Dok političari u Srbiji i Hrvatskoj i dalje vode svoje političke “velike bitke” neosetljivi na muke običnog naroda, dotle je upravo taj, običan narod odlučio da stvari preuzme u svoje ruke, pa je tako, od prošlog septembra, grupa Hrvata okupljenih na Fejsbuk stranici Ljudi za ljude, veći deo svojih aktivnosti posvetila pomoći Srbima u Hrvatskoj.
Poslednja akcija ljudi dobre volje iz Zagreba, Vukovara, Rijeke, Dubrovnika… okončana je krajem prošle godine u selu Donji Klasnić kod Gline.
Zahvaljujući solarnim pločama – donaciji nekadašnjeg stanovnika Banije koji živi i radi u Panami, baka Ljuba Obradović, 88-godišnja starica napokon je dobila struju i to – posle 58 godina u mraku!
– Dobro je. Preporodila sam se. Još da mi se rešiti onih vragova, čini mi se da bih ozdravila. Ne daju mi mira po noći. To su ko konji – kuka ova starica misleći na puhove i ostale štetočine koji se razmile po noći, pa joj ne daju da spava.
Rešenje – ultrazvučni uređaj za teranje glodara uskoro stiže, kao i nova peć na drva.
– Ne treba ništa više. Ne morate se za mene više boriti – odgovorila je skromno ova starica, rasplakavši mnoge ljude u regionu, ali i širom sveta.
Umesto toga, dobila je još. Naime, s penzijom od 74 evra malo toga je mogla sebi da priušti, pase u akciju uključila jedna privatna firma iz Varaždina koja se obavezala da će joj svaki mesec uplaćivati još toliko. Nije puno, ali je za ovu nesrećnu ženu to dar s neba.
Branka Bakšić Mitić, dogradonačelnica Gline, kroz smeh kaže da je među osnivačima Ljudi za ljude zapravo “jedina Srpkinja među Hrvatima”, a onda i objašnjava da je Fejsbuk stranu osnovalo slovom i brojem troje ljudi, a da se tek kasnije priključio veliki broj volontera.
Ova žena je na gradskoj funkciji već nekoliko godina i od tada, priznaje, vodi borbu protiv vetrenjača kako bi pomogla preostalom srpskom življu na Baniji.
– Glina je nekad bila većinski srpska sredina. Prema popisu iz 1991, ova opština je 24.040 stanovnika od toga 13. 975 Srba i 8.041.00 Hrvata. Danas brojimo oko 6.800 stanovnika od toga oko 1.800 Srba sa važećim dokumentima. Tragedija je što ovaj deo Banije napušta svako ko ima gde da ode. Ostali su mahom stari od kojih su svi digli ruke – priča u jednom dahu ova nesvakidašnja žena.
Jedan od osnivača Ljudi za ljude, Mateja Medlobi, magistar socijalne politike iz Zagreba kaže da se u celu priču uključila da bi pomogla onima kojima je pomoć potrebna ne gledajući u krštenicu, odnosno da li je neko Srbin ili Hrvat. Od septembra 2018. do danas pomogli su ljudima iz Gline, Lošinja, Varaždina i još nekim mestima po Dalmaciji i Slavoniji.
Pomogli i navijači Cibone
Zvuči neverovatno, ali ova organizacija je uspela da pomoć za Srbe prikupi i na jednoj košarkaškoj utakmici Cibone.
– Kontaktirali su nas iz uprave Cibone sa željom da se uključe u naše akcije i tako su prihod s jedne utakmice namenili nabavci građevinskog materijala, hrane i sličnog. I navijači su, naravno, znali kome će ići pomoć, a ovim putem samo mogu još jednom da se zahvalim i Ciboni i svima koji su tada pomogli – kaže Mateja Medlobi i dodaje da su reakcije i u drugim delovima Hrvatske, ali širom dijaspore veoma pozitivne.
– Javlja nam se veliki broj i građana i privatnih firmi, ali i organizacija kako bi se uključili i to nas veoma veseli – kaže Medlobi.
Na naše pitanje da li su svesni da deluje prilično nestvarno ono što rade, ova mlada žena odmahuje rukom.
– Ne zanima nas politika i naš cilj nije da tražimo krivce, već uključivanje što većeg broja ljudi koji će pomoći i time pokazati da u Hrvatskoj postoji solidarnost i empatija. Cilj je glasno reći da niko ne bi trebalo da bude prepušten sam sebi, samoći, nedostatku hrane ili nezadovoljavajućim životnim uslovima – ističe Mateja Medlobi.
Muk srpskih političara
Suosnivač Ljudi za ljude i zamenica gradonačelnika Gline Branka Bakšić Mitić ne krije da je u Hrvatskoj najviše na udaru srpskih političara zato što bez dlake na jeziku kaže da ih muka sunarodnika ne zanima.
– Novac koji dobijaju za rešavanje problema Srba ne završava na pravim adresama, a pritom ih muka običnog čoveka uopšte ne zanima. Slično je i sa Srbijom. Krajem 2017. sam pisala Ambasadi Srbije u Hrvatskoj objasnivši težak položaj sunarodnika u nekim glinskim selima, a posebno što neki od njih i dalje žive bez struje. Nikada nisam dobila odgovor – kaže ogorčeno Bakšićeva, koja za svoje humanitarne aktivnosti ne arči opštinski – već svoj novac.
Tako je pre dve nedelje digla kredit i kupila automobil sa pogonom na sva četiri točka kako bi uopšte mogla da stigne do nekih zabačenih mesta.
Krov za četvoro dece
– Ranije su srpska sela u okolini Gline imala kućne brojeve do 220, a danas su to naselja u kojima živi tek po desetak, mahom starijih ljudi. Od kada sam kupila automobil redovno ih obilazim. Naravno, da ne bude zabune, sama točim gorivo. Niko mi ne daje ni pare za ovo što radim – priča ova neobična dogradonačelnica.
Kaže da je samo nekoliko dana pošto je došla na tu funkciju čula za tragičnu sudbinu porodice sa četvoro dece iz Drenovca, koji su dobili “obnovu kuće”, ali bez ijedne cigle ili krova.
– Ta deca su svakodnevno išla do škole više kilometara. Samo do mosta koji je napravio njihov otac ima dva kilometra. Otac je tu ostavio i čamac na obali da bi deca presvukla kaljavu obuću i otišla pristojno odevena za nastavu. Pozvala sam prijateljicu koja je i novinarka na jednoj televiziji i posle tog priloga im je ne samo sagrađena kuća, već više ne moraju da se preoblače – priča naša sagovornica.
Kaže da je posle ovog slučaja shvatila da je takvih primera puno, a posebno ljudi koji i 23 godine od kraja rata još nemaju struje.
– Na početku je bilo 10 tih porodica, a preostalo ih je još tri. Zarekla sam se da ću kako znam i umem i njima da pomognem – kaže ova žena i objašnjava da se i do sada snalazila “kako je znala i umela”.
Jednoj porodici je struja dovedena zahvaljujući njenom prijatelju koji živi i radi u Kanadi.
– Ispričala sam mu slučaj i poslala predračun za solarni panel i on ga je platio. Pri susretu sa nekim prijateljima iz Zagreba ispričala sam im za probleme tih ljudi u mom kraju i oni su odmah predložili da osnujemo grupu na Fejsbuku, a zatim se i sami rastrčali kod svojih prijatelja i poznanika u prikupljanju pomoći. Sada članove imamo u velikom broju gradova po Hrvatskoj, a ono što me raduje jeste da se veoma brzo uključila i dijaspora: od Kanade, Nemačke do Austrije. Verujem da će ih posle teksta u vašim novinama biti mnogo više – kaže Branka Bakšić.
Stvari nisu crno-bele
Izokola pitamo i ko više pomaže: Srbi ili Hrvati, ali naša sagovornica ne kalkuliše.
– I kada je reč o Hrvatskoj, ali i o dijaspori uglavnom je više Hrvata. Nažalost, Srpsko nacionalno veće koje dobija novac za pomoć ugroženoj srpskoj populaciji ništa ne čini. To potpisujem za ovaj deo Banije. Možda je drugde drugačije. Jednostavno, nikoga nije briga za malog čoveka – ogorčeno primećuje.
Koliko su članovi Ljudi za ljude ozbiljni u svom naumu svedoči bezbroj fotografija i radosnih lica kad im se pomogne.
– Navijači Cibone su znali za koga se novac prikuplja i nisu štedeli. To samo pokazuje da stvari nikad nisu crno-bele – veli dogradonačelnica i najavljuje nove akcije.
Umesto novca – predračun
Pritom, Branka ističe da od ljudi dobre volje nikad ne traže novac, već je procedura sasvim drugačija.
– Ukoliko su nekoj porodici potrebni prozori, odem do firme koja se time bavi i tražim predračun koji fotokopiram ili pošaljem preko društvenih mreža, pa donator to plati. Slično je i kada je reč o svim drugim akcijama koje smo imali.
Pismo ambasadi ostalo bez odgovora
U pismu, koje je Ambasadi Srbije poslala 7. novembra 2017. godine, Branka Bakšić se požalila na konkretne probleme, taksativno navodeći ona domaćinstva koja u 21. veku nemaju struju, ali podsetila na teške životne prilike preostalog srpskog stanovništva u ovom delu Banije.
“Stupanjem na dužnost zamenice gradonačelnika iz redova srpske nacionalne manjine i obilaskom terena veoma me je rastužila činjenica da na području Gline još neka domaćinstva u 21. veku nemaju osnovne uslove za život – bez struje su, bez vode, bez sanitarnih uslova. Neka domaćinstva nisu napustila svoje kuće nakon rata, što znači da su bez struje više od 22 godine, drugi su u statusu povratnika, pa njihova agonija traje kraće, ali i oni su bez struje više od 10 godina. Svaki pojedinačni slučaj ima svoje specifične karakteristike”, navodi na početku pisma u kome su taksativno nabrojani svi slučajevi Srba koji žive u mraku. Pritom, to nije ni delić problema sa kojim se meštani sela oko Gline i dalje susreću.
“Brojni su i nerešeni problemi naših sunarodnika koji nisu ostvarili pravo na stambeno zbrinjavanje, bilo u obliku dodele u najam stana ili kroz dodelu građevinskog materijala za obnovu porodičnih kuća”, stoji između ostalog u ovom pismu u kome se navodi i slučaj braće Korać, Dragana i Đure koji su se vratili iz izbeglištva na zgarište. Primio ih je komšija, ali je u međuvremenu prodao tu kuću.
Braća su u više navrata upućivala zahteve za obnovu, ali nikad nisu dobila bilo kakav odgovor.
“Nadležnom organu upućen je i zahtev za hitnim stambenim zbrinjavanjem kako bi se porodici osigurao privremeni smeštaj, ali i ta je molba još nerešena, radi čega se nadam kako bi uz Vašu pomoć trebalo pokušati ubrzati rešavanje njihovog problema”, stoji u pismu bez odgovora srpskoj ambasadi.
