Dosad najmasovnija Evropska smotra Srba u dijaspori i regionu okupila je oko 3.000 učesnika koji su se dva puna dana borili za trofeje “Vesti”, ali su se i družili i zabavljali u srpskoj prestonici.
Takmičenje nije moglo da prođe bez rodbine koja živi u Srbiji i koja je svaki nastup proživljavala emotivno kao i sami takmičari. U Beogradu se okupilo “šareno” društvo sa svih meridijana, a neumorni reporteri našeg lista tokom vikenda popričali su sa mnogima od njih. Ko je sve došao na Smotru, kakvi su im utisci, ko ih je bodrio, da li su zadovoljni svojim rezultatom i gostoprimstvom domaćina i organizatora, čitajte samo u “Vestima”.
Kada njihova unuka Jelena Žujović (21) obuče narodnu nošnju, Boško i Jovanka Lazić ne mogu da sakriju uzbuđenje. Svaki put kada ona zaigra kolo, zaigra i njihovo srce od sreće. Na ovogodišnju Evropsku smotru folklora u Centar Sava stigli su iz Zrenjanina kako bi pružili podršku Jeleni koja od rođenja živi u Nemačkoj, ali i svim njenim prijateljima iz SD Dunav iz Hohajma.
– Kad god ona nastupa negde u Srbiji, mi obavezno dođemo da gledamo. Ništa nam nije daleko, jer svaki put kad je vidimo ovako lepu, u nošnji, na sceni, meni je srce veliko kao kuća. Ma rečima ne mogu da opišem taj osećaj. Suze uvek same krenu. Emocije me preplave svaki put, ali to je jače od mene. Ona je divna, pametna, obrazovana i vredna devojka, drži do svog porekla i mi samo možemo da budemo najponosniji što je naša – ispričala je Jovanka Lazić za “Vesti”.
Boško je od suza radosnica jedva uspeo da kaže koju reč. Kaže, svaki put mu je knedla u grlu kad njegova Jelena nastupa.
– Ma mnogo sam srećan. Iako živi u inostranstvu, tamo je rođena i odrasla, nije se odrodila od svog porekla. Mene raduje što održava srpski duh, što igra folklor i ponosna je na svoje korene. Nastup na Smotri je bio baš dobar. Nije što je moja unuka, nego su stvarno imali sjajnu koreografiju. Znam da su se vredno pripremali cele godine. Ponosan na svu ovu decu – sa suzama u očima priča Jelenin deda Boško.
Kako kaže, ima šestoro unučadi.
– Svi žive u Nemačkoj. Patim što mi nisu bliže, što nemam priliku više vremena da provedem s njima. Mnogo mi nedostaju. Oni ipak često i rado dolaze pa nekako pobedimo tu daljinu. Ali deo srca uvek fali. Sa suzama ih ispraćam i dočekujem – kaže Boško.
Jelena je rođena u Nemačkoj, ali je ponosna na svoje poreklo.
– Moj otac je iz Bijelog Polja, a mama iz Zrenjanina. Iako sam ceo život tamo, mnogo volim da dolazim u Srbiju. Nigde mi lepše nije nego kod bake i deke. To je period u godini koji uvek jedva čekam, jer je sve posvećeno familiji, druženju, prijateljima kojih ovde imam dosta – rekla je Jelena.
Folklor igra već šest godina jer je za nju to nešto najlepše što postoji u srpskoj tradiciji.
– Divno je upoznavanje običaja iz različitih krajeva Srbije. Dosta putujemo, družimo se, stekla sam mnogo prijatelja na folkloru i na tome sam zahvalna. Zaista je to jedna magija koju samo mi folkloraši možemo da razumemo – priča Jelena.
Drugarice od detinjstva
Nataša Erkić (18) jedna je od najbližih Jeleninih drugarica iz SD Dunav. Druže se od detinjstva, a zajedno su odlučile da krenu na folklor. Danas ih pored prijateljstva, veže i ljubav prema folkloru. Natašina mama je poreklom iz Tuzle, dok je otac iz Bijeljine.
– Rodila sam se u Nemačkoj, ali roditelji su u meni usadili tu ljubav prema svojoj zemlji. Mnogo volim da dolazim ovde i baš mi se dopada što je Smotra u Beogradu. Trudim se kad god dolazim na raspust da posetim što više lepih gradova bivše Jugoslavije – ispričala je za “Vesti” Nataša.
