Više od polovine opština nema predstavnike u Narodnoj skupštini Srbije, a više od trećine aktuelnog saziva čine “Beograđani”. Srbijom vlada Beograd! Ovo pokazuje politička mapa studenta prava Dušana Dačića iz Paraćina.
On je, razvrstavajući na mapi republičke poslanike prema mestu njihovog prebivališta, došao do gotovo neverovatnih podataka.
– Svoje poslanike nema u Skupštini 117 opština ili 58,2 odsto, ako računamo sa prostorom Kosova i Metohije, gde prebivalište ima osam poslanika. Ukoliko ne računamo teritoriju KiM, jer se na njoj ne sprovode parlamentarni izbori, od 163 opštine, 85 ili 52,1 odsto je bez predstavnika – ukazao je autor mape za “Vesti”.
“Gluvi” političari
Dačić ističe da od 250 poslanika, koliko broji skupštinski saziv, 88 ima prebivalište u gradskim opštinama Beograda, što znači da glavni grad čini više od trećine parlamenta.
– To je neprihvatljivo, jer bi proporcionalno prema stanovništvu, Beograd trebalo da ima najviše 50 do 55 poslanika. Ali pokazuje se da su neki gradovi i oblasti dosta nelogično i nesrazmerno predstavljeni. Recimo, Vranje nema nijednog predstavnika, a pored KiM najmanje je zastupljena istočna i jugoistočna Srbija. Iz Kruševca dolazi samo jedan poslanik, dok iz Čačka, Kraljeva i Kragujevca, koji su približno slične naseljenosti, dolazi šest do sedam poslanika – pojašnjava budući pravnik prilične nesrazmere učešća predstavnika građana u vlasti.
Dušana, kako kaže, rezultat na karti nije mnogo iznenadio, jer je nešto slično i očekivao, zato je i rešio da uradi mapu. Međutim, veruje da je ovakva statistika za građane prilično iznenađujuća.
Na svojevrsnoj političkoj ličnoj karti, kako nam priča, nije dugo radio, jer je na sajtu Skupštine Srbije lista 250 poslanika, na kojoj je uz njihova imena grad ili opština iz koje dolaze. Objašnjava da je, doduše, to dosta loše i nepregledno urađeno ali što bi rekli, služi svrsi.
Na pitanje veruje li da će mapa “naterati” političare da razmisle o zastupljenosti predstavnika lokalnih samouprava u parlamentu, odgovara sagovornik “Vesti” odrečno:
– Ne, ne verujem da će ih naterati. Važno je reći da ovim pitanjem zalazimo u dosta dublju temu, a to je izborni sistem u Srbiji, podela vlasti i sve što to pitanje dalje implicira a to je, najkraće rečeno, obim vlasti koji neko ima u svojim rukama.
Ukazuje da bi promena iz proporcionalnog sistema, koji je na snazi u Srbiji, u većini, koja bi rešila ovaj problem, porušila mogućnost držanja vlasti kakva danas postoji u Srbiji. Zato smatra da nijedna ni opoziciona, ni stranka na vlasti nema interesa da ga menja, a promenu ni ne pominju.
– Jedino Demokratska stranka Srbije ima tu stavku, ali negde pri kraju liste svog programa. Dakle, situacija nije ohrabrujuća jer im to nije u interesu. Možda se čini da je manje bitno, jer nema reči o tome, osim ponekad na društvenim mrežama ili u stručnoj javnosti. Ali upravo je suprotno, bez ove promene nema napretka i oslobođenja društva iz kandži političkih stranaka.
Kombinovani sistem
Ta mapa Srbije je, prema rečima poslanika SPO u nekoliko saziva Aleksandra Čotrića iz Beograda, posledica proporcionalnog izbornog sistema:
– Mnogo je više opština imalo poslanike 1990. godine kada je na snazi bio većinski izborni sistem, a prema kojem su negde dve ili tri opštine spajane, ali su imale svoje predstavnike. Od 2000. većinski je zamenjen proporcionalnim izbornim sistemom, pa od tada, mogu da kažem, ništa bolje nije bilo ni u prethodnim sazivima u odnosu na sadašnji sastav parlamenta.
Dešavalo se i da većinskim sistemom u vreme Slobodana Miloševića, prema njegovim rečima, socijalisti sa 45 odsto glasova osvoje 78 odsto vlasti. Priseća se i da je, prema proporcionalnom sistemu, 2004. godine, jedno selo u opštini Bogatić slučajno imalo dva poslanika, iz SPO i drugog iz G 17 plus.
Sada su iz Inđije tri poslanika iz tri različite partije, Narodne seljačke stranke, Dveri i Demokratske stranke. Čotrić otkriva da ovo mesto ipak nije rekorder već, ako se ne računaju najveći gradovi, Vrbas, odakle, kako je naveo, dolaze poslanici SNS, PUPS, Dveri i dvoje iz SPS.
– Mislim da bi partije trebalo da vode računa o zastupljenosti poslanika iz svih delova Srbije, a o tome ni opozicija nije vodila računa – kaže on.
Zbog svega toga, prema mišljenju Čotrića, čija je partija deo vlasti, možda bi bilo najbolje da se izmenama zakona uvede kombinovani sistem koji podrazumeva pola većinski, pola proporcionalni način biranja predstavnika vlasti.
Iz Vrbasa dolazi poslanik Dveri Ivan Kostić, a Čotrićevu primedbu o velikom broju narodnih predstavnika komentariše šaljivo da su “Vrbašani talentovani za politiku” i da su imali i ministre.
On je napomenuo da svakako da nije namerno odabrano više poslanika iz istog grada, već su ih stranke odredile prema svojim kriterijumima.
– Analiza Dušana Dačića je dobra i pokazuje da izborni sistem treba menjati kako bi se u parlamentu našli ljudi iz svih lokalnih sredina.
Treba da dolaze ljudi po imenu, a ne partiji, znači oni koje u njihovim opštinama bira narod. Dveri vode računa da budu zastupljene lokalne sredine u parlamentu, ali nije takav izbor gledano na državnom nivou, jer partije kada vrše izbor kandidata za poslanike, ne obraćaju pažnju o toj zastupljenosti – kaže Kostić.
Rešenje u putovanju
Aleksandar Čotrić sada kao jedino rešenje vidi u tome da poslanici, bez obzira na to odakle su, budu više angažovani na teritoriji cele Srbije.
– Mislim da bi poslanici iz Beograda ili Novog Sada odakle je najviše njih u skuštinskim klupama, trebalo da više putuju po Srbiji i kao narodni predstavnici razgovaraju sa svim građanima o problemima – rekao je ovaj poslanik i šaljivo dodao da Beograd sada ima jednog poslanika manje, jer se on preselio u Pančevo.
Od istorije do kulture
– Karte su mi hobi i ljubav od ranog detinjstva, a u obliku u kakvom ih vidite pravim ih od pre dve godine i prikazujem sve što me zanima, od politike, statistike, istorije i kulture. Uglavnom se držim tema koje se dotiču srpskog naroda i Srbije, nađu se i neke evropske i balkanske. Trudim se da svoj narod i zemlju predstavim u što boljem svetlu, ali ima i karti koje su kritički nastrojene, kao što je ova o poslanicima. Drago mi je što se moje mape neretko nađu u štampanim i onlajn novinama, a primetne su i na društvenim mrežama – priča Dušan Dačić.
Decenije bez glasa
U sadašnjem sazivu Skupštine Srbije, narodne predstavnike, između ostalog, nemaju građani opština Knjaževac, Apatin, Beočin, Ivanjica, Ćićevac, Kosjerić, Dimitrovgrad, Majdanpek, Gornji Milanovac, Crna Trava…
Zanimljivo je i da su Ćićevac među 13 srpskih lokalnih samouprava koje od uvođenja višestranačja 1990. godine nije imalo poslanika ni u jednom jedinom skupštinskom sazivu do sada. Među njima su Crna Trava, Gadžin Han, Plandište, Srbica, Novo Brdo, Kačanik…
