Holivudski filmovi, jeftine serije i razni časopisi često zamućuju našu percepciju o seksu, ljubavi i vezama. Srećom, postoji empirijska studija o tom pitanju koja odvaja tračeve i mitove od stvarnosti.
Socijalni psiholozi sa Univerziteta u Torontu istražili su seksualni život 1900 učesnika studije. Oni su očekivali odgovor na pitanje šta čini srećan seksualni život?
Sreća nije u brojkama – već u trudu
U osnovi, njihovo istraživanje je otkrilo da se seksualno zadovoljstvo u dugotrajnim vezama usredsređuje na našu želju da radimo na svojim seksualnim problemima i svojim seksualnim očekivanjima, kako to naučnici nazivaju.
Oni koji su imali manje krute i idealističke poglede na “srodne duše” i druge implicitne teorije o seksualnosti bili su srećniji sa svojim partnerom u spavaćoj sobi.
– Znamo da su nesuglasice kada je reč o polnim odnosima vremenom neizbežne. Vaš polni život je poput vrta i treba ga zalivati i negovati da bi se održavao – kaže autorka studije Džesika Maksvel, šef Odseka za psihologiju Univerziteta u Torontu.
Njihovo istraživanje otkrilo je da polni život para često ima razdoblje ‘medenog meseca’ od oko dve do tri godine. Nakon toga, sledi tendencija smanjenja seksualnog zadovoljstva. Istraživači kažu da je od tog važno na svoj seksualni odnos gledati kao na nešto otvoreno za raspravu i promene.
Ključno je prihvatai promene, a ne kritikovati
Kao što Maksvel objašnjava, ovo je u oštroj suprotnosti sa romantizovanim idejama o srodnim dušama i ‘romantičnim sudbinskim pričama’ koje odnose predstavljaju kao statičnu i unapred zadatu stvar. To može dovesti do toga da ljudi osećaju da bi veza jednostavno trebala da prestane ako u seksu stvari ne stoje kako treba. U stvarnosti je to nešto na čemu se može raditi.
– Ljudi koji veruju u seksualnu sudbinu koriste svoj seksualni život kao barometar koliko je dobra njihova veza i veruju da su problemi u spavaćoj sobi jednaki problemima u odnosu u celini – dodaje Maksvel objašnjavajući da ljudi koji veruju u promene ne samo da veruju da mogu da rade na svojim seksualnim problemima, već im ne dopuštaju da utiču na zadovoljstvo u vezi.
Učestalost seksa po godinama
Prema podacima prikupljenim kroz veliko istraživanje američkog Instituta Kinsi, ovo je prosek učestalosti seksa s obzirom na životno doba. Rezultati se tumače kao “normala”, iako manja odstupanja ne moraju da znače nešto nužno loše ili dobro.
Problem nikad nije samo u seksu
U brojnim brakovima bez seksa elementarni problem nije sami seks, već nedostatak empatije i razumevanja supružnika koji ga odbija ili nikad ne inicira. Da ima više razumevanja, taj neko prihvatio bi da postoji problem i pokušao da nađe neko rešenje za njega. Ignorisanje svega, čini da se druga strana oseća odbačeno, nedostaje osećaj bliskosti i počinju zameranja i frustracije.
Način na koji se pristupa problemu ima veliku važnost, ističe psihijatar Rejčel Susman. Verbalni napad po pravilu rezultira kontranapadom.. Najgore što se može reći je ‘šta nije u redu s tobom?’ ili ‘kakav si ti to muškarac/žena?’.
– Ako se problem pomene na miran način, uz čašu vina i najbolje namere za rešavanjem, partneri koji se još vole imaće saosećanja za onog drugog i želeti da radi na problemu. Ako toga nema, većinom se odnos ne isplati spašavati – ističe Susman.
