Vrućine koje obuzimaju Evropu i nedavne provale oblaka kada je pola Beograda plivalo u vodi usled izlivanja kišne kanalizacije dale su za pravo klimatolozima koji procenjuju da će Srbija narednih godina biti jedan od najugroženijih regiona.
Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju objašnjava da je leto na globalnom nivou toplije za jedan, a u našem regionu za 1,2 stepena.
– Godišnja temperatura na Balkanu raste brže od planetarnog proseka. Jake suše, poplave, vreli talasi i šumski požari biće učestaliji, a to će uticati na manju poljoprivrednu proizvodnju – upozorava Đurđević i dodaje da predviđanja govore kako će proizvodnja kukuruza u drugoj polovini 21. veka u proseku biti manja za pola ukoliko se ne razviju sistemi za navodnjavanje.
Kada je reč o samoj Srbiji, leta su toplija za 1,5 stepeni nego sredinom 20. veka, dok je u atmosferi sedam odsto vodene pare više. Đurđević upozorava i da će tako u drugoj polovini 21. veka nestati oko 90 odsto bukovih šuma.
– Ako se nastavi postojeći trend, bukove šume će ubrzano nestajati. Takođe, rašće broj prenosilaca zaraznih bolesti, poput tigrastih komaraca koji šire groznicu Zapadnog Nila – objašnjava Đurđević.
Rekordne padavine
On navodi da su sva naša leta po klimatološkoj definiciji već tropska jer nema leta da temperatura ne prelazi 30 stepeni. Padavine beleže velika odstupanja. Maksimalna dnevna količina padavina u Beogradu zabeležena je 15. maja. 2014. godine i iznosila je 109,8 litara po kvadratnom metru (prosek za ceo maj je 70 litara). Ali bilo je i ranije velikih količina padavina u Beogradu. Na primer, 14. juna 1994, čak 94 litra.
Zabeleženo je i da je u Negotinu 10. oktobra. 1955. palo 211,1 litar kiše, što je prosečna količina četvoromesečnih padavina. Ali bilo je i meseci sa svega jednim litrom padavina.
Najezde komaraca
Nedeljko Todorović iz RHMZ mišljenja je da čovek ne može da menja klimu, ali može da utiče na mikroplanu.
– Na primer, može da iseče šumu ili zasadi novu, da pravi velike gradove i slično. Čovek najviše zagađuje prirodnu sredinu, ali to ne predstavlja promenu klime – kategoričan je Todorović.
Lekari upozoravaju da klimatske promene najviše utiču na bolesnike reumatičare, a očekuje se i porast kožnih oboljenja, pre svega zbog najezde komaraca i virusa zapadnog Nila.
Tropski dani
U Beogradu prosečno se u godini dogode 33 tropska dana (30 stepeni Celzijusa i više). Međutim, sve češće se dešavaju ekstremne godine koje odstupaju od proseka s većim ili manjim brojem tropskih dana. To naročito dolazi do izražaja u poređenju sa nekim ne tako davnim vremenima, pa se ističe da je 1955. godine bilo svega devet vrelih dana, a 1976. samo sedam.
– U ekstremno toplom letu 2012. godine (uključujući maj i septembar) bilo je 80 tropskih dana.
– Godine 2014. zabeleženo je “sveže leto” sa samo 21 vrelim danom.
Leto duže za mesec
Tokom nekoliko poslednjih godina letnji dani su postali izuzetno topli, a 24. jula 2007. izmeren je apsolutni rekord s temperaturom od 44,9 stepeni Celzijusa. Broj toplih dana se toliko uvećao da skoro imamo još jedan letnji mesec u odnosu na standarde sredine prošlog veka.
Muke s vrućinom i golaćima
Vreli talas koji je zahvatio Evropu pojačaće se i temperature iznad 40 stepeni očekuju se u Francuskoj i Španiji. Nije pošteđena ni Nemačka sa očekivanih 39 stepeni na jugozapadu, kao i u Brandenburgu, gde je šumski požar već opustošio 100 hektara.
Bavarci strepe od obaranja rekorda od 40,3 stepena iz avgusta 2015. godine. Kod Roštoka su se iskrivile šine, u Berlinu tuširaju životinje u zoološkim vrtovima, a policija uzalud traži da radi u kratkim pantalonama i sandalama. Osim vrućine, policiji muke zadaju i golaći, pa je tako u Brandenburgu uhapšen čovek koji se fotografisao nag na skuteru i to postavljao na društvene mreže.
U Minhenu je policija upozorila grupu žena koja se na obalama reke Isar sunčala golih grudi, ali su se i ostali izletnici obnažili u znak solidarnosti. Odmah je reagovao pokrajinski parlament i hitno usvojio regulativa prema kojoj kupaći kostim mora pokrivati grudi i genitalije.
Francuzi su se uplašili reprize 2003. godine kada je od vrućina umrlo 15.000 ljudi, pa su zatvorili škole do ponedeljka, a ministri su za primer drugima skinuli kravate.
Vrelo je i u Alpima, a u Ženevi gde se očekuje 35 stepeni otkazana je parada đaka.
Austrija gori!
U Austrijskoj pokrajini Tirol već je zabeležen rekord od 39 stepeni, ali je i u Beču bilo 36,5 Celzijusa. Vlasti Beča poslale su na ulice više od 40 vozila za pranje ulica da malo rashlade grad. Vrelina je zahvatila i mesta iznad 1.000 metara nadmorske visine, gde se termometar tokom noći nije spuštao ispod 20 stepeni.
