Srpski studenti, postdiplomci, doktori i doktorandi koji se školuju ili usavršavaju na Univerzitetu u Getingenu nedavno su organizovali poučno i zabavno Veče srpske kulture.
Gosti studenti i prijatelji Srbije iz više zemalja sveta, najviše iz Nemačke, Rusije, Irana, Avganistana, Maroka, Italije, Turske, Poljske, Crne Gore, BiH, Hrvatske i Makedonije, po srpskoj tradiciji na ulazu su dočekani slatkim i rakijom. Organizatori uglavnom medicinari, za svoje goste su spremili proju, pršutu, ajvar, ćevape, gibanicu, sok od zove, palačinke i domaći džem.
Skupu je prisustvovao i koordinator Simo Nenadić, prevodilac i profesor srpskog jezika, koji je u gradu nobelovaca (ukupno 46) proveo ceo radni vek i koji u ovom gradu podržava sve srpske manifestacije.
Program i prezentaciju sjajno su vodili Petar Bokan, doktorand fizike iz Pančeva, dr Mirela Vatić, naučni saradnik Univerziteta Getingen, poreklom iz Bačke Palanke, studentkinje molekularnih sistema Iva Pavlović iz Bora i Doroteja Ilić iz Beograda, Nataša Sabatoš, master student iz oblasti zaštite bilja i agrokulture iz Ruskog Krstura, Katarina Vasić, student master programa iz kardiovaskularne nauke iz Kragujevca i Moskovljanka Valerija Kapkova, saradnik Internacionalne kancelarije Univerziteta Getingen.
Petar Bokan je prisutne slikama s projektora proveo kroz srpsku istoriju. Kratko i sažeto govorio je o vinčanskoj kulturi, Konstantinu Velikom, stvaranju prve srpske države, zlatnom dobu Nemanjića, o Svetom Savi, manastirima u vreme otomanske vlasti, srpskim ustancima i oslobođenju od Turaka, o kraljevini i bivšoj Jugoslaviji.
U centru pažnje ovog izuzetno dobro pripremljenog akademskog skupa našle su se i značajne srpske ličnosti Nikola Tesla, Ivo Andrić, Emir Kusturica i Novak Đoković, a prikazana su i najvažnija dela slikara Uroša Predića, Save Šumanovića i Paje Jovanovića.
Posle naučno-istorijskog dela predavanja, Katarina Vasić je slajdovima prikazala prirodne lepote Srbije, najvažnije festivale Egzit i Guču, a nisu zaboravljeni ni srpski običaji, slave, ćirilično pismo i naravno neizbežno srpsko kolo koje su u zabavnom delu zaigrali svi zajedno.
Ćamil znao sve o Srbiji
Posle predavanja u zabavnom delu organizovan je i kviz kojim se proverilo koliko i šta su slušaoci na predavanju upamtili. Akademci su najviše znali o Novaku Đokoviću, Emiru Kusturici, Nikoli Teslu i Ivi Andrića, ali su pokazali da im znanja ne manjka ni iz srpske istorije i kulture. Najbolje znanje pokazao je Ćamil Kerimoglu, naučnik na Univerzitetu Getingen poreklom iz Turske, koji je lako odgovorio na gotovo sva pitanja o Srbiji.
Izabrali nas studenti
– Povod za organizovanje Večeri srpske kulture bio je izbor studenata. Oni na Univerzitetu Getingen svakog semestra tajnim glasanjem biraju zemlju o kojoj bi hteli više da znaju i nauče. Za ovaj zimski semestar izabrali su našu zemlju. Finansijski nas je podržao Univerzitet, a dosta toga nabavili smo i pripremili sami, naročito Doroteja, Nataša, Katarina i Iva – rekla je za “Vesti” dr Mirela Vatić.
Bili su izvanredni
– Takva prezentacija Srbije kakva je ovde pokazana mogla bi da se održi na najeminentnijim mestima i događajima bilo gde u svetu. Petar Bokan je pokazao izvanredno znanje srpske istorije i smisao da ga na tečnom engleskom prenese na slušaoce. Zaista se dobro pripremio. To isto važi i za Katarinu, koja je Srbiju prikazala s turističkog aspekta. A devojke koje su pripremile jelo i dočekale goste bile su na najvišem nivou srpskog gostoprimstva – ocenio je za “Vesti” prof. Simo Nenadić.
