Nakon svetske premijere na 70. Berlinalu, gde je dobio nagradu publike u programu Panorama i priznanje ekumenskog žirija, film “Otac” Srdana Golubovića, imao je tu čast da otvori aktuelni 48. beogradski FEST, na kome je oduševio i domaću publiku. Film sa Goranom Bogdanom u glavnoj ulozi govori o čoveku kome su zbog siromaštva oduzeli decu.
Srdan Golubović rođen je 1972. u Beogradu, gde je odrastao uz svoju baku i njene, kako kaže, pravične i poštene vrednosne norme. Potiče iz filmske porodice. Njegov otac Predrag takođe je bio filmski reditelj i Srdan je ceo život slušao o poslu kojim se bavi. Od malih nogu je imao ideju da se bavi režijom. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Za vreme studija snimio je više kratkih igranih filmova, među kojima je najpoznatiji kratki igrani film “Trojka”, koji je 1994. osvojio Zlatnu medalju grada Beograda za najbolji debitantski film na Festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma. Film “Trojka” učestvovao je na festivalima u Tel Avivu, Birmingemu, Lionu, Čikagu.
Režirao je i treću priču iz omnibusa “Paket aranžman”, pod nazivom “Herc minuta”, generacijskog rokenrol filma koji se s velikim uspehom prikazivao u domaćim bioskopima. Tri puta je učestvovao na Berlinskom festivalu, sa filmovima “Klopka”, “Krugovi” i “Otac”.
– Berlin je mesto gde film dobija šansu da se sretne sa vrlo obrazovanom, probirljivom i specifičnom publikom – izjavio je Golubović.
Sve filmove koje je do sada radio, radio je sa skoro sa istom ekipom. Kada je 2001. godine sa filmom “Apsolutnih sto” osvojio deset međunarodnih nagrada dobio je etiketu, nova rediteljska zvezda! Sa “Klopkom” (2007), filmom koji je svetsku premijeru imao na Berlinskom festivalu, osvojio je 23 međunarodne nagrade, bio u užem izboru za Oskara za najbolji strani film. Sa “Krugovima” je prokrstario svetom osvajajući nagrade i odlične kritike.
Svrstavaju ga u jednog od najpoželjnijih muškaraca sa domaće javne scene.
– Kada sam bio mlađi, u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim, imponovale su mi liste najpoželjnijih muškaraca i to je donekle normalno. Danas mi prija što se nekim mladim ljudima sviđaju filmovi koje radim, dopada im se što sam uporan i tvrdoglav u svojoj želji da nešto napravim.
U braku je sa producentkinjom Jelenom Mitrović, a njihov život izgleda kao na filmskoj traci. Oboje predaju na Fakultetu dramskih umetnosti, a svaki slobodan trenutak provode uživajući sa sinom Balšom, u druženju sa prijateljima po ušuškanim beogradskim kafićima, u omiljenim serijama, filmovima, knjigama. Živi u srcu Beograda, na Dorćolu, a u slobodno vreme siđe do Dunava, gde šeta pored reke sa porodicom.
Odaje utisak staloženog čoveka, iako za sebe kaže da nije takav.
– Inače sam temperamentan, mada se s tom svojom osobinom borim i trudim se da je nekako kontrolišem. Svako od nas ima jednu sliku za javnost, a drugu privatno.
Ističe da je posao filmskog reditelja glamurozan onog trenutka kada dođe do premijere, crvenog tepiha, festivala, nagrada, punog Centra Sava, intervjua… Međutim, kako kaže, sve ono što prethodi tome uopšte nije glamurozno i ovo je jedan mukotrpan posao koji zahteva ogromno ulaganje i posvećenost.
