Sasvim je lepo u Parizu poznavati Radojicu Markovića, predsednika Udruženja Montenegro iz pariskog predgrađa Roni su Boa. Skroman, jednostavan, nenametljiv, lako mu je prići, lako drugima prilazi. Od sebe je zauvek odgurnuo zlobu. Istina, nije dvometarske visine, ali mu je ispružena ruka, kojom svesrdno pomaže svima, mnogo duga, zato ga širokogrudo prihvata parisko predgrađe Roni su Boa. Njihov je žitelj, pa su mu na upućenu molbu odmah dodelili svečanu opštinsku salu za koncert Folklorno proleće.
U tom mestu, nastanjenom sa 45.000 stanovnika, nema naših folklornih udruženja. Ako nema, mogu da dođu, pa se Radojica povezao sa SKD Izvor, koji deluje pri pariskoj parohiji Sv. Sava. Oni su odmah rado pomogli, pozvali i druge folkloraše, pa su se na sceni našli i igrači dršutava Oro, Biseri i ŠC “Jelena Anžujska”. Zasvirao je i orkestar Balkan, a u publici i Francuzi i naši, svi se uvezali u klupko, kao da su isti i – svima godilo. Još kad su na stolove počeli da stižu produkti roštilja i izazovno zamirisali ….
Naravno, super veče.
– Oduvek smo bili zajedno, moji najbolji prijatelji u Francuskoj su Srbi. Ovde živim od 1970. godine. Miodrag Ignjatović je iz Begaljice, drugar bez kojeg ne mogu. Brane Avramović je iz Makedonije. Eto tri najbolja druga, skoro pola Jugoslavije. I ostao sam isti. Ta različitost i ravnopravnost su deo mene. A i u Beogradu mi je porodica – referiše Radojica.
I poetesa Dana Dodić bila je drag gost.
– Atmosfera je sjajna. Meni je puno srce kad smo zajedno i složni.
Radojica neizmerno zahvaljuje SKD Izvor i predsednici Dubravki Stijović. Lepe reči šalje i na adrese društava Biseri, Oro i “Jelena Anžujska”, pa oslika “oni su nam krila i fenjer u rasejanju”.
Trajalo je podugo. Ponoć odmicala. Folklorna društva Pariza i pariskog regiona izveli su kola našeg podneblja, devojačka pevačka grupa Izvora je pesmom približila maticu, a orkestru Balkan, majstorima melosa kojeg nasleđeno nosimo u sebi, dodeljen je jednodušan kompliment:
“Predivni”!
– Hvala svima koji su se okupili, prodali smo 500 ulaznica, bilo je 200 učesnika, uživao sam – referiše Radojica.
U završnici su pitali Radojicu za narednu igranku, a on kratko: “Biće.”
Opštinari u gostima
Radojica ima i dubok naklon Opštini Roni su Boa, gradonačelniku Žan-Pol Fokoneu, njegovom zameniku Pjeru Olivijeu Karelu i za još desetak funkcionera iz Opštine Roni su Boa koji su bili prisutni na priredbi. On zahvaljuje i
Žulijanu Bašaru, predsedniku Opštine Sen Grasjen, potpredsednici Patriciji Luz i još troje njihovih saradnika koji su takođe došli.
– Neprocenjiva je saradnja koju Montenegru već deceniju omogućava Opština Roni su Boa. Podržavaju nas na svakom koraku. Kad organizujemo manifestaciju, obavezno su uz nas. Kad zovem goste – uvek imam mesta i za njih, kad oni zovu goste – ima mesta za naše ljude – kaže Radojica.
Možemo zajedno
Radojica je veoma zahvalan Dejanu Šestoviću, poslaniku u Opštini Sen Grasjen, koji je i savetnik za crnogorsku dijasporu za Francusku i Monako. Dejan je u Udruženju Montegro Radojici desna ruka. Nekad bivši rukometni golman, reprezentativac Jugoslavije. Dejana u veoma lepoj uspomeni čuvaju klubovi, čije je boje branio u Francuskoj. Na primer:
“Vrhunac karijere bio je kad nam je došao Dejan Šestović. Ključna ličnost u našem timu, spojio je znanje, ljubav prema dresu, humor neophodnu za relaksaciju, a i sklonost prema spektaklu, da se ekipa vidi, da se pamti. Nekako nam je bio sve”, piše u analima rukometnog kluba Eglantan Vierzon.
Tokom koncerta Folklorno proleće, gde je stigao sa suprugom Sanjom i predstavio je:”Moja polovina, ali bolja”, ocenio je:
– Divno veče! Srbija i Crna Gora su još jednom dokazale da mogu zajedno.
