Duže od tri godine pomagali su čitaoci "Vesti" iz Amerike, Australije, Kanade, Nemačke, Švajcarske i mnogih drugih evropskih zemalja supružnicima Miodragu i Slađani Dunjić, pukoj sirotinji iz zabite Banovice, podno Peštera, da sagrade novu kuću i da svoje četiri prelepe devojčice: Dijanu (6), Milicu (5), Dušicu (4) i Jelenu (2) izvuku iz sobička trošne straćare koja je prokišnjavala i pretila da im se dok spavaju sruši na glave. Kada smo objavili prvu priču o njima, desetine naših čitalaca želela je da ih čuje i da im pomogne, odmah su stigli i prvi prilozi, a na intervenciju pokojnog potpredsednika Vlade Srbije Jovana Krkobabića, koji je, uprkos narušenom zdravlju, i sam poželeo da dođe u Banovicu, Miodrag je dobio i posao u novopazarskoj ispostavi Srbijašuma.
Kamen po kamen, ciglu po ciglu, Miodrag i Slađana su odvajajući od usta uspeli da kuću pripreme za ukrovljenje i taman kad su pristizale nove donacije naših čitalaca i kad je postalo izvesno da će se useliti pre zime, dogodila se tragedija: Miodrag je iznenada poginuo, stotinak metara od kuće dok je sa rođakom Zoranom prevozio građu za krovnu konstrukciju. Traktoru su otkazale kočnice, sleteli su u provaliju i obojica na licu mesta ostali mrtvi.
– Bio je to za mene i decu težak šok, umesto da završavamo kuću i slavimo useljenje, mi smo ostali bez glave porodice, a da ne govorim da smo i deo prikupljenog novca morali da potrošimo za Miodragovu sahranu. Ostala sam sama u planini, sa četiri sitna deteta o kojima je trebalo brinuti. Mislila sam da nam se ceo svet srušio i da za nas više nema ni spasa, ni nade – priča Slađana dok sednimo u jednoj od soba ukrovljene i pristojno uređene kuće.
– Zahvaljujući humanitarcu iz Novog Pazara Hidu Muratoviću, koji je uvek bio uz nas, reporterima "Vesti", novim donacijama iz inostranatva, pokretu Dveri i pomoći komšija iz obližnjih sela Janča i Bele Vode, kao i nekoliko humanih Novopazaraca, Srba i Bošnjaka, ovo posebno moram da naglasim, nekako sam se organizovala i pre zime uspela da ukrovim kuću, a sada, nekoliko meseci kasnije, i da se u nju uselimo… Žao mi je što Miodrag, mučenik, nije dočekao da se zajedno sa decom radujemo. Maštali smo o toploj sobi, frižideru, televizoru i kupatilu i, evo, sve smo dočekali, samo njega nema. Deca me stalno pitaju: Kad će tata da se vrati? Najstarija Dijana će iduće jeseni u školu već je shvatila šta nam se desilo. Moramo dalje, moramo se boriti i opstati u ovom bespuću, sada mi je najvažnije da deca budu dobra i zdrava i da krenu u školu – naglašava Slađana uz molbu da još jednom prenesemo njenu veliku zahvalnost svim dobrim ljudima koji su im pomogli.
– Nisu to obični ljudi, već – heroji, neki su odvajali od svoje plate da bi pomogli nama koje nikada nisu videli. Nadam se da će moje devojčice porasti, da će završiti škole i imati svoja primanja od kojih će morati (tako ću ih učiti i vaspitavati) da pomognu sirotinji u nevolji – poručuje Slađana Dunjić.
|
Viki i Ugljanin
I otac i majka |
