Svake četiri sekunde u svetu neka osoba dobije dijagnozu Alchajmerove bolesti od koje pati na desetine miliona ljudi. Naučnici širom planete uhvatili su se koštac s ovom nemani novog doba, a među njima je i dr Miloš Popović, direktor Istraživačkog tima Rehabilitacionog centra u Torontu (TRC).
Ne odustaje od želje da što više pokori oboljenje, koje mnogi nazivaju “kradljivcem sećanja”. Ova pošast postepeno smanjuje sposobnost mozga da pravilno funkcioniše, izazivajući nepovratni gubitak pamćenja, sposobnosti govora, svesti o vremenu i prostoru, kao i promene u ponašanju i na kraju dovode do gubitka sposobnosti za staranje o sebi.
Dr Popović je pre 28 godina iz Beograda došao u Torontu s diplomom elektronskog inženjera da bi završio doktorske studije iz bioinženjeringa. Potom je u Cirihu kraće vreme radio na rehabilitaciji pacijenata s oštećenjem kičmene moždine. Vratio se u Toronto gde je izgradio briljantnu karijeru bioinženjera, profesora i naučnika. Kolege ga iz milošte zovu “rock star-scientist” .
Uvaženi stručnjak je i direktor i suosnivač novog instituta CRANIA, a nosilac je brojnih priznanja u Kanadi, Americi i Švajcarskoj – Nagrada profesionalnih inženjera Ontarija 2008, Medalja za istraživanje i razvoj, Pronalazač godine 2013. i 2014…
Tokom izlaganja na nedavno održanoj Konferenciji pod nazivom “Iskoreniti Alchajmerovu bolest”, dr Popović se najpre zahvalio dobrotvorima Valteru i Mariji Šreder i njihovoj deci na donaciji od 20 miliona dolara:
– Ovaj novac će i te kako doprineti napretku istraživanja degenerativnih procesa u mozgu – otkrivanju uzroka, kao i olakšanju simptoma Alchajmera, ALS (amiotrofična lateralna skleroza) i Parkinsonove bolesti.
Potom se osvrnu na rad Instituta CRANIA koji je osnovao zajedno sa dr Tafikom Valijanteom, neurohirurgom i naučnikom. Njihov rad se zasniva na ispitivanju električnih stimulacija delova mozga koji mogu da promene ili modifikuju određene funkcije. Na primer, određene stimulacije mogu da ublaže takozvani tremor (Parkinsonova bolest), ali i da smanje učestalost epileptičnih napada.
Dr Miloš Popović smatra da elektronski mogu da se tretiraju samo bolesne ćelije. Zajedno sa dr Valijanteom radi na pronalasku implanta koji bi dao novu energiju delovima mozga pogođenim Alchajmerovom bolešću, kao i da obnove mrežu nerava. Zanimljivo je da je dr Valijante operisao nekoliko srpskih pacijenata. To su bili teški, višesatni zahvati koji su se, srećom, završili uspešno. Jedna starija Srpkinja ovom lekaru, uvek na godišnjicu operacije, u znak zahvalnosti duže od decenije na poklon donosi domaće kolače!
Nakon konferencije u TRC , održana je svečanost povodom otkrivanja table kojom je odata počast donatorima Mariji i Valteru Šrederu. Osim dr Popovića, predavači na ovom skupu su bili dr Kit Fargo, klinički istraživač iz Čikaga i gerijatrijski psihijatar dr Andera Jaboni iz Toronta.
Dok su prva dvojica izlagača akcenat stavila na preventivne mere, rano otkrivanje uzroka i sprečavanje napredovanja bolesti, dr Jaboni je pričala o humanističkom pristupu obolelima u ustanovama za starije osobe.
Svi učesnici su se složili da su neurodegenerativne bolesti mozga još enigma za nauku i da nedostatak potpunijeg razumevanja skrivenih mehanizama koji su “okidači” sprečavaju efikasne tretmane.
Zračak nade
Dr Fargo je uneo zračak nade i u svom izlaganju koncentrisao se na pomake u fokusu s pukog olakšavanja simptoma na otkrivanje uzroka, razvitku “antitela” i pronalalasku biomarkera koji objektivno pokazuju patološke promene u mozgu. Dao je rezime poznatih činjenica o Alchajmerovoj bolesti, otkrivenoj 1906. Nemački neurolog Alojz Alchajmer prvi je opisao sindrom demencije koji je po njemu i dobio ime. Od tog doba pa sve do 1990, nažalost, nije bilo mnogo pomaka u naučnim otkrićima o ovoj boljci. Onda su otkriveni biomarkeri koji mogu da detektuju početak formiranja “karijes” naslaga na mozgu i zapletenih – umršenih niti proteina. Započeti su eksperimenti koji obećavaju mnogo.
Alarmantni znaci
U tipičnim slučajevima Alchajmerova bolest počinje sa smetnjama u pamćenju, teškoćama nalaženja reči ili izmenama raspoloženja. Simptomi koji upozoravaju jesu: zaboravnost, smanjena moć planiranja i rešavanja problema, smetnje u obavljanju svakodnevnih zadataka, dezorijentisanost, problem s apstraktnim mišljenjem, gubljenje stvari, slabo rasuđivanje, promene raspoloženja…
