državnoj maturi motivacija biti mnogo veća, a rezultat bolji.
Istovremeno, u Gimnaziji u Čačku, u najelitnijem odeljenju, samo je jedna učenica stigla do 24 poena iz srpskog jezika. Najmanji broj osvojenih bodova je 11.
– U našem odeljenju su najbolji đaci koji se spremaju za upis na prestižne fakultete, ali znanje koje su pokazali nije na zadovoljavajućem nivou – kaže nam Aleksandra Mišić, profesorka srpskog jezika. – Upoređivali smo ocene sa polugodišta i zaključili da su deca koja su imala četvorku iz srpskog na polugodištu test uradila za trojku.
Profesorka Mišić kao jedan od razloga za slabiji rezultat vidi u nedostatku motiva, jer od probnog testa đacima ništa ne zavisi, ali smatra da je i onlajn nastava jedan od krivaca.
– Mi smo se baš mučili sa časovima na daljinu. Ja sam im “Anu Karenjinu” predavala onlajn, to nije imalo nikavog smisla. Ima dece koja najveći deo gradiva upamte na času i to su odlični đaci, a na onlajn nastavi to nije moguće – kaže ova profesorka.
S druge strane, njena koleginica Sanja Perovanović, koja predaje srpski jezik u čačanskoj Medicinskoj školi, zadovoljna je rezultatima.
– Maksimalan broj poena u našoj školi je 22 i to je veoma dobro, s obzirom na to da je reč o stručnoj školi – kaže ona za naš list.
– Mi imamo pet smerova i na svim je bilo đaka sa po 22 poena, a najmanji broj bodova bio je pet i to su imala samo dva učenika.
U Prvoj ekonomskoj školi u Beogradu, maksimalan broj bodova iz matematike je 13.
– Zadaci su bili nešto teži. To je gradivo koje su učili tokom celog školovanja – kaže za “Novosti” direktor Mile Saković.
On, međutim, ističe da je pokazano bolje znanje iz četiri stručna predmeta – statistika, osnovi ekonomije, poslovna ekonomija i računovodstvo – pa je 70 odsto dece osvojilo dvocifren broj poena.
– Ova generacija je dve godine časove slušala na daljinu i to će se odraziti na njihovo školovanje do kraja fakulteta – smatra Saković, uz napomenu da se nisu spremali za test jer nisu imali motiv.
NISU RAZUMELI ZAHTEVE U TEKSTU
Svi sagovornici ukazuju da su deci najteže padali zadaci koje je trebalo čitati, bilo da je reč o tekstualnim zadacima iz matematike ili tekstovima iz srpskog jezika i književnosti. Ističu da su većinu takavih zadataka učenici preskakali ili jedva jedanput čitali, ali i tada ih, uglavnom, nisu razumeli.
