Zahvaljujući donatorima iz celog sveta, mahom čitaocima “Vesti”, koji su im prošle jeseni pomogli da same, bez ikog svog, prežive u zabitim i potpuno opustelim selima na Rogozni, Pešteru i Goliji, starice Miljojka Aksentijević, Stana Minić, Feha Ćosović, Kata Bašić i Kimeta Grišević ovih dana poručuju da su srećne što su još žive.
Isto tako i što su uspešno pregurale surovu zimu i na nogama dočekale proleće. Ipak, nadaju se da će im dobri ljudi pomoći da ponovo obnove zalihe namirnica, sredstava za higijenu i lekova. Nadaju se i da će im, kao mnogo puta do sada, donatori pomoći da plate struju, da na vreme pripreme ogrev, da nabave po koju kokošku…
– Iskrena da budem, da poslednjih godina nije bilo donacija dobrih ljudi iz naše dijaspore pocrkale bi od studi, gladi i bolesti. Ti ljudi praktično nas izdržavaju i produžavaju nam život. Svaka od nas ima više od 80 godina, nemamo nikakva primanja, a predaleko smo od grada i nemamo nikakvih mogućnosti da bilo šta radimo i zaradimo.
Dve i po decenije nisam bila u Novom Pazaru, a poslednji put kada me je lekar pregledao, bilo je to pre 12 godina. Ne treba nama mnogo, malo jedemo, a osim za lekove drugih troškova nemamo. Ipak, sve ono što smo dobile tokom jeseni polako se istopilo, duga je zima, a troškova uvek ima – priča zabrinuto starica Stana Minić iz Dragočeva na Rogozni, kojoj društvo pravi samo mačak Šaro.
Njoj su, podsećanja radi, naši čitaoci pomogli da kupi krevet, dušek, posteljinu, televizor, šporet i frižider, ali i da nabavi kokoške koje tokom zime nije mogla da izdržava. Ipak, ne napušta je nada da će ovih dana nabaviti nove.
– Imam još nešto “ušteđevine” koju sam dobila prošle godine za adaptaciju kuće. Nadam se da ću uspeti da malo utoplim moju straćaru, a da će mi dobri ljudi pomoći da obezbedim ogrev za iduću zimu, da platim struju i nabavim namirnice i najpotrebnije lekove. Zahvalna sam svima koji mi pomažu, život su mi produžili dobri ljudi, hvala im unapred, Bog neka ih čuva – priča baka Miljojka Aksentijević iz Žunjevića na Goliji.
Štićenica Humanitarnog mosta “Vesti” dugo je i starica Feha Ćosović iz sela Braćak na Pešteru koja, takođe, ne krije radost što je na nogama dočekala proleće. Naši čitaoci svojevremeno su joj pomogli da utopli krov nad glavom i bez mnogo problema prezimi surovu peštersku zimu.
– Najviše mi treba za lečenje i povremene odlaske lekaru u Sjenici i Novom Pazaru. Sve što sam prošle godine dobila vremenom se potrošilo. Nadam se da će mi dobri ljudi pomoći da poživim i opstanem na Pešteru još koju godinu – kaže baka Feha.
Da je dobri ljudi nisu zaboravili brine i usamljena starica Kimeta Grišević iz Belih Voda podno Golije.
– Nisam mnogo dobila prošle jeseni, ali mi je pomoć čitalaca “Vesti” mnogo značila, jer sam je potrošila na namirnice i lečenje. Nadam se da će me se dobri ljudi ponovo setiti. Unapred im se zahvaljujem, a do neba sam im zahvalna i za sve što su do sada učinili za mene – naglašava ova baka sa padina Golije.
Od Hida, Gorana i Marinele
Prva pomoć posle duge zime bakama na Rogozni, Pešteru i Goliji stigla je od dvoje mladih ljudi (Gorana Bekića i Marinele Panić) iz Beograda, koji su ih posetili i uručili im skromne poklone. Isto tako i od humanitarca Hida Muratovića koji im je, uprkos lošim putevima, dopremio kafu, šećer, brašno, ulje i druge najneophodnije namirnice, što je usamljene starice veoma obradovalo.
Sve se potrošilo
– Nemam zdravstvenu knjižicu, nemam lekove, nemam novca za odlazak u grad i preglede u privatnim ordinacijama. Ponestalo je i brašna, ulja, šećera i drugih namirnica, a nakupio se i dug za struju, brinem kako ću sve to rešiti – žali se baka Stana Bašić iz zabitog Svilanova na Goliji i nada se da će joj, kao i prošle godine, u pomoć priteći čitaoci “Vesti” kojima je, kako naglašava, najzahvalnija što je još živa.
