Nišliju Nebojšu Jovanovića životni put je odveo u Žeks, mali francuski grad nadomak švajcarske granice i Ženeve. Tamo već godinama drži školu stranih jezika i uživa u radu sa mladim ljudima. Ipak, svoj rodni grad nikad ne zaboravlja i uvek mu se rado vraća. A nedavno je odlučio da svoju posetu upotpuni i obraduje četiri učenika niške Gimnazije “Stevan Sremac” i stipendira njihov desetodnevni boravak u Francuskoj tokom letnjeg raspusta.
Đaci će tokom posete učiti francuski jezik u Nebojšinoj školi, ali i upoznavati znamenitosti i prirodne lepote Francuske i Švajcarske, koja je u neposrednoj blizini.
Kako je Nebojša ispričao za “Vesti”, i sam je pre 20 godina bio učenik ove gimnazije, pa nije bilo teško odlučiti odakle će izabrati stipendiste.
– Odrastao sam u toj gimnaziji. Bio sam prvak Jugoslavije u francuskom jeziku 1996. godine. Tada, kao i sada, obožavao sam taj jezik. To je odredilo moj životni put, pa sam postao profesor francuskog jezika i književnosti. Pokrenuo sam svoju školu, radim posao koji volim i u kome uživam svakog dana. Ne postoji lepši dar u životu nego kad možete da uživate u svom poslu, a ja sam taj poklon dobio – započinje Nebojša svoju priču.
Nagrada najboljima
Kako kaže, odluku o izboru đaka koji će doći u Francusku prepustio je svojoj profesorki francuskog iz gimnazijskih dana, koja je “krivac” što se zaljubio u taj jezik.
– Ona i danas predaje i izabrala je svoje najbolje đake, one koji učestvuju na republičkim takmičenjima i nižu uspehe. To su deca koja se spremaju za studije tog jezika, i za njih je sjajna prilika da borave u zemlji gde se francuski govori i upijaju ga. Oni će imati prijem u opštini grada, svakoga dana će ići na nastavu francuskog u prepodnevnim časovima, a popodne će biti rezervisano za razne aktivnosti. Upoznavaće grad, posetiće Ženevu koja se nalazi u neposrednoj blizini. Ići će u nacionalni park, na planinu Juru, a imaće priliku i da se upoznaju sa čarima francuskog kulinarstva. Biće to zanimljivih 10 dana druženja i sticanja novih znanja – kaže Nebojša.
Svi da pomognemo
Kako kaže, uvek kad ljudi čuju za njegovu ideju da dovede srpske đake u Francusku, dobije pozitivne reakcije.
– Kakve drugačije mogu da budu?! Uvek je lepo kada nekoj vrednoj i pametnoj deci možete da priuštite neko lepo iskustvo. A jezik se najbolje uči boravkom na tom govornom području. Tu će moći da oprobaju svoja do tada stečena znanja, usavrše ih i vrate se kući s divnim uspomenama. Ja se veoma radujem i jedva čekam da ih ugostim. Siguran sam da će ovakvo iskustvo za njih biti dodatna motivacija da budu što uspešniji – rekao je Nebojša.
On skromno ističe da njegov postupak nije ništa posebno.
– Smatram da svako od nas ko živi preko granice, ako ima mogućnosti, treba da pomogne razvoj svoje zemlje.Eto, ja mogu da ponudim nastavu francuskog jezika. I siguran sam da bi to uradio svako u mojoj situaciji – zaključuje Nebojša.
Govori 11 jezika
Nebojša kaže da je plan da nakon toga i celo filološko odeljenje oseti slično iskustvo i da pokloni stipendije što većem broju đaka. Inače, Nebojša govori 11 jezika, a četiri predaje. U njegovoj privatnoj školi jezika u Žeksu postoji mogućnost učenja čak 15 jezika.
Humanisti iz školske klupe
Učenici Gimnazije “Stevan Sremac” zaslužili su Nebojšin gest ne samo dobrim učenjem, nego isto toliko velikim srcem. Divan primer je bio kada su odigrali predstavu “Putujuće pozorište Šopalović” niškom u Pozorištu lutaka. Predstava je bila humanitarnog karaktera jer je novac od karata bio namenjen za lečenje novinara Aleksandra Nikolića koji se u Turskoj lečio od leukemije. Ova predstava, u režiji profesorke književnosti Danijele Gašević, niške gimnazijale odvela je i na takmičenje dramskih sekcija Srbije.
Inače, Gimnazija “Stevan Sremac” ove jeseni obeležava 141. godišnjicu od osnivanja. Tom prilikom, mladi glumci pokazali su koliko dobro vladaju i nemačkim, izvođenjem predstave na tom jeziku, kao i komada “Kafana kod slomljenog srca” niškog pisca Branislava Jankovića, a održano je i takmičenje u besedništvu.
Ipak, najlepše je bilo kada je ceo kolektiv pokazao koliko je lišen sujete: profesori su seli u klupe, a gimnazijalci su im održali predavanje.
I naši čitaoci uz đake
Primer dobre prakse kada je u pitanju podrška vrednim đacima su uvek i “Vesti” i naša redovna rubrika Humanitarni most. Tako, na primer, anonimni dobrotvor O. V, iz Sidneja, već godinama svakog meseca bez izuzetka šalje stipendije za vredne ičenike gimnazije iz Orahovca na Kosovu, kao i za đaka pešaka Stefana Pendića sa Golije. Tu je i redovna dobrotvorka M. E, iz Frankfurta. koja poslednjih godina pomaže vrednog studenta Bojana Mijatovića iz Novog Grada, koji je pre nekoliko godina ostao sam sa majkom, kada mu je otac preminuo.
