U kotlini isprepletanih miročkih planinskih venaca šćućurio se, od poplava još uvek mokri, Boljetin. Kroz centar sela žubori Boljetinska reka koja ga je 15. septembra opustošila. Vide se smrskani automobili, kamioni zabijeni na kljun, isprevrtane i oštećene građevinske mašine, pa čak i čitave bale sena i džakovi cementa, koje je podivljala reka ponela u svom rušilačkom zanosu!
– Ovde se desila kataklizma. Progutala nas voda i to ne bilo koja, već naša, doskora smo mislili bezopasna, Boljetinska reka i bujice koje su se sručile s miročkih planinskih venaca na naš Boljetin.
Nema kuće koja nije stradala! Ne znam odakle da krenem sa sređivanjem, a još je kod nas bila Vojska i pomogla u raščišćavanju – neveselo kaže 57-godišnji penzioner Jovan Petrović, koji pokušava da raščisti dvorište i novu, nedovršenu kuću od 80-ak kvadrata. Podrum je, saznajemo, bio pun blata i mulja, a i kuća nije bolje prošla. Boljetinska reka tiho žubori, ali Jovan nam pokazuje gde mu je završio jedan auto. Nalazi se u granju visokih stabala, na suprotnoj strani obale, pa ga je Jovan sa komšijama odatle izvlačio nekoliko dana. Stotinak metara dalje, ili kako naš sagovornik reče niže, u koritu Boljetinske reke, a takoreći na samom ulazu u Dunav, završio mu je i drugi auto, fijesta, koju je taman sredio za diku i ponos…
Spiru se razbolela supruga
– Šta da kažem? Ne znam odakle da počnem. Ali ono što smo preživeli bilo je jezivo. Starina iz sela, koji ima 93 godine, kaže da je samo ’39. godine prošlog veka bila poplava u Boljetinu, ali s daleko manjim posledicama -priča nesrećni čovek, dok nam pokazuje kako mu je pobesnela bujična voda izmestila kuću za ceo metar iz temelja, ali drži se, stoji. Kako, niko ne zna, a još manje Jovan, koji veli da će dugo priželjkivanu penzionersku uživanciju morati da odloži do daljnjeg i da prione na popravku, ali kako i odakle da počne – ne zna. Penzija mu neće biti dovoljna, a na pomoć ne može da računa jer, kaže, osim Vojske Srbije, koja je svoj deo posla odradila kako treba, i nekih majdanpečkih funkcionera, koji su brzopotezno prošetali Boljetinom, niko ih nije obišao, niko im nije čak ni savetovao šta i kako dalje i to je sramota.
Vozimo se dalje putem ka centru sela, na brdovitom delu otpada nekolicina ljudi. Raščišćavaju, kažu, krš koji su bujične vode i Boljetinska reka napravile i vele da to brdašce od zemlje i mulja, iz kojeg izviruju poljoprivredne mašine, alatke, pa i šasija zaglavljenog auta, nije otpad koji su nemarni meštani napravili odbacujući stare nepotrebne stvari, već priroda koja je pre dve nedelje opustošila ove mirne i vredne domaćine Boljetina. Iza ovog novonastalog brdašca proviruju obrisi kuće. Lepa, nova višespratnica govori da su domaćini u nju ulagali pored novca i mnogo ljubavi.
– Svako od nas 500, koliko nas živi u Boljetinu, misli da je najugroženiji, jer nema kuće koja nije stradala. Ljudi moji šlogiraću se! U kući mi gore leži supruga, razbolela se od muke i jada koji nam je napravila priroda. Ko je kriv, šta se desilo i čime smo se prirodi zamerili, lepo nisam pametan – sumorno i zabrinuto veli 55-godišnji Spira Žurkić objašnjavajući da mu je podrum bio pun blata, mulja, granja, a izvadio je i nekoliko stabala iz njega.
Radionica bez zidova
– Voda mi nije samo poplavila podrum i prizemlje, već i prvi sprat. Bilo je oko 80 centimetara na spratu. Sve novo, od vrta, prozora, nameštaja, preko elektroaparata – uništeno. Šta da radim i odakle da krenem, ni sam nisam pametan. Pomaže mi sin, komšiluk i sređujemo ovaj brlog u mom dvorištu koji nanese pobesnela Boljetinska reka – priča umornim, isprekidanim glasom sagovornik "Vesti".
Vodi nas po dvorištu, iz mulja izvučen kamion-petotonac, preko puta mercedes automobil prepolovljen. Skoro kupljen bager, okovan debelim muljem, malo dalje radionica bez zidova, drži se na jakim ozidanim čeličnim potpornim stubovima. Zidove odnela Boljetinska reka u Dunav. Po radionici razbacan najkvalitetniji alat, jer se Spira iz hobija bavio i stolarskim zanatom. Letina požnjevena, spakovana, ali jedan deo plovi Dunavom, a drugi deo zakačen na suprotnoj obali.
– Odakle da krenem, šta da radim i kako da preživim, a kako kuću da osposobim za život, jer nijedna vrata, a ni prozor ne rade…
|
Mulj prekrio vrt
Zabrinuti Lazar 
Ostao i bez prodavnice: Lazar Đorđević
– Sve što smo tokom poslednjih decenija preživeli ostavilo je traga, ali ova poplava me dokusurila! Lepo mi dođe da odem u nepoznatom pravcu, ali to ne rešava problem. Ipak, ma koliko mozgao i premišljao ne vidim rešenje kako ćemo se iščupati iz bede – kaže zabrinuti Lazar. |
