Građani Srbije su u 2020. godini internet najviše koristili za čitanje vesti, a najmanje za igrice, pokazuje istraživanje Evrostata, evropske agencije za statistiku.
U čitanju tih sadržaja Srbija je sa skoro tri četvrtine u trendu sa zemaljama EU, gde gotovo isti broj građana na internetu prati vesti. Razlike ima i u internet igricama, pošto u Srbiji zbog njih ide na internet jedna petina, a u EU je taj procenat malo iznad trećine.
Među srpskom populacijom, koja ima internet u dobu od 16 do 74 godine, blizu 75 odsto koristi da pogleda onlajn vesti i časopise, 70 procenata prati televiziju i video sadržaje, 44 odsto sluša muziku, dok 21 procenat igra ili kopira i uzima igrice. Anketa otkriva još jednu zanimljivu stvar, a to je da žene u Srbiji češće “ulaze” na informativne portale od muškaraca.
Opasna zavisnost
Zorana Marinović, IT stručnjak u hotelijerstvu, smatra da je procenat pokrivenosti internetom u Srbiji na zadovoljavajućem nivou i ima velikog potencijala ako se ulaže u brzi i održivi razvoj pristupnih mreža.
– U internoj sferi, u odnosu na trend EU, uklopivi smo, ali svakako da imamo konkurentski
pritisak – ocenila je ona za “Vesti”.
Internet, kaže, polako ali sigurno potiskuje svaki aspekt našeg života!
– Svakodnevno smo na društvenim mrežama, čitamo, igramo igrice, virtuelno se družimo, kupujemo. To nam je postala svakodnevica. U proseku dnevno provedemo minimum tri sata koristeći internet mrežu, a Evropljani, prema statistici, proveravaju svoj telefon više od šest puta za sat. Moramo uzeti u obzir i da prosek godina kad se dobija prvi telefon, tablet ili bilo koji smart uređaj, iznosi četiri godine. Svakako da je internet postao centar naših života, zabave, komunikacije, druženja – navela je naša sagovornica i osvrnuvši se na korišćenje interneta napomenula da danas mnoge klinike širom Evrope nude specijalizovane tretmane lečenja od bolesti zavisnosti internet generacije.
U zemljama EU, 74 odsto koristi internet zbog čitanja vesti i časopisa i to je najveća aktivnost u 15 članica EU, dok u onlajn muzici uživa 61 odsto. U Estoniji, Finskoj, Hrvatskoj i Češkoj, internet je za čitanje tih sadržaja koristilo je minimum 90 odsto onih koji imaju net. Najmanje je kod Rumuna (48 odsto) i Bugara (58 odsto).
U Rumuniji se najmanje sluša i muzika putem interneta jer to čini 44 odsto, dok čak 77 odsto Danaca i Finaca na internet ide zbog slušanja i kopiranja muzičkih sadržaja. Rumuni
su neslavni rekorderi i u praćenju onlajn i TV sadržaja jer to čini svega 37 odsto, a slede
Bugari sa 44 odsto. Najviše na net zbog televizije i onlajn sadržaja idu Holanđani i Kiprani, čak 95 odsto, pa Finci i Maltežani sa 93 odsto.
Druženje nema zamenu
Onlajn igrice su najpopularnije u Holandiji gde ih je 56 odsto ispitanika igralo ili skidalo. Slede Malta i Danska sa 47 odsto, a najmanje zaluđenika za igrice je u Bugarskoj i Poljskoj, ispod 20 odsto.
Istraživanje je pokazalo porast broja srpskih domaćinstava koja imaju internet, a taj
procenat je sa 64 odsto 2015. skočio u 2020. na 81 odsto što je za 0,9 odsto više nego 2019.
U EU je pristup internetu 2020. došao na 91 odsto domaćinstava, ili 10 procenata više nego 2015. Razlika u procentima od zemqe do zemlje je prilična, pa u Holandiji internet
ima skoro svaka kuća, odnosno 97 odsto, dok je u Bugarskoj najmanja, manja za dva
procenta i od Srbije i iznosi 79 odsto.
Rada Milinović, brend menadžer, mšljenja je da “internet pismenost” u Srbiji može da bude i boqlja. Napominje i da nije merodavna pokrivenost aparatima i uređajima, već procenat onih koji umeju da ih koriste.
– I pored dostupnih informacija i sadržaja na internetu, stanovništvo u Srbiji više je okrenuto ličnim kontaktima i druženju. Jedino bih kao ugroženu grupu navela omladinu koja je praktično postala zavisna od novih tehnologija – ukazala je za “Vesti”.
Ona smatra da će se nastaviti trend da internet potiskuje druženje i da će u skorijoj
budućnosti postati vid primarne komunikacije.
Stariji “kulturniji”
Iako mladi u Srbiji prosečno više koriste internet u kulturne svrhe, procenat onih koji onlajn čitaju vesti i časopise je za petinu veći među starijom populacijom. Istraživanje Evrostata je pokazalo da internet u kulturne svrhe, a posebno za praćenje vesti više koriste oni koji žive u gradovima, imaju visoko obrazovanje i veća mesečna primanja. U većini zemalja obuhvaćenih istraživanjem internet u kulturne svrhe više koriste muškarci nego žene.
Virtuelno pola nacije
U Srbiji net svakog dana koristi 3.750.000 ljudi, pokazalo je poslednje istraživanje
Republičkog zavoda za statistiku, objavljeno u jesen 2020. Prema frekvenciji upotrebe, internet je koristilo 78,4 odsto pojedinaca, a procenat internet populacije koja poseduje nalog na društvenim mrežama 71,2 odsto. U 2020. godini je više od trećine, odnosno 37 odsto internet populacije koristilo usluge e-uprave, a tokom tri meseca 2020. je 36,1 odsto kupovalo robu ili usluge putem neta.
