Kada smo objavili prvu priču o njima, desetine naših čitalaca želela je da ih čuje i da im pomogne, odmah su stigli i prvi prilozi, a na intervenciju pokojnog potpredsednika Vlade Srbije Jovana Krkobabića, koji je, uprkos narušenom zdravlju, i sam poželeo da dođe u Banovicu, Miodrag je dobio i posao u novopazarskoj ispostavi Srbijašuma.
I otac i majkaBanovica je zabito selo, od asfaltnog puta Novi Pazar – Sjenica udaljena je 15 kilometara, pola je solidan makadam, a ostatak zemljani seoski put. Selo je zimi često odsečeno od sveta, pa Slađana brine kako će deca (20 kilometara putem ili šest kilometara prečicom kroz šumu) u udaljenu školu u Osaonici. Nada se da će biti popravljen put i da će školski kombi dolaziti bar do susednog sela Janča. Slađana, koja je postala i otac i majka deci, namerava da kupi kravu i kozu, ima vrt i nešto šume i nada se da će od toga moći da žive. |
Kamen po kamen, ciglu po ciglu, Miodrag i Slađana su odvajajući od usta uspeli da kuću pripreme za ukrovljenje i taman kad su pristizale nove donacije naših čitalaca i kad je postalo izvesno da će se useliti pre zime, dogodila se tragedija: Miodrag je iznenada poginuo, stotinak metara od kuće dok je sa rođakom Zoranom prevozio građu za krovnu konstrukciju. Traktoru su otkazale kočnice, sleteli su u provaliju i obojica na licu mesta ostali mrtvi.
– Bio je to za mene i decu težak šok, umesto da završavamo kuću i slavimo useljenje, mi smo ostali bez glave porodice, a da ne govorim da smo i deo prikupljenog novca morali da potrošimo za Miodragovu sahranu. Ostala sam sama u planini, sa četiri sitna deteta o kojima je trebalo brinuti. Mislila sam da nam se ceo svet srušio i da za nas više nema ni spasa, ni nade – priča Slađana dok sednimo u jednoj od soba ukrovljene i pristojno uređene kuće.
– Zahvaljujući humanitarcu iz Novog Pazara Hidu Muratoviću, koji je uvek bio uz nas, reporterima "Vesti", novim donacijama iz inostranatva, pokretu Dveri i pomoći komšija iz obližnjih sela Janča i Bele Vode, kao i nekoliko humanih Novopazaraca, Srba i Bošnjaka, ovo posebno moram da naglasim, nekako sam se organizovala i pre zime uspela da ukrovim kuću, a sada, nekoliko meseci kasnije, i da se u nju uselimo… Žao mi je što Miodrag, mučenik, nije dočekao da se zajedno sa decom radujemo. Maštali smo o toploj sobi, frižideru, televizoru i kupatilu i, evo, sve smo dočekali, samo njega nema. Deca me stalno pitaju: Kad će tata da se vrati? Najstarija Dijana će iduće jeseni u školu već je shvatila šta nam se desilo. Moramo dalje, moramo se boriti i opstati u ovom bespuću, sada mi je najvažnije da deca budu dobra i zdrava i da krenu u školu – naglašava Slađana uz molbu da još jednom prenesemo njenu veliku zahvalnost svim dobrim ljudima koji su im pomogli.
– Nisu to obični ljudi, već – heroji, neki su odvajali od svoje plate da bi pomogli nama, koje nikada nisu videli. Nadam se da će moje devojčice porasti, da će završiti škole i imati svoja primanja od kojih će morati (tako ću ih učiti i vaspitavati) da pomognu sirotinji u nevolji – poručuje Slađana Dunjić.
Viki i UgljaninSlađanu i decu su prošle godine posetili tada ministar Sulejman Ugljanin i poznata pevačica Viki Miljković, a u više navrata posećivali su je i čelnici grada Novog Pazara. Svi oni smatraju da ona bez supruga Miodraga neće moći da sa decom opstane u udaljenoj Banovici i da mora bliže gradu. Gradska skupština dodelila joj je tri ara placa u naselju Deževski put u Novom Pazaru blizu novosagrađene škole "Meša Selimović", Viki je obećala akciju za izgradnju kuće u ovom naselju, a Ugljanin pomoć Slađani pri zaposlenju. Šta će biti od ovih obećanja još se ne zna, Slađana i deca do daljeg ostaju u Banovici u svojoj kući i pod sigurnim krovom.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
