Republika Srbija isplatila je 22,16 miliona evra na osnovu zajmova koje je uzela još u vreme dok je bila samo jedna od šest republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Kako prenosi beogradska štampa, dugove iz vremena stare Juge Srbija će isplaćivati u naredne 22 godine!
Radi se o kreditima uzetih od Pariskog kluba i Svetske banke krajem sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, u vreme kada su Saveznu vladu vodili Milka Planinc i Veselin Đuranović. Koliko su to bili skupi zajmovi govori i neimenovani izvor “Blic biznisa” koji navodi da je kamata bila fiksna i iznosila je blizu sedam odsto na godišnjem nivou. Tako da od 22 miliona evra, koliko iznosi poslednja isplaćena tranša Republike Srbije, na kamatu je otišlo čak 4,29 miliona evra.
Ako se uzme u obzir da će poslednje rate tih dugova dospeti 2031, odnosno 2041. godine, nema sumnje da će se poverioci dobro ovajditi.
Uoči secesije pojedinih republika i dezintegracije SFRJ, krajem 1991, spoljni dug, ne računajući kamatu, zajedničke države premašivao je 15 milijardi dolara. I tada se u svakodnevnom žargonu upotrebljavao izraz “dužan ko Juga”. Posmatrano po republikama, najviše je bila zadužena Srbija sa 4,8 milijardi dolara.
Mada su se dve najrazvijenije bivše jugoslovenske republike tih dugova iz vremena zajedničke države odavno rešile, (Hrvatska 2009, a Slovenija pre četvrt veka), one i danas predstavljaju visoko zadužene zemlje. Zaduženije od Srbije i u nominalnom i u procentualnom iznosu kada se gleda učešće duga u odnosu na BDP.
Prema podacima iz 2018. godine Hrvatski javni dug čini 81,5 posto BDP-a a slovenski 78,6 posto.
Ukupni javni dug države Srbije na dan 30. aprila 2019. godine iznosio je 23,7 milijardi evra. U tu brojku uključeni su i dugovi centralnog nivoa vlasti i dugovi lokalnih samouprava.
Zanimljiv je podatak da je danas spoljni dug Hrvatske, Slovenije i Srbije, posmatrano pojedinačno za svaku državu, veći od duga cele SFRJ. Ali sturčnjaci ukazuju na to da razlika nije tolika kolika se u prvi mah čini, jer je dolar u odnosu na period Titove Jugoslavije prepolovio svoju vrednost.
Ubedljivo najzaduženija zemlja bivše Jugoslavije je Hrvatska, čiji je spoljni dug ove godine dostigao oko 38 milijardi evra. Iako je Hrvatska šampion u regionu prema stepenu javnog duga, stručnjaci ističu da najmlađa članica EU, pored Slovenije, može sebi da dozvoli toliku zaduženost, jer u slučaju problema u izmirivanju obaveza, može da očekuje podršku Brisela, koji je intervenisao kada su neke druge države članice, poput Grčke i Portugala, zapale u dužničku krizu.
Srbija tu komociju nema, pa se aktuelne vlasti u Beogradu hvale da su smanjile učešće javnog duga u BPD, koji prema poslednjim podacima iz aprila iznosi 50,9 odsto.
Najveći poverilac Pariski klub
Od duga nastalog u vreme SFRJ, Srbiji je preostalo još da isplati 1,7 milijardi evra. Najveći iznos dugujemo Pariskom klubu – 1,09 milijardi, dok je na drugom mestu Svetska banka kojoj se duguje još 700 miliona evra.
I dalje možemo da se zadužujemo
Agencija za ocenu kreditnog rejtinga Standard and Poor’s potvrdila je u svom poslednjem izveštaju, krajem prošle nedelje, ocenu kreditnog rejtinga Republike Srbije na nivou BB, uz pozitivne izglede da bi kreditni rejting mogao biti uvećan na BB+ u narednih šest do 12 meseci.
Agencija procenjuje da će rast srpskog BDP u 2019. godini iznositi tri procenta, nešto manje u odnosu na prethodnu procenu, najvećim delom zbog procene manjeg rasta u Evrozoni, posebno zbog Italije i Nemačke koje su glavni trgovinski partneri Srbije.
