Elegantni ruski šef diplomatije Sergej Lavrov protutnjao je Beogradom, ishvalio srpskog predsednika Vučića, uživao u mozaiku, poklonu Rusije svetosavskom hramu, a u “majčicu Rusiju” vraća se s nešto darova, pismom za Vladimira Putina i čvrstim uverenjem da 180 godina diplomatskih odnosa dve države imaju čvrstu budućnost.
Ali, dugogodišnji spoljnopolitički komentator “Politike” Boško Jakšić podseća da se takve posete ne zakazuju samo da bi se zadovoljio protokol. On kaže da je ova veoma važna. I to ne samo u kontekstu učestalog diplomatskog saobraćaja zvaničnog Beograda koji već u ponedeljak dočekuje predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, već imajući u vidu širi kontekst zategnutih odnosa Zapada i Rusije, što se manifestovalo i na nedavnoj Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu.
Nikad po strani
Ministar Lavrov je rekao da njegova zemlja neće stajati po strani ako SAD budu uključene u dijalog Beograda i Prištine.
– Ako Srbija pozove Rusiju, mi nećemo ostati po strani – kazao je Lavrov.
Između Istoka i Zapada
– Ta zategnutost u odnosima je imala i svoj odraz u Strategiji EU za proširenje. Pošto je Zapad utvrdio da Rusija intenzivno pojačava aktivnosti u zemljama EU i na Zapadnom Balkanu, u Strategiji je prvi put naveden zahtev da se spoljna politika zemlje kandidata mora uskladiti sa evropskom i pre punopravnog članstva. Ranije se taj proces završavao pristupanjem EU. To je jasan pokušaj da se osujeti jačanje uticaja Rusije u regionu – ukazuje Jakšić, dugogodišnji spoljnopolitički komentator lista “Politika”.
Šamar Tačiju
Kosovski predsednik Hašim Tači izjavio je za nemačke novine da bi Rusija bi mogla da odigra važnu ulogu ukoliko bi priznala nezavisnost pokrajine, jer bi tada “Beograd odustao od mitologije”.
– Tači i njegovi saradnici trebalo bi da se bave svojim poslovima, a pre svega činjenicom da su optuženi za ratne zločine – odgovorio je Lavrov.
Ipak, Lavrov bi mogao da bude zadovoljan porukama srpskih domaćina, pre svega predsednika Aleksandra Vučića, koji je ponovio da Srbija neće uvoditi sankcije Moskvi, što je stalan zahtev Brisela i Vašingtona.
– Pretpostavljam da će biti različitih vrsta želja i pritisaka da ti odnosi idu u drugačijem smeru, ali će Srbija poštovati i razvijati tradicionalne odnose sa Ruskom Federacijom. Srbija neće menjati politiku prema Rusiji – poručio je Vučić na zajedničkoj konferenciji sa Lavrovom.
Večera kao budžet
Radna večera sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem održana je u vili Mir, u kojoj je 2001. godine uhapšen Slobodan Milošević pred izručenje u Hag. Sergeja Lavrova iznenadio je broj novinara koji su ga čekali u holu.
– Nadam se da neće i njih da pozovu na večeru. Poješće vam budžet – s osmehom se Lavrov obratio Vučiću pred dopisnikom TASS-a.
Ruski ministar nije se obrukao za stolom, uprkos jelovniku na kom su prevladavli specijaliteti koje lekari ne bi preporučili za večeru. Na sto su izneti gibanica, slanina, sremska kobasica, pašteta od čvaraka (sve od mangulice), sarmice od zelja, jagnjetina ispod sača, roštilj, sjenički sir, turšija i pogača… Lavrov je bio oduševljen, a u protokolu kažu da je čak tražio recept za gibanicu.
Trn u oku Brisela
Jakšić primećuje da je potpuno jasno da će Briselu ovakav stav Beograda smetati.
– Srbija i dalje kupuje vreme i pokušava da izbegne situaciju u kojoj će birati između Moskve i Zapada, a Lavrov upravo na tome insistira. To je rekao i u Ljubljani, jer Moskva pretpostavlja da bi se mnoge zemlje opredelile za Brisel kada bi morale da biraju – dodaje Jakšić.
Gost iz Rusije stalno ističe da Moskva od država ne traži opredeljivanje po principu “mi ili Zapad”. Istovremeno odbacuje mogućnost da bi Srbija mogla da prođe kao Ukrajina zbog svog stava.
“Ne bojimo se za Srbiju dok ima od naroda izabranu vlast – predsednika Vučića i njegov tim”, rekao je Lavrov, odbacujući ukrajinski scenario za Srbiju.
Bratstvo pod kupolom hrama
Lavrov je s domaćinima, u prisustvu patrijarha srpskog Irineja i predsednika RS Dodika, prisustvovao svečanoj prezentaciji mozaika koji je postavljen unutar 65 metara visoke kupole svetosavskog hrama.
Reč je o jednom od najvećih mozaika u svetu, teškom 40 tona. Sačinjen je u Moskvi i prevezen u Beograd, a poklon je vredan četiri miliona evra.
Poseta je protekla i u obeležavanju 180 godina diplomatskih odnosa Rusije i Srbije, u burnom istorijskom periodu u kojem u kojem su dva naroda uvek bili saveznici u ratovima.
Lavrov je Vučiću uručio pismo predsednika Vladimira Putina, a uzvraćeno je takođe pismom. Vučić je preko Lavrova poslao pismo i porodici ruskog pilota Romana Filipova, koji je u Siriji oboren, posle čega je kašikarom razneo sebe i nekoliko džihadista. Preneo im je poštovanje Srba i istakao da se “za junacima ne plače”.
Lavrov je juče u ambasadi Rusije uručio srpskom kolegi Ivici Dačiću Orden prijateljstva, koji mu je ranije dodelio predsednik RF Vladimir Putin. Dačić je uzvratio srpskim dresom s brojem 10, jer Lavrov voli da igra fudbal.
