O seoskim mobama kojih više u Srbiji nema, ili se organizuju u znak nostalgičnog sećanja na minula vremena, dosta se toga zna, ali nakon svake priče ostaje gorak utisak da je zamiranjem ovakvog oblika obavljanja najvažnijih seoskih poslova na neki način zauvek u zaborav otišao i važan deo srpske tradicije.
Međutim, sudeći po onome što radi Nikola Mijailović iz sela Vojkovci kod Topole reklo bi se da mobe, ipak, nisu u potpunosti zaboravljene već da su samo dobile drugačiju formu usklađenu sa vremenom koje živimo.
Dvadesetdevetogodišnji Nikola je već davno odlučio da svoju sreću pronađe u selu, na imanju od dvadesetak hektara rodne zemlje koja mu je ostala iza oca i dede i, kako kaže, nije pogrešio.
– Nije lako obrađivati dvadeset hektara zemlje, od čega je ove godine pod pšenicom bilo oko četiri hektara, ali, verujte mi te poslove obavljam sa zadovoljstvom. Već nekoliko godina unazad, u selu, svojim kombajnom koji je star tridesetak godina, žanjem komšijama, prijateljima i svima drugima kojima je potrebno potpuno besplatno. Ne kažem da mi novac nije bitan, ali novac za žetvu ne uzimam jer smatram da tako treba i da tako pomažem svojim rođacima, komšijama i prijateljima, ali i sebi.
Cena žetve pšenice ove godine iznosi oko 100 evra po hektaru i prema najobičnijoj računici, reklo bi se da Nikola u sezoni žetve već godinama gubi po hiljadu-dve evra, ali ovaj plemeniti mladić drugačije razmišlja.
– To se samo čini da sam na gubitku. Jer, pre svega, ne mogu da dozvolim da komšijama žito ostane na njivama i da propadne njihova muka. Ali, isto tako, ovo govorim iz iskustva, niko od mojih komšija mi nije ostao dužan ni jedan jedini dinar. Zapravo, ja njima požnjem žito, a kada ja radim neke veće poslove komšije i zvane i nezvane dođu da mi pomognu. Na ovaj način sam pomalo i nesvesno obnovio čuvene seoske mobe, ali na malo drugačiji način. U selu se svi ispomažemo jer nam je tako lakše i jeftinije i stvaramo neke bezuslovne prijateljske veze – naglašava Nikola Mijailović, koji je zbog ovakvog razmišljanja i rada stekao veliko poštovanje meštana ovog, ali i okolnih sela.
Srbija bi pevala…
Zadovoljan je Nikola onim što radi i kako radi, ali zadovoljstvo ne kriju ni meštani, među njima i Bojan Mijailović.
– Za nas je ovakav oblik mobe od velike važnosti jer na vreme skidamo žito sa njiva, a uz to i besplatno. Nikola je skroman, te neće da kaže, ali kakav je u vreme žetve, takav je i u vreme košenja, baliranja i drugih važnih poljoprivrednih poslova. Jednostavno, svojim načinom rada je zaslužio poštovanje koje uživa iako na selu niko nikome nikada ne ostaje dužan. Danas ti meni učiniš, sutra, ili kada dođe vreme, uslugu vraćam bez nekog posebnog merenja ko je kome više učinio. Da je u srpskim selima više ovakvih kakav je Nikola Srbija bi nam pevala i bilo bi mnogo manje zaparloženih imanja…
