Dvadeset dva minuta hodanja ili neke energičnije fizičke aktivnosti anuliraju dugo sedenje i održavaju srce – ističu lekari.
Stručnjaci su uočili veću verovatnoću od preuranjene smrti kod ljudi koji dugo sede zbog kancelarijskih poslova ili pred televizorom.
Kao protivtežu tome, oni preporučuju “umerene aktivnosti”, poput vrlo brzog hodanja (6,5 kilometara ili brže), intenzivna čišćenja – poput pranja prozora, zatim vožnju bicikla brzinom od 16-19 kilometara, igranje badmintona…
Postoje i intenzivne aktivnosti poput planinarenja, trčanje brzinom od 9,5 kilometara ili brže, rad u vrtu lopatom, brza vožnja biciklom, igranje fudbala, košarke ili tenisa.
U sklopu nove studije, objavljene u onlajn verziji časopisa “Britanski žurnal sportske medicine”, stručnjaci su proučili podatke prikupljene kod 11.989 osoba iz Norveške, Švedske i SAD, starijih od 50 godina, od kojih su polovinu činile žene.
Pokazalo se da je 5.943 aktera istraživanja svakodnevno provelo nešto manje od 10,5 sati sedeći, dok ih je 6.042 sedeći provelo oko 10,5 ili više sati.
U sklopu petogodišnjeg praćenja ispitanika umrlo je njih 6,7 odsto ili 805 osoba.
Istraživanje je pokazalo da fizičke aktivnosti u trajanju od 22 minute svaki dan neutrališu negativne posledice sedenja i otklanjaju rizik od prerane smrti zbog dugotrajnog sedenja.
Autor istraživanja Edvard Sagelv, sa norveškog Arktičkog univerziteta, navodi da su naučnici otkrili da je veći rizik od preuranjene smrti uočen samo u onoj grupi osoba koja je dnevno sedila više od 12 sati.
Studija je pokazala da svaki minut umerene do intenzivne fizičke aktivnosti smanjuje rizik od preuranjene smrti. To znači da je taj rizik bio manji kod aktera koji su dnevno vežbali i manje od 22 minuta, na primer deset minuta. I to je bilo korisno – ističu lekari.
