Štrbac je naveo da je Marković (57), rođen u opštini Beli Manastir i da je izbegao u Doboj, a uhapšen je 1. septembra ove godine na ulasku iz BiH u Crnu Goru, na graničnom prelazi Sitnica. Do izručenja Hrvatskoj bio je u ekstradicionom zatvoru u Spužu.
Štrbac kaže da hrvatsko pravosuđe u Osijeku traži Markovića, čije ime se nalazi na grupnoj optužnici koja obuhvata pedesetak Srba iz Baranje kojim se pripisuju ratni zločini nad civilima u Hrvatskoj.
Štrbac je naveo da je Marković bio pripadnik policije SAO Krajine i da je privodio ljude u lokalnu policiju, ali da nije optužen za ubistvo.
On kaže da se Marković, prema rečima njegove rodbine, ne oseća krivim i da se nije protivio izručenju, jer želi da skine optužbe sa svog imena, te da smatra da nije nikakav greh što je bio pripadnik policije SAO Krajine i što je obavljao svoju dužnost.
"Maltretiranje je veoma širok pojam u hrvatskom pravosuđu kada je reč o Srbima. Maltretiranjem se smatra i kada nekoga uguraju u policijska kola prilikom privođenja", rekao je Štrbac.
Spektakulrana hapšenja Srba, pa oslobađanje
On smatra da bi najverovatniji ishod za Markovića trebalo da bude da ga optuže za oružanu pobunu, a potom oslobode u skladu sa hrvatskim zakonom o amnestiji, kao što se desilo u više sličnih slučajeva.
Štrbac je podsetio da je do sada, po hrvatskim potrernicama, širom sveta uhapšeno 148 Srba pod optužbom za ratne zločine, a da je samo u ovoj godini uhapšeno njih 20.
On je naveo da su izručena 43 Srbina, od čega je za njih 18 obustavljen postupak zbog nedostatka dokaza ili zbog prekvalifikacije dela.
"Toliki broj oslobađanja i obustava postupaka govori koliko su površno rađene hrvatske optužnice, na osnovu kojih se širom sveta spektakularno hapse Srbi, da bi po izručenju Hrvatskoj bili oslobođeni, zbog nepostojanja dokaza za ratni zločin", dodao je Štrbac.
